Broj 78
Početna > Prica > VAMP MAMA

ANDRIJANA VIDENOVIĆ

VAMP MAMA

Zgodnoj glumici koja maestralno tumači lik oštrokondže Kaće Lazarević u popularnoj seriji Ljubav i mržnja jurnjava za poslom nikada nije bila u prvom planu, posebno od kada je dobila sina Luku. Andrijana Videnović ubeđena je da je sin jedini muškarac koga će sigurno voleti do kraja života

Andrijana je ostala u drugom stanju 1992. godine, u ne tako srećnom periodu, ali, uprkos svemu, uživala je i bila srećna i spokojna tokom cele trudnoće. Nije se opterećivala kilogramima niti je brojala svaku kaloriju. Insistirala je da se porodi prirodnim putem, iako je porođaj bio bolan, ali na sve je zaboravila kada je prvi put ugledala sina Luku. Danas, Andrijana je beskrajno srećna što je majka iako se trenutno bori sa pubertetlijom Lukom, kome je ponekad stroga mama, ali i najbolji prijatelj.

Kada ste saznali da očekujete bebu, šta ste pomislili u tom trenutku?
Želela sam trudnoću, ona je bila planska. Jedino me je iznenadilo to što sam odmah ostala trudna, čim sam to i poželela. Nije mi bilo bitno da li nosim dečaka ili devojčicu, ali sada mi je veoma drago, pošto imam samo jedno dete, što je upravo sin. Kada se rodio, rekla sam, sviđalo se to bilo kom muškarcu ili ne, da je to jedini muškarac koga ću sigurno voleti do kraja života.

Kada se sada setite perioda trudnoće, kakve su vam slike u glavi?
Radila sam sve vreme trudnoće, porodila sam se 19. avgusta, a krajem juna sam odigrala poslednju predstavu u Zvezdara teatru. Sve vreme sam bila vrlo aktivna, ne zato što sam morala, već mi je trudnoća prijala i mogla sam da radim. Nisam se preterano ni ugojila, lepo sam funkcionisala, istina, to leto je bilo veoma toplo, bile su ludačke temperature, ali sam sve lepo podnela.


Kako vam je protekao porođaj?

Nisam se plašila. Ne mogu da kažem da nisam iščekivala taj čin iako se zna da je to veoma bolan događaj. I jeste bilo veoma bolno, ali sam želela u tom trenutku da se porodim prirodnim putem. Bolelo je, ali je to normalno, za taj bol je organizam svake žene potpuno spreman, to sam shvatila dok su trajale najgore muke. I istina je kada kažu da kada vidiš dete, sve se zaboravi istog sekunda.

Kako ste se osećali kada ste prvi put videli sina?
To je neopisivo, to je osećaj koji te prožme u trenutku i koji se ne da tako lako opisati. Sećam se da su ga uzeli i okupali, a kada su ga doneli, imao je veoma dugu plavu kosicu. Ona je bila prva slika koju sam zapamtila.

Gde ste se porodili i kakav ste tretman imali?
Porodila sam se na Zvezdari, imala sam divnog ginekologa Zlatka Bešlagića, koji me je vodio kroz trudnoću. To je bila 1992. godina, najnesrećnije moguće vreme, kada nije bilo ničega ni u bolnicama ni u apotekama. Bio je to strahovit period siromaštva, morala sam da donesem sve što je bilo potrebno, jer je i u bolnicama bilo loše, ali su ljudi bili u redu.

Kako ste se snašli po izlasku iz bolnice sa bebom. Da li ste sa suprugom podelili sve obaveze?
Pošto sam štreberka, odmah sam nabavila doktora Spoka, nisam se oslanjala na savete mama, baba i tetaka. I kako je on savetovao, tako smo se Branko i ja ponašali prva dva meseca dok se nismo privikli na bebu i prestali da budemo đaci i postali roditelji. Sve obaveze smo podelili od samog početka i to je bila najveća radost. Žena sama to mora da prođe, niko neće vaš savet prihvatiti. Ima onih koji umeju da stisnu srce i da budu hrabri dve-tri noći, i posle toga, ako je sa bebom sve u redu, nema više problema.


Ko je bio zadužen za izbor imena?

Branko je imao strica koga je mnogo voleo i koji se zvao Luka i želeo je da mu se sin tako zove, a ja nisam imala ništa protiv.


Koliko se život promeni kada postanete roditelj?

Sve se promeni. Shvatite šta je najvažnije, jer do tada vam je sve važno, lista prioriteta je ogromna, ali kada dobijete dete, postoji samo jedan prioritet. Od tada sve se lakše prihvata u životu i nedaće i lepe stvari. Ne daj bože da nisam majka, to bi bila velika kazna.


Šta Luku trenutno zanima?

Trenutno ga zanima da se što pre završi školska godina. Luka je u periodu kada traži svoje mesto pod suncem. Trudi da bude svoj i ne želi da liči ni na koga, što je normalno, posebno za biće u pubertetu.

Kako izlazite na kraj sa njegovim pubertetskim danima?
Kako kad, pošto svakodnevno menja raspoloženja, menjaju mu se problemi, a sada su njegovi problemi najbitniji. I njegove ljubavi i škola, da sve postigne i ima vremena za sebe. Pretpostavljam da smo sada u najtežem periodu, ona bebeća vremena su lako prošla, a ovo kada prođemo, onda mislim da nastupa uživanje.

Koji je osnovni princip kojim se rukovodite u vaspitanju?
Volela bih da iskoristi sopstvene sposobnosti do maksimuma. Da mu sutra ne bude žao što nešto nije uradio, a mogao je. Pošto je lenjost osnovna osobina svih nas, valjda sam ja ta koja mora da razbije tu urođenu lenjost. U tom smislu sam stroga, ne dam mu da bude lenj i da se ponaša bahato. Hoću da bude pristojan mladić, ali to nije baš tako lako, mladalačka priroda opire se svim stegama. Idealna varijanta je zemlja dembelija, gde se ništa ne radi, što je normalno. Roditeljska je dužnost da ne dozvoli da se zna šta su obaveze.

Luka je dete poznatih roditelja, kako vaša popularnost utiče na njega?
Nije mi se hvalio da ima privilegije. Mi nismo bili puno u javnosti sve do serije Ljubav i mržnja, tako da je to njega, kao i nas, strefilo u poslednjih godinu dana. Ali, zna on ko su mu mama i tata i zna da smo potpuno obični, normalni ljudi.

Kakvi su njegovi komentari na seriju?
Gledao je prvih dvadesetak epizoda, ali više gledaju njegove drugarice i poneki drug. Oni ga uglavnom pitaju da li mu je mama takva kao što je u seriji, na šta on odgovara: „Još je i gora", pošto voli da bude duhovit. Bilo mu je smešno što izigravam neku vamp žensku.

Danas se mnoge žene stavljaju pred izbor: uspešna karijera ili materinstvo i srećan brak. Da li je kompromis moguć?
Zavisi kojim se poslom bavite. Gluma traži celog čoveka i ja sam bila pred tim izborom kada sam se porađala. Nisam mogla da jurim karijeru, zapravo sam je na neki način prekinula kada sam se porodila. Sada mi sin vrlo dozvoljava da ganjam karijeru, ne smeta mu kada odem od kuće, naprotiv... Sada mogu da se bavim svojim poslom normalno, ali je činjenica da prvih nekoliko godina nisam umela sve to da uskladim. Kada imate dete, više vam ništa teško ne pada, osim kada ne možete da mu pružite osnovne stvari u životu. Ali, mislim da su osnovne stvari ljubav i pažnja.


Šta biste savetovali majkama?

Samo da budu srećne u trudnoći. Recept za srećnu bebu je da mama bude srećna, naravno, tate moraju da donesu ozbiljan deo te sreće. Savetujem im da ne dozvole sitnim životnim nedaćama, koje nas čine nervoznim, da ih poremete. Neka uživaju u trudnoći što je više moguće, jer je to period iščekivanja najlepše stvari. I savetujem im, da ne bude samo jedna najlepša stvar, nego jedna od...