Broj 77
Početna > Intervju > MOJE NEOSTVARENE ŽELJE

JUGOSLAV PANTELIĆ

MOJE NEOSTVARENE ŽELJE

Izvršni direktor Studija B Jugoslav Pantelić, po mišljenju mnogih žena zgodan i privlačan, neće naglas da kaže omiljeni citat iz filma, ali zato otkriva kojim osobinama se štiti od ljudi do kojih mu nije stalo

Jugoslav je više od 20 godina veran Studiju B, a privukla ga je ideja koju je ova kuća nosila. Danas je njegovo zaštitno lice, a tvrdi da nikada nije imao uzore, ali ceni kolege Slobodana Konjovića i Lilu Radonjić. Jugoslav ima sreću da se bavi poslom koji voli i samim tim voli i sve profesionalne izazove koje novinarstvo sa sobom nosi.


Sećaš li se momenta kada si se zarazio ovim poslom?

Bilo je to u najranijoj mladosti, čini mi se da sam oduvek znao da želim da radim nešto što ima veze sa medijima. U početku se to odnosilo na radio, kasnije, otkako je Studio B oformio televizijsku stanicu, prelomio sam da je televizija vrsta elektronskog medija koji mi je još bliži nego radio. Sada, posle dosta godina iskustva, s obzirom na to da u svojoj kući imam i radio stanicu, često odlazim tamo i osećam se kao kod kuće.


Dugo si na Studiju B. Šta te veže za ovu kuću?
Ako govorimo o širokom spektru izbora, njega zaista nije bilo. Vernost Studiju B je vernost jednoj ideji koju je ova kuća nosila kada sam prvi put došao ovde, što je bilo, sada već davne, 1986. godine. Dakle, biti ono što Beograd treba da bude, a u to vreme Beograd nekako i jeste bio to. Kako je vreme prolazilo većina ljudi (a ljudi su ono što čini grad), polako je prestajala to da bude, a Studio B je nastavio da insistira na tome i to je bila jedina moguća odluka za mene.


Imaš li uzore u novinarstvu, koje kolege ceniš?
Čovek treba da gradi karijeru na osnovu onoga što on jeste. Svi mi smo veoma specifični i mislim da je uspeh biti dosledan i raditi sve što je u skladu sa onim što ti jesi. Kada govorimo o ljudima iz ovog posla koje poštujem, to su ljudi zbog kojih sam oduvek i želeo da radim u ovoj stanici, kao što je Slobodan Konjović, koji na moje veliko zadovoljstvo i danas radi ovde. Takođe, uvek sam cenio rad Lile Radonjić, koja, nažalost, više ne radi na Studiju B, ali sa kojom imamo fantastičnu saradnju.


Koji profesionalni izazov do sada ti je bilo najteže da savladaš?
Možda ovo zvuči kao kliše, ali volim profesionalne izazove. Imam sreću da se bavim poslom koji volim i onda sve ono što probudi u meni lagano zaboravljeni osećaj, da li je to trema ili nešto nalik tome, nešto je što me inspiriše.


Šta najviše voliš u svom poslu, a šta nikako ne razumeš?
Ne bih bio kategoričan. Stvari koje nekada nisu umele da nateraju osmeh na moje lice sada to čine, i obratno. Sve zavisi šta je ono čime se bavite, ukoliko su u pitanju ljudi, kakvi su oni...


Baviš se filmom, kako si zavoleo ovu umetnost?
S obzirom na to da film ima istoriju dužu od stotinu godina, a ja sam još uvek mlađi od njega, zapravo od kako znam za sebe, kao pretpostavljam i svi ljudi, sticao sam prve utiske o životu i svetu oko nas uporedo sa televizijom, filmom, a kasnije i sa bioskopom. Nisam nikakav izuzetak, davno sam prepoznao film kao umetnost koja mi je bliska, posebno što film podrazumeva i neke druge vrste umetnosti koje me zanimaju, kao što su pisana reč, muzika, teatar... Gledamo li film kao sublimat svega toga, nije teško doći do odgovora zašto volim film.


Šta misliš o stanju srpske kinematografije, ima li budućnost?

Volim da verujem da ima budućnosti za srpski film i mnoge stvari idu u prilog tome. Teško je danas napraviti film u ovakvoj situaciji, kada treba biti pomalo Mandrak, pomalo čarobnjak, ali mnogi uspevaju to da budu. Zemlja koja ima autore mlade generacije kakvi su Srdan Golubović, Stefan Arsenijević, Mladen Đorđević može da bude relativno spokojna.


Ko ti je bio najzanimljiviji sagovornik, a koga bi voleo da intervjuišeš?
Ima puno ljudi sa kojima bih voleo da razgovaram, koji se bave filmom. Nažalost, veliki broj njih više nije među živima, pa je to i nemoguće. Ne bih izdvajao nikoga konkretno, jer bi to bio jedan vid licitiranja koji ne negujem u svojoj prirodi.


Koji je tvoj omiljeni film?
Spadam u onu grupu poluprijatnih sagovornika na tu temu. Kada sam bio mlađi, imao sam omiljene filmove i rado sam govorio o njima, danas je situacija takva da je mnogo omiljenih filmova i sve se to brzo menja. Ne bih isticao, voleo bih da kažem da je svaki kvalitetno snimljen film koji može da me promeni, a mene nije baš teško promeniti, dobar film, a svi dobri filmovi mogu da dobiju karakterizaciju omiljenih mi filmova. Dopao mi se film britanskog reditelja Stiva Mekvina Glad, koji je bio prikazan na Kanskom festivalu.


Imaš li omiljeni citat iz nekog filma?

Možda imam, ali to spada u domen intimnog.


Koja je, po tebi, najlepša filmska scena, ili i to ostaje u domenu intimnog?
Ima ih stotinu hiljada.


Koju bi izdvojio?
Nijednu.


Što se glumaca tiče, koje umetnike ceniš?
Možda je ovo nepopularno, ali ne volim da pričam o tome. Postoji dosta dobrih i dosta loših glumaca, kao i onih koje u nekoliko filmova možemo da okarakterišemo najvišom ocenom, da bi u nekom narednom jedva zaslužili prelaznu ocenu. To je jedna nestalna kategorija.


Šta ti najviše smeta na domaćim TV programima, a koje emisije ne propuštaš?
Sve propuštam. Ne postoji ništa što ne propuštam. Da budem iskren, ne propuštam neke serije, možda seriju Tjudorovi, ona mi se dopada i opušta me. Na domaćim TV programima smeta mi mnogo toga.


Mnogi za tebe misle da si arogantan i prepotentan. Kako ti opisuješ sebe?
Zavisi koga imate preko puta sebe. Ako je to neko do čijeg mišljenja vam je stalo, pa samim tim vam je stalo i do toga kako će vas da vidi, onda ćete upotrebiti sve svoje moći da ostavite pozitivan utisak. Ukoliko je preko puta vas osoba do čijeg mišljenja vam apsolutno nije stalo, onda ćete se zaštititi upravo tim nekim osobinama.


Kako provodiš slobodno vreme?

Dobro pitanje za ovo doba godine. Slobodno vreme je trenutno nepoznata kategorija za mene. Sa neverovatnim iščekivanjem želim jedan ceo dan u nedelji da odmaram. Trenutno tog dana nema na vidiku.


Imaš li neostvarene želje?

Moje želje su prilično slične neostvarenim željama većine ljudi moje starosne dobi u ovoj zemlji. Dakle, te neostvarene želje se svode na neki stepen egzistencije koji je malo iznad minimuma.