Broj 77
Početna > Poznati > KRALJICA SILIKONA

LOLO FERARI ŽENA SA NAJVEĆIM GRUDIMA NA SVETU

KRALJICA SILIKONA

Ovo je priča o ženi koja je uništavala svoje telo jer joj je majka govorila da nije dovoljno lepa, priča o bizarnoj moći ljudske taštine

Kada je tinejdžerka Eva u potrazi za prepoznatljivošću prvi put povećala grudi, uzela je umetničko ime Lolo Ferari prema prezimenu svog dede, a ime Lolo po provokativnoj reči lolo, koja u francuskom žargonu znači dinja. Evine sestre i trojicu braća odgajala je majka domaćica Katrin. Kada je Eva prohodala, porodica se zbog očevog posla u francuskom nuklearnom programu preselila u drugo mesto, gde se udobno smestila u vili sa bazenom i kućnom pomoćnicom. Eve je bila pametna devojčica, u školi je bila odlična, a učitelji su je hvalili i proricali lepu budućnost. Naoko bezbrižno dete iz dobrostojeće porodice, Eva Valoa bila je nesrećna. „Mama mi je ceo život govorila da sam ružna i glupa. Moje želje da postanem lekar uništila je sarkastičnim primedbama da nisam dobra ni za skupljanje nokšira u bolnici. Kad se danas osvrnem, mogu reći da je moja majka bila vrlo ogorčeno stvorenje. Otac, šarmantan naučnik, otvoreno se okretao za drugim ženama. Mama to nije mogla da podnese pa je svoju ljutnju i nemoć usmerila na mene, neprestano mi ponavljajući da sam ružna i glupa, da od mene nikada neće biti ništa. Kao tinejdžerka vrlo sam ozbiljno shvatala njena zlobna podbadanja pa su moje mišljenje o sebi i samopouzdanje bili veoma niski", priča Eva.
 
  Stidela se sebe
  Godinama posle, u jednom intervjuu, i majka je priznala: „Bila sam grozna majka. Mrzela sam svoje telo i htela sam da i moja ćerka zamrzi svoje". „Niko te neće voleti jer si tako ružna", govorila je kada je Eva uplovila u tinejdžerske godine. „Bila sam prestrašena. Zbog iskrivljene predstave o svom 'nakaznom' telu stidela sam se pred drugima. Htela sam da promenim celo telo. Želela sam da me nema", priseća se Eva. Sa sedamnaest godina maturirala je sa odličnim uspehom. Iako je tada imala bulimiju, uvek je pokazivala veselo lice.
  Erik Vinje, dvadeset godina stariji propali trgovac i transvestit, video je u Evi izgubljenu tinejdžerku, spremnu da prihvati svakoga ko bi mogao da joj „omogući" bolji život. Odmah je shvatio da će je sa lakoćom oblikovati prema svojim željama, od nje „nešto" napraviti i tako zaraditi novac. Nakon tri dana preselila se kod njega. Za manje od godinu dana, čim je postala punoletna, venčali su se. Oprostila se od porodice i zauvek nestala u Parizu.
 
  Najveće grudi na svetu
  Odmah je počela preobražaj, put ka lepoti: pod Erikovom dirigentskom palicom skicirali su njen novi izgled i odredili idealne obline. Nakon deset godina ispunjenih operacijama (tri godišnje) Lolo je operisala grudi i usne, popravila jagodice i nos, kapke, čelo, stomak... Jagodice je sređivala tri puta, usne i nos pet. Dojke su svake godine rasle, povećala ih je čak dvadeset puta, sve dok nisu ušle u Ginisovu knjigu rekorda kao najveće grudi u istoriji čovečanstva. Obim njenog grudnog koša bio je 180 cm, svaka dojka je bila teška 2,8 kilograma, a u svakoj je bilo po tri litre silikona. Za poslednje povećanje bile su potrebne posebne pripreme. Veličine su se prepali i najhrabriji plastični hirurzi pa su odbili zahvat. „Moje grudi konstruisali su u fabrici aviona Boing", posle je ponosno pričala novinarima. Erik je nagovorio prijatelja, konstruktora aviona u fabrici Boing, da mu napravi kalup „najveće dojke na svetu". Zatim je uverio jednog hirurga da Lolo „sagradi" najveće grudi koje je svet ikad video. Erik i Lolo su tada konačno odustali od povećanja jer su ih uverili da bi posledica bila popuštanje kože zbog težine dojki. Lolo nije mogla da spava na stomaku, a ni na leđima, jer joj je pritisak težine silikonskih grudi otežavao disanje. Danju i noću morala je da nosi poseban grudnjak koji je podupirao težinu od šest polulitarskih krigli piva, kako su nazivali njene dojke.
 
  Važno je biti primećen!

  Lolo je neko vreme za svoja ulepšavanja zarađivala snimanjem porno-filmova. Onda je počela da peva i nastupa po noćnim klubovima. Godine 1995. na Filmskom festivalu u Kanu, svojim „spontanim" nastupima na javnoj plaži zasenila je Pamelu Anderson. Te godine postala je i Miss Tits Europe (mis evropski sis) i Miss Air Bag (mis vazdušnih jastuka), snimila je humoristički film Camping Cosmos, redovno se pojavljivala na engleskom Kanalu 4 u emisiji Eurotrash i snimila album Airbag Generation. Neko će je se možda setiti po njenim pesmama Dance Dance Dance i Set Me Free. Jedan od skandala zbog kojih je stalno bila na stranicama žute štampe bio je i spor sa poznatom italijanskom automobilskom kućom, koja je tražila sudsku zabranu upotrebe njihovog imena kada se u prodavnicama pojavila Lolina kolekcija donjeg rublja pod imenom Ferrari Underweare i Lolo Ferrari Doll. „Ne biti primećena, isto je kao ne biti voljena. Želim da izgledam veštački. Pa i onaj deo sebe koji ne mogu promeniti, svoju kožu, želim što bolje pokriti kako se ništa što je prirodno ne bi videlo", komentarisala je. Erik Vinje, njen kreator, dizajner i menadžer iz pozadine je povlačio konce i usmeravao njenu karijeru.
  Naravno, sva ta bleštava slava za kojom je tako očajnički čeznula imala je i neprijatnu stranu. Ustručavala se da leti avionom jer se plašila da joj grudi ne eksplodiraju. Na svojim nastupima strepela je da joj neko ne probuši „balone". Uprkos njenim tvrdnjama da joj je transformacija u lutku ojačala samopouzdanje i da je srećna, istina je, ipak, bila drugačija. Bolove, koji su pratili duge zahvate na telu, suzbijala je hrpom lekova, a depresivne ispade - posledice njene podvojene ličnosti i nuspojavu uzimanja tableta, ublažavala je sredstvima za smirenje.
 
  Tužan kraj
  Malo posle proslave dolaska novog milenijuma, jednog jutra, Erik ju je našao u krevetu mrtvu. Koktel raznovrsnih tableta protiv bolova do antibiotika protiv prehlade, na kraju su joj preopteretili i zaustavili srce. „Već nekoliko puta htela je da se ubije. Jednom je pri brzini od sto kilometara na sat iskočila iz automobila, ali je dobila samo manje ogrebotine. Više puta sam je spasavao. Nekoliko dana pre smrti posetila je pogrebni zavod i objasnila svoju želju da je pokopaju u belom mrtvačkom sanduku, u ružičastom ogrtaču, sa njenim najdražim plišanim medom. Stalno sam joj govorio da je mešanje lekova opasno", tvrdio je policiji i novinarima ožalošćeni suprug. Mediji su se setili njenih morbidnih izjava: „Sve što činim sa sobom, činim zato jer ne volim svoj život. Postoje trenuci kada se isključim iz tog sveta. Tada mogu da napravim sve - progutam šaku tableta ili se bacim kroz prozor. Često mi je svega dosta, ne podnosim svoj život!"
 
  Nerazjašnjeno ubistvo
  Posle smrti još je neko vreme bila na naslovnim stranama trač-časopisa. Iznenada se pojavila njena majka i krivicu za Lolinu smrt pripisala zetu. Erik joj nije ostao dužan: optužio ju je za ćerkino stanje i njenu potrebu za menjanjem tela. Odnekud je procurio podatak da je Lolo imala ljubavnika, jednog policijskog inspektora iz Monaka. Nedugo pre smrti navodno je govorila da želi da se reši velikih grudi. Lolo je bila koka koja je nosila zlatna jaja i detektivi su sumnjali da se Erik možda bojao da će ga napustiti zbog ljubavnika, pa ju je zato ubio. Uhapsili su ga dve godine nakon Loline smrti, a iz zatvora je izašao posle godinu dana.