Broj 77
Početna > Intervju > KRALJEVSKI TRENUTAK

ALEKSA JELIĆ

KRALJEVSKI TRENUTAK

Iako je Aleksa sin Dragog Jelića iz YU grupe, nije krenuo tim muzičkim putem. Osluškujući svoje snove, kao dete svirao je violinu, a balet je izabrao kao najbolji način da iskaže sebe. Upravo to radi i svojom muzikom i albumom U tami disko kluba

Rođenje u porodici umetnika, Aleksi Jeliću je omogućilo da se razvija i raste u kreativnom okruženju i punoj slobodi izraza. Njegov otac Dragi Jelić, osnivač YU grupe, davao mu je bezrezervnu podršku od najranijeg detinjstva. Šira publika ga je upoznala na ovogodišnjoj Beoviziji gde se takmičio sa pesmom Beli jablan i zauzeo treće mesto. Pesmu su prepevali na španski i engleski i snimili spot koji je odskora počeo da se prikazuje. Nedavno je izašao njegov album U tami disko kluba na kom je prepevao istoimeni hit YU grupe. Aleksa za Stil priča kako je izgledalo odrastanje u poznatoj porodici, zašto je počeo da komponuje i hoće li, možda, ukrstiti koplja sa YU grupom.

Da li ti je odrastanje u umetničkoj porodici pomoglo ili odmoglo da nađeš svoje mesto pod umetničkim nebom?
Pre odrastanja u muzičkoj porodici pomogli su mi geni te iste muzičke porodice. Po očevoj liniji nasledio sam umetničku notu koja se kroz godine manje-više izražavala, sve dok u jednom momentu nije sazrela da bi se u punoći bića baš sada izrazila. Verovatno sam, kao sin Dragog Jelića, osnivača i kompozitora YU grupe, skrenuo pažnju na sebe, u smislu da vidimo šta taj Dragov sin radi. Za sada mi ne odmažu, ponekad nekim savetima za koje pomislim da su zastareli, ali ipak ih ispoštujem jer imaju veliko iskustvo i znanje koje može samo da koristi. Treba znati šta i koliko uzeti, ne preterivati, ali i ne odbiti.

Tvoj brat i otac su u rok vodama. Da li si u nekom periodu svog života razmišljao o tome da im se pridružiš?
U detinjstvu sam svirao violinu, a ona je tanana i suptilna te me nije odvela ka toj tvrdoj muzici. Divio sam se ocu i stricu Žiki. Međutim, to su bili oni, ne i ja.

Sa 14 godina si upisao baletsku školu. Dečaci se obično ređe odlučuju za balet, šta je tebe privuklo baletu?
Balet je, kao i violina, veoma suptilna umetnost. Treba izraziti nešto iz sebe pokretom tela. To baš nije lako, ali je fantastično umeće koje me je privuklo i zarobilo do te mere da je tog momenta, kada su me primili u baletsku školu, sve što sam do tada radio prestalo da postoji. Ne delim profesije na muške i ženske, vidim samo one koji su uspeli da izraze sebe i one koji su zarobljeni unutar sebe. Imao sam želju da oslobodim taj deo sebe i da ga izrazim kroz visok stepen umetnosti zvani balet.

Sa 17 godina si postao najmlađi član stalne postave Pozorišta na Terazijama. Zašto si odlučio da svoju karijeru nastaviš u Barseloni?
U biti čoveka je da se kreće, ide dalje, istražuje, pomera granice svojih mogućnosti. Kada sam postao član Pozorišta na Terazijama, ceo svet je bio moj. Već posle par godina sam prerastao tu senzaciju, pojavila se potreba za nečim još većim. Nisam ni u najlepšim snovima sanjao da će to biti Barselona i IT dance. Nisam odlučio ja, nekako sam bio vođen. Što neko reče, sreća me je uhvatila za ruku i povela.

Možeš li da uporediš uslove za rad u Beogradu sa onima u Barseloni?
Na zapadu, uopšteno govoreći, vlada velika volja za radom. Da nema te volje, ne bi moglo da se vežba po 10 sati dnevno, da se lomi, slama, krivi, iskrivljuje, pada i diže. Želja da se nešto napravi je ogromna, konkurencija sveprisutna, ljudi su potpuno posvećeni onome što rade, a pri svemu tome su obični i skromni. Zato i kažem da je tamo drugačije.

Kada si otkrio talenat za komponovanje?
Talenat čuči u svakom od nas. Ako ne za sve, ono bar za nešto. I život nam uvek pruža priliku da ga otkrijemo. Ako ne u ranoj mladosti (kao Mocart, na primer), onda kada nam se nešto neželjeno ili izuzetno lepo desi. Uglavnom, mora da bude nešto duboko da može da pokrene te uspavane emocije. Tada se neki ventili otvore, meni se otvorilo komponovanje. U jednom takvom stanju, kada me je jedna Mila napustila, najmanje što sam mogao da joj podarim bila je pesma.

Kojim rečima bi opisao svoj album U tami disko kluba?
Ovaj album karakterišu kvalitetne pesme, dobra produkcija i atmosfera. Postignuto je da i balade imaju uzvišen ton. Svaka pesma je svoja, a sve zajedno imaju zajedničku, prepoznatljivu nit. Zaokružen je, ima početak, kraj i sadržaj.


Kada si poslednji put bio u disko klubu, i kako izgleda kada se zatekneš u njegovoj tami?

U Barseloni sam često išao. Uglavnom bi se društvo posle neke večere ili žurke usmerilo ka diskotekama na obali mora gde se dobro igra, da se pusti mašti na volju do zore. A onda na jutarnje kupanje pa nazad na đusku, those were the days.

S obzirom na to da si pesmu Beli jablan prepevao na nekoliko jezika, imaš li pretenzije da se spot za pesmu pojavi na MTV-ju?
Imam, kako da ne. Tome i težim, želim, očekujem, hteo bih i sve što još ide uz to.


Kako izgleda tvoj petogodišnji plan? Koji su ti ciljevi?

Joj, kako mi petogodišnji plan zvuči iz ugla zvanog kraljevski trenutak? Voleo bih da pevam, igram, komponujem, gostujem, volim, plačem, smejem se, putujem, živim. To mi je jedini cilj. Da živim i budem živ.

Verujem da mnoge interesuje da li planiraš da u budućnosti ostvariš muzičku saradnju sa YU grupom?
Ne verujem da će se meni i YU grupi ukrstiti putevi. Možda ako promene ime u SR grupa ili EU, šalim se. Možda ako nas neko pozove da gostujemo zajedno, kao što je bilo u Lazarevcu. Inače smo na različitim frekvencijama, sa punim poštovanjem i prepoznavanjem njihovog dela, ja idem svojim putem jer samo tako put ima svoj smisao. Znate onu moju lepu baladu Smisao...