Broj 76
Početna > Intervju > ŽENA SA VITEŠKIM SRCEM

OLIVERA KATARINA

ŽENA SA VITEŠKIM SRCEM

Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta. Pevala je i izvornu muziku i francuske šansone, a njena pesma Sedim u jednom pariskom lokalu postala je antologijska. U čuvenoj francuskoj „Olimpiji" održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike toga vremena, a dva puta je svojim koncertima zatvarala Filmski festival u Kanu. Jača nego ikada, žena impresivne biografije i zadivljujuće lepote, sa osmehom na licu, bez treme, čeka 19. jun kada će u Sava centru održati spektakularan koncert.

- Decenijama sam želela da imam koncert, ali nisam mogla da dobijem ničiju pomoć. Nijedna institucija, Ministarstvo za kulturu, koje me ni sada nije podržalo, niti neka državna institucija, nikada mi nije pomogla. Međutim, sve počinje sa filmom Čarlston za Ognjenku i rešenošću Uroša Stojanovića da se vratim dostojanstveno kako smatra da zaslužujem. Uroš je imao želju da se koncert prikaže posle premijere, ali opet su sredstva bila u pitanju.

Stalno nailazim na prepreke
Začuđeno pitam kako to da nema reklamu na televiziji, jer njeno ime to svakako zaslužuje. - Uvek su me tražili u svetu, gde sam imala poštovanje, a ovde su me omalovažavali i potcenjivali. Kako sam mogla pre dve godine, uz oduševljenje Marine Abramović, koja je plakala skoro jedan sat dok sam pevala, da osvojim publiku u Americi, a ovde nailazim na toliki otpor i hladnoću. Veoma bih volela da znam ko je ta Šuša? Jedino po čemu se čulo za nju je to što je realizovala Evroviziju. I tu smatram da nije dobro iskorišćena prilika, trebalo je mnogo više da se izreklamira Srbija, da se pokažu sve lepote naše zemlje. E, tada sam čula za tu Šušu koja je odbijala da potpiše ugovor sa kućom Blue sound, koja mi organizuje koncert, da njega televizija snimi, kako bih mogla da dobijem kakvu-takvu reklamu. Tada sam shvatila da je ona urednik muzičkog programa RTS-a i to je odgovor zašto mene ovih godina nije ni bilo u drugim muzičkim emisijama. Voljom jedne anonimne žene, iza koje ne znam šta stoji, sem tog kičastog programa koji sada dižu u nebesa. Zar nije sramota za Srbiju da imam tolike prepreke i dan-danas, posle 30 godina? Da niko nije rekao: „Dozvolite joj da se dostojanstveno predstavi publici".

Za Oliveru zna ceo svet
I pored toga što se reklama ne vrti na televiziji, činjenica je da je interesovanje za koncert Olivere Katarine veliko. Pitam je šta misli, da li će Sava centar biti pun tog 19. juna.

- Mislim da ću napuniti Sava centar. Pogledajte samo šta je sve pokačeno po gradu: koncert Hulija Iglesijasa i još nekih stranaca, kojima se mi večito udvaramo. Oni su uvek dobrodošli, u njih se ulažu ogromna sredstva. Mi smo jedna od najsiromašnijih zemalja, ali, eto, imamo sredstva za Madonu, a ni dinar nemamo za srpsku umetnicu koja predstavlja srpsku kulturu.
Posle tri decenije izolacije, konačno će hrabro i dostojanstveno stati pred vernu publiku koja joj je sve ove godine pružala podršku i reči utehe. Ipak, najviše je raduje činjenica da mladi ljudi na internetu razmenjuju informacije o njenim filmovima, pesmama, slikama.

Moram da priznam da mi se duša raduje jer je istina o meni doprla do mladih ljudi, koji su stali na moju stranu. I pored mog nestanka od trideset godina, mladi se interesuju za mene i moj život. Pa i vi, novinari sa kojima ovih dana razgovaram, svi ste mladi i mnogo vam hvala što me podržavate. Eto, recimo, mom kolegi, ministru za kulturu nije palo na pamet da me podrži, treba da pišem neke dopise, da molim njegovo visočanstvo. Pa zar on nije glumac, zar on nema dovoljno svesti da jednog umetnika posle trideset godina treba podržati? Ili stvarno misli da je bogomdan, da je najveća zvezda koja ne može da se spusti na moj nivo, da o meni razmišlja? On je lokalni glumac, to mora da zna, za njega u svetu niko ne zna, za mene svet zna. Možda ovo grubo zvuči, ali stvar je dovedena do apsurda i ja ne mogu drugačije da reagujem.

Koncert posvećujem sinu
Koncert posvećuje sinu jedincu Manetu, koji je svih ovih teških godina bio uz nju, koji je deo njene borbe. Takođe, ovim koncertom Olivera želi da slavi život i zato obećava da će biti radosti na sceni.
- Moj koncert je namenjen onom narodu koji me je držao u srcu svih ovih godina, koji me nije zaboravio. Onoj divnoj našoj seljanki koja na Kalenić pijaci prodaje povrće, mojim dragim Romima. Želim i oni da dođu. I svi ljudi koji su me sretali na ulici i često plakali i govorili mi da budem jaka, da izdržim, da ću pobediti jer ima Boga. Na koncertu će biti evropskih pesama, trubača, kolo i romske muzike, koju obožavam. Volela bih da mi dođu i stari Beograđani, a znam da će doći moja generacija sa kojom sam maturirala u Petoj beogradskoj gimnaziji. Pre svega, dugujem zahvalnost monasima sa Svete gore. Svest da se oni svakodnevno mole za spas moga sina i mene, to je nešto što me je mnogo snažilo da ovo izdržim, a da ne poludim ili, ne daj bože, podignem ruku na sebe.

Čuvar srpskih izvornih pesama
Ovih dana Oliveru svi pitaju ima li tremu, ali ona stalno ponavlja da se oseća neverovatno mirno, jer je temeljno radila.
- Išla sam redovno u Niš, gde sam imala divne uslove. Bilo je dana kada sam i po osam sati punim grlom pevala. I sama sam se čudila odakle mi ta snaga. Dobro sam se pripremila, toliko sam dugo ovo čekala i nemam tremu. Koncert režira Gorčin Stojanović, čovek koji ima veliko iskustvo, tu su dve divne devojke koje će mi biti prateći vokali, ansambl Groš, ali i predivni hor niškog SKC-a. Verujem da će sve biti dobro, samo mi je žao što se neki koji ne bi smeli da se prave gluvi, ne odazivaju.
Ne možemo da ne spomenemo njene snimke izvornih narodnih pesama: Alaj mi je večeras po volji, A što ti je mila kćeri, Đelem, đelem, Niška banja, ali i šansone: U ime ljubavi, Ljubav, aj mi o ljubavi, Budi moj, Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi, Šošana... Pitam kojom pesmom će otvoriti koncert. Sa osmehom kaže da neće to da otkrije, ali obećava da će biti specijalnih iznenađenja. A koja joj je pesma najdraža, Olivera kaže:
- Postoji pesma koja je postala svetski hit u mom izvođenju u filmu Skupljači perja Đelem, đelem. Naravno, postoje i neke druge pesme za koje sam mnogo vezana, na primer Šu, šu. Tada se nije smelo pominjati ništa o Srbiji i to je bio jedan tajni znak, šu, šu i svi znamo na šta se to odnosi.

Ja sam rođeni borac
Olivera poručuje svima koji će doći na koncert da pevaju sa njom iz sveg glasa, jer će joj to dati krila.
- Želim da im poručim da se ne ustežu, da me spontano podrže, jer će mi to dati još više žara i snage. Ne želim da se ukoče i da budu stegnuti, molim ih da budu spontani.
Upitala sam ovu ženu izuzetne snage i energije, misli li da njeno vreme ponovo dolazi.
- Potpuno sam svesna koliko imam godina. I zato ni ovaj koncert ne može mimoići jedna molska vertikala. Ipak, svako ko me bude slušao, u sebi će nositi svest da trideset godina ovaj glas nije mogao da se čuje. To je velika srpska sramota. Ipak, boriću se dalje, ja sam rođeni borac. Nisam nimalo ustuknula, iako je bilo mnogo padova i sudara sa samim sobom, jer toliko te raspamete da te skoro ubede da si beznačajan, da nemaš svoje mesto pod suncem. Njega su zauzeli neki drugi ljudi, a ti možeš samo pod zemlju. Ubede te da ne vrediš ništa. Ipak, to su bili samo trenuci iz kojih sam samo izranjala moćnija i snažnija. I spremnija za sledeću bitku. Ja sam jedna žena, koja nije na konju i nije vitez, ali koja nosi viteško srce.