Broj 76
Početna > Lepi i zdravi > SIMBOL MIRA I MUDROSTI

MASLINA

SIMBOL MIRA I MUDROSTI

Smatra se da je maslina jedna od najstarijih namirnica, poreklom s Krita. Ubrzo se proširila u Egipat, Grčku, Palestinu i Malu Aziju. Spominje se u Bibliji, opisana je u delima drevne egipatske civilizacije, a veliku ulogu imala je i u grčkoj mitologiji, gde se spominje da je maslina nastala kada je boginja Atina u nadmetanju s Posejdonom bacila kap vode na klisuru, na kojoj je izrasla maslina. Od antičkih vremena maslina je smatrana simbolom mira i mudrosti.

Masline su vrsta voća i plod su drveta Olea europaea. Zbog visokog procenta masti (15-35 odsto), maslina je dobila ime po latinskoj reči olea, što znači ulje. Raste u aprilu i maju, a plod se bere u jesen. U doba dok se tehnologija prerade još nije razvila, deo nezrelih maslina ubirao bi se u septembru i neko vreme držao u morskoj vodi, nakon čega bi se one oprale i odlagale u kamene posude ili staklene tegle i prelile morskom vodom s grančicama komorača. Tako pripremljene, mogle su se konzumirati do sledećeg proleća. Crne, potpuno zrele, masline solile su se i skladi{tile u posude ili pletene korpe koje su propuštale vodu.

U današnje vreme masline se beru u oktobru i novembru. Neke se beru dok su još zelene i nezrele, a druge se puste da potpuno sazru i postanu crne. Međutim, crna boja može se postići i ako se nezrele zelene masline ostave na svetlosti, pa one naknadnom oksidacijom dobiju tam-niju boju.Izvorno je plod gorak, a za taj ukus je zaslužan glikozid oleuropein, koji se nalazi u koži masline. Zato se nakon branja plod mora obraditi.

Način obrade sirovih maslina zavisi od vrste, mesta uzgoja, vremenu branja kao i od ukusa, teksture i boje koja se želi postići. Masline su vrlo dobar izvor nezasićenih masnih kiselina i vitamina E. Čak 75 odsto masti čini oleinska kiselina, koja smanjuje nivo holesterola. Na boju masline, koja određuje njene konačne karakteristike, utiče se različitim metodama obrade kojima se maslina podvrgava, uključujući fermentaciju i/ili čuvanje u ulju, vodi, rasolu ili soli. Osim što maslina menja boju u crnu, ljubičastu, smeđu, crvenu ili žutu, ovim postupcima menja se i tekstura kože, koja može biti glatka i sjajna ili naborana.

Osim po veličini i obliku, masline se razlikuju i po ukusu, koji može biti kiselkasto-gorkast, pikantan ili sladak. Danas se sve češće mogu pronaći masline bez koštica, ali i one punjene sirom, paprikom ili orašastim plodovima.Masline su vrlo dobar izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar izvor vitamina E. Čak 75 odsto ukupnih masti čini oleinska kiselina, za koju se pokazalo da smanjuje nivo holesterola. Zahvaljujući stabilnosti nezasićenih masnih kiselina, masline imaju zaštitno delovanje na ćelije, posebno u kombinaciji s vitaminom E koji je glavni telesni antioksidant koji hvata i neutrališe slobodne radikale u svim područjima u telu gde je prisutna mast. Slobodni radikali izazivaju oštećenja koja mogu dovesti do brojnih oboljenja.Tako, na primer, oksidira holesterol, koji se potom nakuplja u arterijama, a posledica može biti srčani ili moždani udar. Sprečavanjem oksidacije holesterola, masline sprečavaju i razvoj srčanih bolesti. Osim mononezasićenih masnih kiselina i vitamina E, maslina sadrži i brojne aktivne fitonutrijente, poput polifenola i flavonoida, koji takođe imaju protivupalna svojstva. Njihovim delovanjem smanjuju se simptomi astme, osteoartritisa i reume, tri oboljenja za čiji su nastanak najveći krivci slobodni radikali.

Pokazalo se da vitamin E iz maslina može čak ublažiti pojavu osećaja vrućine kod žena u menopauzi. Osim za proizvodnju maslinovog ulja, masline se u kulinarstvu koriste zapripremu različitih namaza za predjela, ali i za sosove za ribu. Mogu se dodati u gotovo sve salate, a sve se češće dodaju i u sosove za testeninu. Ako želite da pripremitemarinirane masline, stavite ih u maslinovo ulje i dodajte limunov sok, kao i semenke korijandera i kima.

Od antičkih vremena maslinovo drvo osiguravalo je hranu, služilo je za ogrev, a njegov plod se koristio u lečenju raznih bolesti