Broj 76
Početna > Prica > RAZMENJUJEM LJUBAVNE SAVETE SA ĆERKOM

RAZMENJUJEM LJUBAVNE SAVETE SA ĆERKOM

Majka naše najpopularnije pevačice Marije Šerifović porađala se više od sedamnaest sati, a jake bolove ublažavala je pesmom. Danas, uz osmeh kaže da je vredelo mučiti se toliko dugo na porođaju. Trenutak kada je ugledala svoju jedinicu opisuje kao spektakularan, nikada nije bila stroga mama, a kao uzor je poslužila svom detetu koje je krenulo njenim stopama. Oduvek je insistirala na iskrenom i otvorenom odnosu, pa ne čudi što su danas mama i ćerka drugarice koje o svemu pričaju i razmenjuju ljubavne savete.

Kako ste se osećali kada ste saznali da ćete dobiti bebu?
To je nešto najlepše što može da se desi svakoj ženi. Verovatno kada je žena starija, mnogo sve ozbiljnije shvata, ali kada je mlađa, ona shvati tek onog trenutka kada vidi dete. U poslednje vreme se pomerila granica, mladež se kasnije udaje i dobija decu. Mene nije nimalo bio strah, mnogo sam se radovala.

Da li vam je bio bitan pol bebe?
Na prvom mestu mi je bilo bitno da dete bude živo i zdravo. Volela sam da rodim devojčicu i dečaka i zaista mi je bilo svejedno.

U kakvom sećanju su vam trudnički dani?
Pošto sam bila mlada, molila sam se bogu samo da sve bude u redu, da sve prođe kako treba. Mama i svekrva su mi davale savete i bile su mi od velike pomoći.

Jeste li u trudnoći vodili računa o kilogramima?
Nisam uopšte. Na svu sreću, ugojila sam se samo 14 kilograma. Deset dana po izlasku iz bolnice već sam mogla da obučem sve ono što sam nosila i pre trudnoće.


Da li ste imali neke prohteve kada je reč o hrani?

Hranila sam se normalno, jela sam sve što mi se u tom trenutku jelo. U trudnoći sam volela da žvaćem žvake i da pijem onaj sok Egzotik, koji danas više nigde ne mogu da nađem. To mi je nekako obeležilo trudnoću.


Jeste li imali strah od porođaja?

Nisam se plašila, valjda zato što sam bila mlada. Porodila sam se u Kragujevcu, prirodnim putem, a moj porođaj je trajao od 21 h do sutradan u 15.30. Vredelo je mučiti se toliko
dugo!


Kako ste izdržali?

Bez obzira na to što sam bila u jakim bolovima, sve vreme su mi se po glavi motale pesme koje su mi bile drage. Čak se i sada sećam jedne numere Stivija Vondera, koja je u to vreme bila vrlo popularna: I just called to say I love you. Ona mi se stalno vrtela u glavi.


Da li je istina kada kažu da kada majka vidi dete zaboravi na sve bolove? Kako ste reagovali kada ste prvi put ugledali ćerku?

Trenutak kada sam videla Mariju bio je spektakularan! Sve žene koje su sa mnom bile u sobi su mi se smejale, plakala sam od sreće, pa sam joj tepala, a čak sam se bojala da pokvasim maramicu vodom da bih joj oprala okice. Bebi se zalepe oči kada se rodi, a ja sam se bojala vode, da joj slučajno ne inficira oči.

Kako ste se snašli po izlasku iz bolnice?
O, pa tu uvek treba pomoć. Smenjivale su se jedna baka, pa druga baka. One su volele da je kupaju, njima je to bila velika radost, tako sam ja samo gledala. Što se neprospavanih noći tiče, Marija je volela da spava samo dok je bila u mom naručju i dok se ljuljuška. Kako se spusti u krevetac, odmah nastane dreka.


Na čemu ste insistirali kada ste je vaspitavali?

Vaspitanjem smo se bavili svi u porodici, ne samo ja kao majka. Kada je bila mala, znalo se šta sme, šta ne sme. Kada je ušla u pubertet, počeli su i izlasci i tačno sam znala mesta gde ona ide. I to je najvažnije, da u svakom trenutku znate gde je vaše dete. I sada, bez obzira na to što Marija živi u svom stanu, ja spavam, a mobilni mi je pored glave. Kada dođe iz bilo kog provoda, važno mi je da se javi, da kaže da je stigla i tek onda mogu mirno da spavam. To je moj savet svim majkama.


Pošto je Marija dete poznatih roditelja, da li je bila i pomalo razmažena?

Naravno da je bila pomalo razmažena, kao i svaka deca. Svi smo je mazili. I treba deca da budu razmažena, uostalom, nekada se i mi matori ponašamo kao razmažena deca.


Da li ste stroga mama?

Nisam stroga. Šta znači stroga mama? Ako nešto branite detetu, ono će to namerno da uradi. Treba iskreno razgovarati jer je to ključ svega. Uvek sam insistirala na iskrenosti. Ja sa mojoj mamom to nisam imala, poveravala sam se majci neke moje najbolje drugarice. Ako neko detetu može da reši problem, majka može.

Na koga Marija liči, čiju narav ima?
Marija ima i moju i tatinu narav, naizmenično u njoj ponekada proradi tata, pa ja. Ona je iskrena, vredna,poštena. To je najvažnije. Ima trenutaka kada joj kažem: „Ej, znaš šta, to i to mi smeta...“ Ali, verujte mi, u poslednje vreme ništa joj ne zameram.

Koliko ste uticali na Mariju da uplovi u muzičke vode?
Ona je kao mala upijala dobru muziku, i tada sam primetila da ima neverovatan sluh i znala sam da će se baviti ovim poslom. Kako je odrastala, učila je od mene kako ovaj posao treba da se radi, da mora da bude samo kvalitet i ništa drugo. Ako hoćeš da pevaš moraš to da znaš dobro da radiš, da znaš šta hoćeš da pevaš, šta želiš. Pomagala sam joj savetima, ali nisam mogla da pevam umesto nje.


Kakav je vaš odnos?

Nas dve smo drugarice, ali ako zatreba da se drekne, onda se zna ko je mama, a ko drugarica.

Pošto ste kao dve drugarice, da li razmenjujete i ljubavne savete?
Kako da ne. I ona mene savetuje i ja nju.


Koliko vas je majčinstvo promenilo?

Sve se promeni, ceo život kada postaneš roditelj. Pre Marijinog rođenja sam mnogo radila, u to vreme se pevalo po našoj bivšoj Jugoslaviji, od hotela do hotela, što je neretko trajalo i po mesec, dva, tri. Od svega toga sam odustala posle Marijinog rođenja i radila neke svirkice drugog tipa. Naravno i posle je bilo perioda kada sam mnogo radila, posle pet-šest dana pevanja na dan bih se vraćala samo da vidim Mariju i prepakujem stvari. Dešavalo se da mi kaže da ne moram da dolazim samo na dan, da se ne mučim, a moj odgovor na to bio je: „Hoću samo da ti vidim oči.“


Da li vam je nekada zamerila što ste često bili odsutni?

Pošto se bavimo istim poslom, ona to sada razume. Mnogo puta sam joj rekla da će videti i sama kako je kada postane majka, na šta bi mi rekla: „Ne, ne, ne, ja ću kada postanem majka, da prestanem da pevam, čuvaću svoju decu.“ Verovatno da mi je zamerila, i da sam joj mnogo falila, ali naš posao je takav, ne znaš da li ćete negde biti dva, tri dana ili
duže.


Šta vas dve najviše volite da radite zajedno?

Slušamo muziku, gledamo neki dobar film, igramo se sa kucama. Imamo dve kuce, ja maltezera Tinu, koja se ne odvaja od mene, a Marija engleskog buldoga Robija.

Uputite neki savet budućim majkama.
Ako dete nema šta da radi, upišite ga u muzičku školu, neka se bavi sportom, bilo šta, samo da ne dangubi. Ovo vreme je postalo toliko strašno, na vestima gledam, izgleda da je postalo kul da se tuku po školama, slikaju mobilnim telefonima... Deca su postala veoma agresivna i ja to ne razumem. Roditelji ni ne znaju kakva su im deca.

Kada ste bili najponosniji na ćerku?
Naravno, kada je pobedila na Evroviziji. Ali, pored toga uvek sam se ponosila šta god da je bilo u pitanju, čak i neka najmanja nagrada. Eto, posle Evrovizije, usledio je Budvanski pa Radijski festival... Sve su to velike radosti za mene. Svaki njen uspeh je moja velika radost i moj uspeh.

Kako reagujete kada čitate žutu štampu i razne napise po novinama?
Na početku njene karijere to je bilo strašno, maltene nervni slom. Vremenom sam shvatila, čitajući o mnogim javnim ličnostima raznorazne gluposti, da su to obične bljuvotine na koje ne treba da obraćam pažnju. Verujte mi, sada mi je tako svejedno. Samo se nasmejem i kažem: „Gosopode bože, kakvi ludaci, odakle im više hrabrosti?“