Broj 75
Početna > Prica > ZGODNA MAMA

ZGODNA MAMA

Sanja u ekskluzivnom intervjuu za Stil otkriva kako izgleda njen život sada, koju muziku je slušala kada se porađala, ali i kako je uspela da zadrži vitku liniju.

Koliko ti se promenio život otkad si postala mama?

Mnogo, a tek ćemo videti koliko će se promeniti od septembra kada ponovo budem počela da radim. Moj dan počinje i završava se sa Strahinjom, svaki minut se vrti oko njega. Kada nisam sa njim, stalno šaljem poruke i pitam da li je jeo, spavao, plakao... Život je sada mnogo drugačiji jer je Strahinja postao centar mog sveta.


Kako ste se odlučili za ime Strahinja?

Dobio je ime na koncertu Van Goga. U trećem mesecu trudnoće sam sa Uhrinom i drugaricama otišla na koncert. Sećam se da smo skakali uz neku pesmu. U tom trenutku je Đule najavio muzičare Nemanju i Strahinju Banović. Okrenula sam se prema Aleksandru i rekla: Strahinja - tako će se zvati! Aleksandar se složio, i ostalo je Strahinja. Posle porođaja, kada sam ležala u bolnici, igrom slučaja sam videla intervju sa džez muzičarom Strahinjom Banovićem, koga nisam upoznala, ali čula sam da je veoma talentovan. Drago mi je što smo se odlučili za ovo ime jer svi reaguju na njega, ljudima se uglavnom dopada.

Kako ti je protekao sam porođaj?

Porodila sam se na Svetog Nikolu, 19. decembra. Pre samog porođaja sam odlazila na pregled svaki drugi dan i osećala da će beba brzo da izađe. Veče pred porođaj sam se čula sa asistentom mog doktora i rekla mu da imam bolove u stomaku i da je moguće da ću se ubrzo poroditi. Dali su mi instrukcije šta da radim u slučaju da porođaj počne, i rekli mi da sutra dođem na pregled. Sledećeg dana sam bila na pregledu već u sedam ujutro. Doktor mi je rekao da ostajem u bolnici da bi me porodili. Porodila sam se posle tri sata u 10.10. Imala sam savršen tretman u GAK-u u Višegradskoj. Ako se opet budem porađala, to će sigurno biti u Višegradskoj, zahvaljujući dr Ljubiću koji je tamo načelnik odeljenja za carski rez.

Zašto si se odlučila za carski rez?

Zato što su moje mere bile takve u tom trenutku da bi svaka druga vrsta porođaja bila traumatična. Zato su doktori odlučili da bude carski rez, nisu ni pokušavali da me porode prirodnim putem. Sećam se, kada sam ušla u operacionu salu, da je doktor rekao: „Može li malo muzike za tebe?” Tako da se Strahinja rodio uz pesmu Amalije Rodrigez.

Koliko ti je bilo teško da se posle carskog reza vratiš u normalu?

Oporavak od carskog reza sam podnela traumatično. Bilo je vrlo bolno i teško od momenta buđenja pa narednih 30 dana. Ležala sam u bolnici pet dana posle porođaja, bila sam malokrvna, osećala sam se slabo. Postoje i pravila ponašanja posle ovakvog porođaja, u smislu u kom položaju moraš da ležiš, koliko dnevno smeš da nosiš bebu, kako da ustaješ iz kreveta... Meni su puno pomogli pedijatrijska sestra, Uhrin, mama i tata. Kada sam 30. dana posle porođaja otišla na pregled, lekar mi je rekao da od tog momenta mogu da se ponašam kao da nikada nisam operisana. Odmah sam počela da vežbam i preuzela sve obaveze oko deteta na sebe. Tek posle tri meseca sam stvarno počela da se osećam dobro.


Jesi li ga dojila?

Ne, jer nisam imala mleka. Savetovali su mi da ne pokušavam da ga dojim da se ne bih mučila, ali i da beba ne bi ostajala gladna. Od početka mu dajemo veštačku hranu.

Kako se organizuješ sa njim sada, a kako je to izgledalo na početku?

Oduvek sam bila veliki štreber pa sam pre porođaja sve isplanirala. Dan posle porođaja sam se dogovorila sa pedijatrijskom sestrom Tanjom iz Višegradske da nam pomaže. Ona Strahinju čuva i dan-danas. Bilo mi je važno da pored mene bude stručna osoba, a ne bebi siterka koja je to postala iz hobija i zato što joj treba novac. U tom smislu sam, iako napeta i ne potpuno opuštena, imala puno poverenje u Tanju jer je ona dolazila ujutro i uveče, učila tatu kako se beba kupa, pokazivala nam neke tajne kako da ga naučimo da redovno jede, da se što manje budi. Otkrila nam je tajne za koje smo tek posle nekoliko meseci shvatili da su bile odlične. Strahinja zato danas spava od osam do osam.

Da li tvoj dečko i ti ravnopravno menjate pelene?

On je u početku malo više zato što sam se ja oporavljala. Sada, kad Strahinja ne nosi taj tzv. široki pojas, menjamo pampers gde god stignemo, od samoposluge, do kafane i kuće.
Uspevaš li da pronađeš malo vremena samo za sebe?
Slabo, nažalost. Osim što redovno odlazim na treninge, svakog dana sa Marijom Savić-Srećković koja je moj trener. Tih sat i po svakog jutra je rezervisano za mene. Odem i kod kozmetičara i na masažu, što smatram delom nege tela koja je, naročito posle porođaja, svakoj ženi neophodna. Kod frizera odem uveče, kada Strahinja zaspi, na brzo feniranje od pola sata. Sa drugaricama se uglavnom čujem telefonom, osim subotom kada je Strahinja kod moje mame. Navikavamo ga na boravak kod bake jer ću ja uskoro početi da radim, a ne planiramo da ga dajemo u obdanište do treće godine. Slobodno vreme iskoristim da odem sa Vesnom Dedić na piće ili na ručak, ili sa kumom u šetnju. U poslednje vreme moje drugarice uglavnom dolaze kod mene pa vodimo Strahinju u šetnju.

Da li se sada više družiš sa drugaricama koje imaju decu?

Nijedna moja drugarica nema dete, osim Vesne koja ima ćerku od sedam godina i koja je fascinirana Strahinjom.

Jedna si od retkih trudnica koja je uspela da zadrži savršenu liniju i posle porođaja. Koja je tvoja tajna?

U trudnoći sam se ugojila 9,5 kilograma. Sećam se kada sam otišla u operacionu salu da mi je žena koja mi je davala anesteziju rekla da imam savršenu liniju. Kada sam izašla iz bolnice, imala sam tačno tri kilograma više. Mnogi su mi rekli da se ta tri kilograma lako skidaju, ali to nije tačno. Kilogrami koji se dobiju u trudnoći veoma teško se skidaju. Mogu da zamislim koliko je to teško ženama koje se ugoje 15 ili 20 kilograma. Trebalo mi je oko dva meseca da skinem taj višak, a s obzirom na to da sam visoka 1,63, onda se ta tri kilograma mnogo više vide. Uspela sam zato što sam oduvek vodila računa šta jedem i redovno trenirala.

Po nekim novinama su se mogli pročitati naslovi kako si u trudnoći držala dijetu?

To su gluposti! Nikakve dijete, a pogotovo u trudnoći, ne smeš da držiš. Samo sam se zdravo hranila. Uzimala sam sve ono što mi treba, ali nisam jela 100 grama čokolade ili pet kilograma pomorandži dnevno. Ništa nisam jela u enormnim količinama. Čak mi je pred kraj trudnoće doktor savetovao nutricionistu zbog zdravlja bebe. Nutricionistkinja iz Višegradske mi je pomogla poslednjih meseci, dajući mi neki jelovnik sa preporukom ishrane. Meni je još pomoglo i to što sam sve vreme bila aktivna trudnica, šetala sam i po četiri-pet kilometara dnevno, i dva meseca trudnoće sam provela u Švajcarskoj. U Ženevi nisam uopšte koristila gradski prevoz, kola, i tamo sam se sve vreme šetala. Posle porođaja sam odmah prešla na neki svoj režim ishrane koji sam imala i pre trudnoće. Dakle, nisu u pitanju dijete, samo zdrava ishrana. To što ljudi pričaju da pojedem 42 trešnje za večeru stvarno je apsurdno. To je, pre svega, uvreda za Mariju koja mi pravi tabelu ishrane. Ja samo izbegavam šećer, beli hleb i ne jedem krompir. Od mesa jedem samo piletinu, ćuretinu, čistu junetinu i pileća prsa. Izbegavam sve vrste prerađevina, jedem integralni hleb, integralni pirinač, integralnu pastu. Ne jedem kečap, majonez, pavlaku. Baš nedavno sam imala poziv da budem Neoplantin gost na Sajmu prehrane u Novom Sadu. Oni su uveli zdravu liniju ishrane sa prerađevinama. Imaju ta savršena pileća prsa koja jedem, juneće meso koje je čisto, tako da možeš da kupiš ćevape od čiste junetine, a da te ne boli glava da tu ima raznih vrsta mesa. Znači, jedem i ćevape, ali samo od čiste junetine.

Kakva je Strahinja beba, na koga više liči, fizički i temperamentom?

U jednom periodu je ličio na mene, a onda je jedno vreme bio isti tata. Sada kažu da podjednako liči na oboje. Vrlo je temperamentna beba. Već se vidi da je hiperaktivan, znatiželjan, gotovo da uopšte ne spava u toku dana. Već je počeo da guče, priča, viče. Svi se šale da je grlat na mamu!

Uveliko se spekuliše kada se vraćaš na posao i šta ćeš raditi?

Vraćam se u septembru, a ovih dana očekujem razgovor sa Milicom Mitrović, mojom urednicom, i tada ćemo znati šta ću raditi i kada ću tačno početi.

Da li su se Strahinja i ćerka Milana Kalinića Tea upoznali?

Milan i ja stalno ugovaramo viđanje, ali nikako da to i ostvarimo. On se stalno šali da spremamo buđelar, jer će nam sve uzeti. Tea i Strahinja bi trebalo ovih dana da se upoznaju.
Svi bi hteli da vide kako Strahinja izgleda.

Zašto ne želiš da ga slikaš?

Još pre nego što se beba rodila odlučili smo da se beba neće slikati. Kada on bude veliki, kada bude znao šta to znači, i ako bude želeo, mi ćemo mu to i dopustiti. Ne želim da od svog deteta pravim atrakciju.


Jeste li već odlučili kako ćete ga vaspitavati?

Dobila sam knjigu Kako negovati decu po doktoru Spoku od Vesne Dedić. To je sada literatura koja mi stoji pored kreveta. Kad god imam neku nedoumicu, prelistam knjigu jer postoje pametni ljudi koji su sve lepo zapisali. Zaista, modeli ponašanja bebe koji su zapisani u toj knjizi, potpuno su tačni. Vesna, kada mi je poklanjala knjigu, rekla je da je po toj knjizi vaspitavana njena Lenka i da to uopšte nije ispalo loše. Ja za sada vaspitavam Strahinju po njoj i videćemo šta će da ispadne.