Broj 75
Početna > Intervju > STUDIO B ME JE NAUČIO SVEMU

VLADIMIR ĐOKOVIĆ

STUDIO B ME JE NAUČIO SVEMU

Za sebe tvrdi da je ovisnik o televiziji, ne propušta političke emisije i sve što je vezano za sport, ne voli rijaliti šou i kanal uvek prebaci kada se na ekranu pojave reklame. Opušta se na reci, a redovni nedeljni basket mogu da spreče samo izbori.

Otkud jedan inženjer informatike u novinarstvu?

Ja sam, zapravo, pravio društvo drugarici koja se prijavila na audiciju za nova lica Studija B. To je bilo pre skoro 12 godina. I onda, kako to obično biva, ona ne prođe audiciju, a mene prime. Moram da priznam da mene informatika nikada nije ni zanimala, tako da je dobro što sam sa tog puta „skliznuo" u novinarstvo jer se ispostavilo da je to posao u kome sam se potpuno pronašao. Zato mojoj drugarici na tome i danas zahvaljujem.

Kako ste zamišljali novinarstvo kada ste počeli da se bavite njim, a kako vam ono izgleda iz ove perspektive?

Kada sam počinjao, nisam znao u šta ulazim, ali sam prihvatio izazov jer sam bio mlad i željan znanja. Tada sam zamišljao da je novinarstvo jedan dinamičan i vrlo zanimljiv posao i prosto sam upijao svaki njegov segment. Od tada do danas, ništa se nije promenilo. I dalje mislim da u ovoj profesiji možete mnogo toga da naučite, a pre svega kako da se snalazite i da brzo mislite, imate priliku i da utičete na javno mnjenje, ali to, s druge strane, zahteva i veliku dozu odgovornosti.

Više od decenije radite na Studiju B. U čemu je je tajna dugogodišnje vernosti?

Studio B me je naučio svemu što znam. Uvek je imao sluha za mene i beskrajno mi verovao. Mogu da kažem da „naša veza" traje već više od deceniju, na obostrano zadovoljstvo. Iako sam sa Studiom B prolazio i kroz turbulentna vremena, za mene je ova kuća uvek značila sigurnost, uvek sam je osećao kao svoju.

Radili ste i na radiju i na televiziji, šta vam više leži, mikrofon ili kamere?

To je kao kad pitate glumca da li više voli pozorište ili film. I jedno i drugo ima svojih čari. Na radiju sam počeo kao novinar i neću reći ništa originalno ako kažem da je radio za mene nekako intimniji medij. Tamo sam opušteniji, ne moram toliko da pazim kako sedim, da li imam odgovarajuću frizuru, a i ne moram da nosim kravatu. Naravno, svestan sam i toga da je televizija danas mnogo uticajniji medij. Rad na radiju mi je izuzetno pomogao kad sam na televiziji počeo da vodim emisiju „Intervju gledalaca" - princip je isti, samo što su ovde uključene kamere. Mislim da svako ko želi da se bavi novinarstvom treba da radi i na radiju i na televiziji, jer vas i jedan i drugi medij na pravi način oblikuju kao novinara. Ono što je, ipak, najvažnije jeste poruka koja se prenosi slušaocima i gledaocima.

Šta TV novinar mora da poseduje da bi bio dopadljiv gledaocima?

Trudim se da ne razmišljam previše o tome i ne opterećujem se time. Radim svoj posao spontano i najbolje što mogu, uvek postavljam pitanja za koja znam da bi ih postavio i moj komšija i koja ljude zanimaju i značajna su za svakodnevni život svih nas. Možda je baš to pravi put.

Šta je za vas popularnost i da li vam prija?

Ne smatram sebe popularnim i izuzetno prepoznatljivim, ali mi svakako prija kada mi neko priđe na ulici i pita ko ti dolazi u četvrtak? Dešava mi se da me ljudi zaustave na ulici i daju mi sugestije šta da pitam nekog političara koji dolazi u emisiju. Trudim se da im izađem u susret i ispunim želju, a oni mi se često posle emisije jave i zahvaljuju. Dopada mi se ta interakcija sa gledaocima.
Kakve emisije najviše volite da gledate na televiziji?
Ne propuštam političke emisije jer volim da uvek budem informisan, a i takav mi je posao. A ono što me, s druge strane, veoma opušta i prija jesu fudbal, košarka, tenis...
Obavezno prebacite kanal kada se emituje...?
Reklame mi obično daju dovoljno vremena da proverim da li na drugim kanalima ima nešto zanimljivije od onoga što trenutno pratim. A postoji još jedan tip emisije koji nikad ne pratim - to je rijaliti šou bilo koje vrste.

Čemu se najviše obradujete posle napornog dana?

Što se taj naporan dan završio. Obradujem se svojim prijateljima, odlasku sa njima na Savski kej i na reku u kojoj uživam. Poslednjih desetak godina, nedelja je dan rezervisan za basket. U tome mogu da me spreče samo izbori, koji su u poslednje vreme prilično česti.

Koje reči bi vas najbolje opisale?

Uvek smiren i pribran. Ta osobina je kod mene veoma izražena da ponekad ljude iz svoje okoline time toliko izbacim iz takta da mi često postave pitanje - „Kako to izgleda kada se ti iznerviraš?” Ipak, priznaju da im ta moja crta najviše i prija.