Broj 75
Početna > Lepi i zdravi > RAK KOŽE

RAK KOŽE

Zbog sve štetnijeg delovanja Sunca i naše navike da mu se preterano izlažemo, broj malignih oboljenja kože gotovo svuda u svetu, pa i kod nas, iz godine u godinu raste. Prema nekim procenama, svaki deseti oboleli od raka kod nas, boluje od raka kože. Procenjuje se i da će se broj obolelih od 2000. do 2015. godine povećati za 80 odsto.

Osim izlaganja Suncu, koje je sve štetnije zbog ozonskih rupa, u faktore rizika nastajanja ovog oboljenja svakako spada, a nekima je i najveći - sunčanje u solarijumu. Stručnjaci širom sveta barataju podacima da je doza UV zračenja u solarijumu od dva do deset puta veća nego od Sunca. Još kad se tome doda da se lampe ne menjaju redovno, da se ne koriste zaštitne naočari za solarijum, posledice zračenja su još veće.

Rak kože može da nastane još na loše zaraslim ožiljcima na koži, posle raznih ozleda. Na primer od opekotina, posle povreda vatrenim oružjem, usled preloma kostiju sa povredom kože, kao i posle dugotrajnih hroničnih gnojenja sa fistulama na koži. Međutim, rak kože može da nastane i bez ikakvog vidljivog nadražaja. Isto tako, on može da se pojavi kao proširenje, na primer, raka dojke, koji se širi u okolini i zahvata kožu. Kao što vidimo, rak kože je često oboljenje, što je i razumljivo, jer je koža najviše izložena svim vrstama spoljnih uticaja.

Kada se primeti?

Rak kože na suvoj koži počinje da se vidi kao mali čvorić sa nešto uzdignutim rubom. Pošto ne pravi nikave smetnje, obično se ne obraća pažnja na tu pojavu. Međutim, rak počinje polako da se razvija i da razara kožu, na kojoj se sada primećuje blago udubljenje, koje biva pokriveno jednom krasticom smeđe ili sive boje, ispod koje se vidi mali čir, koji se sve više i više razvija u dubinu i širinu. Krastica se povremeno stvori, osuši i otpadne, ali čir ne može da se zaleči. Pošto ne pravi nikakve smetnje niti bolove, bolesnik i ne obraća pažnju na njega, već čeka da se sam po sebi zaleči. Ako počne ponekad jače da krvari usled toga što se krastica skine, krv se obično, posle izvesnog vremena, zaustavi zgrušavanjem i opet se stvori nova krasta.

Taj proces može da traje i godinama, dok najzad razaranje ne uzme većeg maha i ne stvori se velika rana, koja pri tom ne izaziva nikakve bolove. Bolovi nastaju tek kada rak prodre u čvrstu podlogu ili zahvati nerve. Nemelanomske promene kože treba pratiti jer godinama i one znaju da odu u dubinu i naprave metastaze. Međutim, u većini slučajeva benigne promene kože se hirurški odstranjuju, patolog potvrdi da su benigne i problem je rešen.

Melanom

Melanom je smrtonosni oblik raka kože. On se odnosi na samo četiri odsto ukupnog broja slučajeva raka kože. Međutim, melanom je uzročnik skoro 80 odsto smrtnih slučajeva od raka kože, i to zato što može da se proširi putem krvi na druge organe sve do limfnih čvorova. Istraživači sa Univerziteta u Misuriju razvili su tehniku pomoću koje može da se ustanovi skoro 10 ćelija raka u uzorku krvi i verovatno spase više života. Naučnici kažu da su ultraljubičasti zraci najveći prirodni uzročnik raka kože. Kako je ozonski omotač oštećen, više ultraljubičastih zraka stiže na Zemljinu površinu i na vašu kožu. Sudeći prema podacima američkih centara za kontrolu bolesti i prevenciju, melanom je jedan od najčešćih kancera kod mlađih odraslih, ali ga, takođe, može dobiti svako. Ukoliko se melanom ustanovi u ranoj fazi, on je izlečiv. Ali, ukoliko se proširi na ostale delove tela, može da bude fatalan.

Kako se dijagnostikuju?

- Kliničkim pregledom,
- biopsijom,
- dermatoskopijom.
Dermatoskopija je nova neinvazivna metoda procene dobroćudnosti, odnosno zloćudnosti, pigmentnih promena izraslina na koži, tj. mladeža. Dermatoskopija je trenutno najsavremeniji pregled kože gde se bezbolno, bez uzimanja tkiva dolazi do dijagnoze.

Zaštitite se od sunca

1. Pogledajte na sat. Izbegavajte sunčanje između 11 i 17 časova jer su sunčevi zraci tada najjači.
2. Decu mlađu od tri godine ne izlažite direktnim sunčevim zracima. Bebe mlađe od godinu dana ne smeju da izađu na sunce!
3. Zaštite se naočarima za sunce, odećom i šeširom. Crna boja i sintetika bolje štite od sunca nego bela boja i lan!
4. Koristite kremu za sunčanje sa zaštitnim faktorom (SPF) najmanje 15 ili više. Tražite oznaku širokog spektra, što znači da štiti od UVA i UVB zraka. Krem nanesite svuda po koži 20 minuta pre izlaska na sunce. Često to ponavljajte, najmanje svaka dva sata, a i češće ako se kupate ili znojite. Ne zaboravite da vas ni najbolja krema ne može zaštititi ako ne koristite i senku, odeću i šešir.


Najčešće greške i zablude

Kožu treba štititi od rođenja, jer česte opekotine od sunca u detinjstvu i mladosti povećavaju šanse za kasniji razvoj melanoma i do 50 puta. Dečja koža nije još uvek razvila zaštitu, te decu ne treba izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti. Česta je zabluda roditelja da mokre bele majice odbijaju sunčeve zrake. Naprotiv, izvesne bele tkanine, kada se ovlaže, propuštaju mnogo veću količinu UV zraka. Takođe, neka vas modni trendovi ne zavaraju, taman ten, prihvaćen kao uzor lepote, nije znak zdrave kože, već kože oštećene ultraljubičastim zračenjem.
Rak kože je, dakle, podmuklo oboljenje. U interesu je svakog bolesnika da se pri pojavi sumnjivih rana, i onih koje duže traju, što pre obrate lekaru za stručnu pomoć.