Broj 75
Početna > Lepi i zdravi > Bele mrlje na koži

Bele mrlje na koži

Vitiligo ili leukodermija je hronično stečeno oboljenje kože, koje se javlja u obliku glatkih, belih mrlja na različitim delovima tela. Tačan uzrok bolesti je složen i nije u potpunosti razjašnjen. U 30 odsto slučajeva bolest je nasledna. Pretpostavlja se da dolazi do razaranja melanocita (ćelija koje proizvode kožni pigment melanin) iz još nepoznatih razloga. Kao ostali činioci koji doprinose bolesti se pominju ponovljene opekotine od sunca, traume, emocionalni stres, a sve češće se vitiligo posmatra kao autoimuno oboljenje. Ova bolest nije zarazna i može da se javi u svim životnim dobima, kod oba pola.

Znaci bolesti

Vitiligo se javlja u vidu jasno ograničenih mlečnobelih polja različite veličine, obično kružnog oblika i simetričnog rasporeda. Promene su najčešće na koži iznad zglobova prstiju, laktova, kolena, oko otvora (oči, nos, usta, anus, vagina), oko pupka, u pazušnim jamama... Ponekad može biti zahvaćena i oralna ili genitalna sluzokoža. Kod polovine obolelih fleke se pojavljuju pre njihove 20. godine. One mogu da rastu ili da ostanu iste tokom vremena. Zabeleženi su i slučajevi repigmentacije, a delovi kože zaraženi vitiligom mogu da se pomeraju i da vremenom menjaju oblik.

Psihološke posledice

Vitiligo može da ima ozbiljan uticaj na mentalno stanje i zdravlje obolelih. Ovo se naročito odnosi na tamnopute osobe, kod kojih je razlika između normalne i depigmentisane kože posebno izražena. Oboleli mogu da se osećaju depresivno, ali i da prođu bez ikakvih psiholoških posledica i da nastave normalan život.
Kada da potražite medicinski savet?
Ako vaš doktor sumnja da imate vitiligo, pitaće vas za vašu medicinsku istoriju. Važni faktori u njoj su:
- porodična istorija vitiliga,
- osip, opekotine od sunca ili druge kožne traume na mestu vitiliga, dva do tri meseca od početka depigmentacije,
- kad kosa prerano osedi (pre 35. godine),
- stres ili fizičko oboljenje.

Lečenje

Postoje brojni načini da se obolela koža „kamuflira" upotrebom šminke i ostalih kozmetičkih proizvoda. Jedan od načina uključuje izbegavanje sunčanja, kako bi se smanjila razlika između pigmentisane i obolele kože. Ipak, sunčevi zraci mogu i da podstaknu regeneraciju melanocita i povratak normalnog pigmenta. Fototerapija je takođe blagotvorna. Izlaganje dugotalasnim ultraljubičastim zracima u kombinaciji sa terapijom poznatom kao „PUVA" je dala dobre rezultate. Takođe se koriste i ultraljubičasti zraci talasne dužine 311-313 nm, koja ne uključuje upotrebu lekova. U tu svrhu se koriste posebne fluorescentne lampe ili uređaji sa optičkim vlaknima, koji tretiraju velike površine u kratkom vremenskom intervalu.

Lekari su uspešno izveli transplantaciju melanocita u područja kože zahvaćena vitiligom, što je rezultiralo potpunom repigmentacijom. Procedura podrazumeva uzimanje tankih slojeva pigmentisane kože iz glutealne regije pacijenta. Iz nje se zatim izdvajaju melanociti i pripremaju za presađivanje. Površina koja se tretira priprema se pomoću medicinskog lasera i nakon toga se ugrađuju pripremljeni melanocitni „kalemovi". Nakon tri nedelje taj deo se izlaže ultraljubičastom svetlu, a isti postupak se ponavlja i nakon dva meseca. Kod velikog broja pacijenata (73-84 odsto) usledila je potpuna repigmentacija.

Osim ovih metoda lečenja, koriste se i kortikosteroidi (lokalno tokom jednog do dva meseca), depigmentacija preostalih pigmentnih delova kod veoma proširenih vitiliginoznih promena.