Broj 74
Početna > Intervju > OSMEHOM KROZ ŽIVOT

Kristina Vukanović

OSMEHOM KROZ ŽIVOT

Voditeljka emisije „Beograde, dobar dan" Kristina Vukanović sve tajne novinarskog zanata učila je u hodu, a ceni smelost pojedinih kolega da budu drugačiji i imaju svoj stav

Kristina najviše voli Beograd ujutru, kada je miran i tih, preko dana ne podnosi buku i nervozu, a Beograd noću je već postala atrakcija. Ona smatra da ne postoji uslov za sreću, ili živiš uspravne glave sa osmehom na licu i uživaš u malim stvarima i srećan si, ili ti uvek nešto nedostaje. Najponosnija je na sina Maksima koji joj svakog dana izmami osmeh na licu.

Kako ste počeli da radite na Studiju B?
Za Studio B počela sam da radim pre četiri godine. Tada su na konkursu tražili nova lica. Prijavilo se mnogo kandidata, a na kraju je ostalo da radi nas šest. Ja sam došla u novinarstvo iz druge branše pa sam sve tajne zanata učila u hodu.

Koliko se danas novinarstvo promenilo u odnosu na to što je nekada bilo, a koliko su se i sami novinari promenili?
Ne bih sebi dala za pravo da sudim o stanju u novinarstvu. Ipak, čini se da se nije puno toga promenilo. Novinari ni danas nemaju potpunu slobodu govora, informacije su nepotpune i iz takozvanih „bliskih izvora", a novinari i dalje nemaju para.

Koliko je važno da se u ovom poslu krene od početka, od pijačnog barometra ili „nošenja doručka"?
Treba naučiti što više stvari. Ipak, postoji i ono što ne može da se nauči, a to su ideje, harizma, spontanost, dovitljivost, hrabrost...

Šta volite u novinarstvu, a šta vas u njemu izluđuje?
Cenim smelost pojedinih kolega da budu drugačiji i imaju svoj stav. Prezirem dodvoravanje novinara onima koji su u poziciji da odlučuju. Takvo ponašanje ne može se sakriti pred kamerama.

Vodite emisiju „Beograde, dobar dan". Kakav je Beograd ujutru, kakav danju, a kakav noću, i kada je, po vama, najlepši?
Beograd je ujutro predivan, miran i tih i još kad je sunčan dan, jutarnja šetnja sa sinom do škole čini mi veliko zadovoljstvo. Preko dana ne može da se diše od gužve u saobraćaju, buke i nervoze. A noć u njemu postala je atrakcija, bar se tako čini kada pomislimo na gužvu u ulici Strahinjića Bana. Najlepši je u proleće. Grad čine ljudi i ne bih živela nigde drugde.

Šta najviše volite u Beogradu?
Volim pogled na reku sa Stepenica, ili sa šetališta 25. maj, volim Kalemegdan i Dorćol, volim kada u proleće u Palmotićevoj ulici olistaju lipe...

Šta bi za vas bila ponuda od „milion dolara"?
Milion dolara!

Posle napornog radnog dana, šta vam najčešće izmami osmeh?
Osmeh mi svakog dana izmami sin. Kada nigde ne žurim, posle napornog dana volim sa drugaricama da odem na kafu i ti naši razgovori me opuste. Kada nemam vremena, pomaže i tuš.

Čime se ponosite?
Ponosim se svojim sinom Maksimom.

Koja su vaša tri neophodna uslova za sreću?
Nema uslova za sreću. Ili živiš uspravne glave sa osmehom na licu i uživaš u malim stvarima i srećan si ili ti uvek nešto nedostaje.

Šta biste voleli da vam se desi u narednih pet godina?
Volela bih da rešim neka životna pitanja, da dobijem milion dolara, da ostvarim neke snove iz detinjstva i posle svega toga, da rodim još jedno dete, ili dva. Možda pet godina nije dovoljno vremena, ali ne treba žuriti ni odustajati.