Broj 74
Početna > Prica > MAJČINSTVO JE DAR

MAJČINSTVO JE DAR


Glumica Bojana Stefanović pre nepuna tri meseca rodila je sina Matiju i zaigrala najvažniju rolu u životu, ulogu mame

Bojana je shvatila da je odgovornost dobila potpuno novo značenje kada je počela da se brine o
jednom novom životu. Od velike pomoći bila joj je škola za trudnice koju je pohađala i koja je razrešila sve njene dileme i strahove vezane za porođaj. Prve dane sa bebom opisuje kao nesvakidašnje lepe i posebne, a kada je o imenu reč, lepa glumica smatra da prvo treba upoznati malog čoveka, da bi mogli da odlučite koje mu ime pristaje. I tako, kada su se mama i sin bolje upoznali, sam je „odabrao" svoje ime. Matija i Bojana brzo su prošli one slatke muke privikavanja na novonastalu situaciju i sada su već stari drugari.


Šta se sve u tvom životu promenilo od kada si postala mama?
Samim dolaskom bebe na svet, život se dosta menja, ali, u suštini, to nije promena, već samo novo obogaćenje života. Majčinstvo je veliki blagoslov i dar od boga. Ne mogu da govorim o tome koliko je majčinstvo uticalo na neke promene u mom karakteru, pošto sam mama tek nepuna tri meseca, ali svakako da sama reč „odgovornost" dobija potpuno novo značenje.


Da li si priželjkivala muško ili žensko dete?
Tokom trudnoće nisam mnogo razmišljala o tome, želela sam samo da beba dođe na svet, i da bude živa i zdrava.


U trudnoći si radila, kako si uspevala sve da postižeš, da li ti je bilo naporno?
Seriju Halo, ko je? snimala sam dok sam bila u drugom stanju, i prvih 50 epizoda smo snimili na
jesen, a drugih 50 je trebalo da uradimo do Nove godine. Sticajem okolnosti, ja sam se porodila, a ostalo je još da se snima. U ovom slučaju reditelj i moj kolega Srđan Miletić pomerio je snimanje za 40 dana, što je neki prvi trenutak kada sam mogla da ostavim bebu na par sati i odem da snimam. Organizatori su mi beskrajno izašli u susret praveći plan prema mojim slobodnim terminima. Kolege i ekipa na snimanju su bili potpuno koncentrisani i efikasni da bih ja što pre završila i mogla da se vratim kući. To je poseban osećaj kada se u ekipi stvori takva atmosfera i kada znate da su vaše kolege potpuno uz vas i spremne da se potrude da vam učine tu neobičnu situaciju što lakšom i prijatnijom.


Jesi li se, kao i većina žena, plašila porođaja?
Svi ljudi prirodno imaju strah od nepoznatog, zato mislim da je najvažnije za jednu ženu da se unapred upozna sa svime što je očekuje. Kada znate šta vas čeka, onda znate i kako da se pripremite i kako da kroz sve to prođete što bezbrižnije i sa što manje straha. Poslednjih meseci trudnoće najveći izvor informacija vezanih za porođaj, i period posle njega, dobila sam u školi za trudnice pri Narodnom frontu
koju vodi divna Nada Lazić. Zahvaljujući dragim sestrama Ceci i Anđi koje su vodile vežbe za trudnice, koje sam redovno pohađala, imala sam neophodnu svest o porođaju i psihičku pripremljenost, pored fizičke, jer je to nešto što je od velike pomoći prilikom samog porođaja. U školi koja traje pet nedelja, dva puta nedeljno smo imale predavanja o svemu što je vezano za trudnoću, porođaj i odgoj bebe. A na vežbicama, sa kojima je najbolje početi od 26 nedelje, buduće mame se upoznaju sa kompletnim porođajem i svim
porođajnim dobima, kao i svime što mama može da uradi da bi porođaj bio što brži i bezbolniji i za nju, ali što je još važnije, i za bebu. Od srca bih preporučila svim trudnicama da prođu kroz ovu školu.


Gde si se porodila i da li si bila zadovoljna tretmanom?
Porodila sam se u GAK Narodni front, i beskrajno sam zahvalna doktoru Draganu Jeremiću, anesteziologu, dr Miomiru Paštaru i jednoj divnoj mladoj babici koja je bila pored mene sve vreme. Zatim, svim posvećenim babicama, sestrama, doktorima i osoblju koje je posle brinulo o nama mamama i našim bebama. I naročito mom prijatelju dr Vanji Miloševiću, koji je učinio mnogo da moji prvi dani sa bebom budu nesvakidašnje lepi i posebni.


Bila si zgodna trudnica, da li si vodila računa o kilaži?
Kao i ranije kada su me pitali za tajnu moje inače vitke linije, i sada moram da kažem da je to 80 odsto genetika, a 20 odsto treninzi u pozorištu za mjuzikl i nastupe u kabareu. U trudnoći sam se ugojila onoliko koliko je u propisanim normama, i to je sve, uglavnom, samo otišlo posle porođaja. Kada je prošlo dva meseca, vratila sam se polako treninzima i fizičkim aktivnostima, ali na prvom mestu zbog kondicije i uloga u Pozorištu na Terazijama, koje su veoma zahtevne i podrazumevaju vrhunsku fizičku spremnost.


Ko je birao ime za bebu?
Imali smo nekoliko opcija, a jedna od njih je bila i Matija. Taj predlog smo dobili od moje drage profesorke Biljane Mašić, i bio je u najužem izboru. Inače, mislim da treba ipak upoznati tog novog malog čoveka, da biste mogli da odlučite koje mu ime pristaje. Kada smo se bolje „upoznali", sam je „odabrao" svoje ime.


Kako su ti izgledali prvi dani po izlasku iz porodilišta, kako si se snašla?
Polako smo se upoznavali, i sada smo već „stari drugari". Brzo smo prošli one slatke muke privikavanja na novonastalu situaciju, i sada je sve opušteno i sasvim prirodno. Najveću pomoć i podršku imam od svog partnera, a tu su, naravno, i bake i deke, moja najbolja drugarica Jovana, koja nam je najdraže društvo za šetnju. Takođe, osoba sa kojom se čujem i viđam skoro svakodnevno jeste moja prijateljica Sonja, koja je mama jedne prelepe jednoipogodišnje devojčice Tee. Ona je moj glavni savetnik i pomagač u ovom trenutku kada mi je svaki dan ponešto novo i nepoznato.


Kada razmišljaš o njegovom odrastanju, šta misliš da li ćeš biti stroga ili popustljiva mama?
Mnogo razmišljam o svemu što je vezano za njega, kao, naravno, i o njegovoj budućnosti, ali teško da mogu ukratko da prenesem sva svoja razmišljanja. Nije to baš ili-ili, mislim da za odgajanje malog bića treba pre svega mnogo ljubavi i pažnje, beskrajno mnogo razmišljanja, pažljivog praćenja njegovog razvoja, donošenja pravih odluka i mnogo bavljenja detetom.


Tvoja koleginica Jelena Jovičić takođe je dobila bebu. Da li se vas dve međusobno savetujete?
Ja sam se porodila samo mesec dana pre Jelene, pa ona pozove da pita za neki savet ili da podeli neku novost sa mnom. Mada se i ne čujemo tako često, jer, ipak, nemamo mnogo vremena za telefon.


Da li si se već vratila u pozorište?
U matičnom Narodnom pozorištu sam na porodiljskom, i najviše mi nedostaje predstava Velika drama, koju igramo već sedam godina. Do kraja sezone ću sigurno odmarati, ali ako se pojavi mogućnost da zaigram u nekom kvalitetnom komadu ili neka posebna uloga koja bi mi u ovom trenutku puno značila, od sledeće sezone bi mogla da se prevremeno vratim sa porodiljskog. U Pozorište na Terazijama planiram da se vratim od juna i ponovo zaigram Puslicu u Neki to vole vruće. Ta predstava mi mnogo nedostaje, kao i kolege sa kojima igram.


Da li je majčinstvo promenilo i tvoje želje za ulogama?
Ne. Što se tiče posla, ništa se bitno nije promenilo. I dalje priželjkujem zahtevne, kvalitetne uloge koje
mogu da me ispune u profesionalnom smislu, kao što uvek priželjkujem i poziv nekih talentovanih reditelja za rad na nekom dobrom tekstu, bez obzira na to da li je za pozorište, televiziju ili film.