Broj 74
Početna > Intervju > JOŠ UVEK BEZ DEVOJKE

JOŠ UVEK BEZ DEVOJKE

Milan Stanković, poznatiji kao plavi čuperak zbog svojih šiškica, sumira prethodnu godinu koja mu je
okrenula svet naglavačke, donela popularnost, ali i odricanja, stres i malo slobodnog vremena. Nepuna godina je prošla otkada je prvi put stao na scenu i osvojio srca devojčica širom Srbije. Kada se priseti prvog nastupa, iznova ga uhvati trema. Iza sebe već ima iskustvo sa brojnih nastupa, ali i nastup u finalu „Grandovog” festivala. Još uvek nije pronašao svoju lepšu polovinu, ali nije tužan jer je tu njegova sestra Nastasija koja uvek uspe da ga zasmeje.

Šta ima novo kod tebe?
Radim, radim i radim, ali to i nije nešto novo!

Uspevaš li da se odbraniš od obožavateljki?
Ja se i ne branim, pa one su nešto najlepše, merilo popularnosti. Da nije njih, ne bi bilo ni mene. Moji fanovi su mi najveća podrška i motiv da ih stalno iznenađujem.

U našu redakciju je stiglo pismo čitateljke, inače tvog fana, koja je zaljubljena u tebe i piše kako nemože da prestane da misli na tebe. Kako se osećaš kada čuješ ovako nešto? Odgovaraš li na njihova
pisma i SMS poruke?

Moji fanovi su se sami dobro organizovali, mada ću se sad i ja uključiti u organizaciju, jer su vrlo iskreni,
posvećeni, verni i, što je najbitnije, veoma brojni. Trenutno sam u kontaktu sa par predstavnika i mislim da je to pravi i jedini način. Pisma koja dobijam čitam u slobodno vreme, pošaljem autogram kartu i zahvalim se jer smatram da svakome od njih moram posvetiti bar malo pažnje. To su ljudi koji me vole i oni to zaslužuju.

Proleće je, jesi li zaljubljen?
Ne, i nije mi drago zbog toga. Često me ovi prolećni dani nateraju da se osetim usamljeno.

Kako izgleda devojka iz tvojih snova? Šta mora da poseduje da bi te potpuno oborila?
Ne postoji konkretan tip devojke, prosto mora da ima harizmu, da bude iskrena i pravi prijatelj.

Uskoro će biti godinu dana od tvog prvog nastupa. Kako bi okarakterisao prošlu godinu? Koliko si se promenio?

Jao, prvi nastup, i sada osećam tremu! Okarakterisao bih je prvenstveno kao uspešnu, smatram da je veliki uspeh za samo godinu dana dostići ovo što se meni desilo. Bilo je tu i dosta stresa, odricanja, malo slobodnog vremena, ali, jednom rečju, veoma uspešna i godina prepuna novih iskustava!

Jesi li se navikao na popularnost?
Mislim da je to više odgovornost nego uživanje. Popularnost je trenutna stvar, a ja se trudim da ovo
što radim bude na duge staze.

Sa kim od ostalih zvezda „Granda” se najčešće
viđaš?

Najviše vremena provodim sa Radom, ali i sa Nemanjom i ostalima iz ekipe. Dosta smo se zbližili i
fenomenalno se slažemo i družimo, pa i provodimo najviše vremena zajedno.

Učestvovao si i na „Grandovom” festivalu. Kakvo je to bilo iskustvo, je li ispunilo tvoja očekivanja?
Prelepo iskustvo! Pre godinu dana nisam ni sanjao da ću se pojaviti na jednom takvom festivalu, a kamoli ući u finale.

Gde ti najviše voliš da izlaziš, jesu li to splavovi, restorani, klubovi...?

Najviše mi prijaju mirna i opuštena mesta, pošto skoro svako veče nastupam po klubovima i halama
pa mi je to, kako posao tako i ludi provod.

Kako zamišljaš odmor iz snova?
Uh, pa neka to bude egzotična destinacija u društvu meni dragih osoba. Mada, ovih dana, zbog
obaveza, i krevet zamišljam kao odmor iz snova.

Da možeš na jedan dan da se nađeš u nečijoj koži, čija bi to koža bila i zašto?
Nemam pojma... u koži Sunđer Boba!

Za čime si nepopravljivo lud?
...Lud za tvojim telom, tvojim usnama

Šta te najlakše izbaci iz takta?
Ljudska glupost i lažni moralisti.

Koji stihovi najbolje opisuju tebe?
Trenutno bi, recimo, to mogli da budu stihovi meni drage pesme Moj je život Švicarska skoro pa
savršen, ko blistavi brilijant, veštom rukom izbrušen, imam sve što poželim samo jedno ne, da me neko bar na tren voli zbog mene.

Kako se najčešće odmaraš posle napornog dana?
Izležavam se i gledam TV. Obožavam da lenčarim.

Šta te uvek nasmeje?
Svaka provala moje sestre Nastasije. Ona je jedna od najduhovitijih osoba koje sam ikada upoznao. I
mnogo mi nedostaje, sve ređe se viđamo.

Šta još uvek nisi uradio, a moraš da probaš?
Uh, pa dosta toga još nisam uradio, ali planiram u najskorije vreme da pokušam da živim bez „koka
kole”. Bar neko vreme.