Broj 73

HRONIČNI BOLOVI U GLAVI

MIGRENA

Često se ljudi oko nas žale na migrenu. Međutim, ne znaju baš svi razliku između obične glavobolje i migrene, koja je zapravo neurološka bolest i može izazvati niz drugih simptoma osim bolova u glavi

Kao što mnogi ljudi širom sveta, koji zaista od nje pate, znaju (a procenjuje se da je reč o čak 10-12 odsto populacije), migrena nije samo obična glavobolja. Najčešće se ponavlja u određenim vremenskim periodima, a karakteriše je vrlo jak i pulsirajući bol na samo jednoj strani glave.

Bolovi mogu da traju od nekoliko sati pa do dva-tri dana, a često ih prate i druge smetnje kao što su opšti osećaj slabosti organizma, mučnina, suzne oči, znojenje, vrtoglavica, povraćanje i slično. Ali, i pre toga često se mogu javiti „vesnici" migrene u obliku očnih smetnji ili poremećaja vida, osetljivosti na jaku svetlost ili buku. Bolovi u najvećem broju slučajeva počinju brzo nakon buđenja, a kod nekih tipova migrene nema drugih simptoma pa je onima koji nemaju iskustva s migrenom ponekad teško da naprave razliku između ove bolesti i glavobolje koja nije s njom povezana.

Šta je izaziva?
Naučnici su podeljeni po pitanju uzroka migrene, jedni smatraju da neke vrste namirnica u svom sastavu sadrže hemijske materije koje izazivaju kontrakcije arterija dok drugi smatraju da se migrena javlja kao alergijska reakcija. Tehnički posmatrano, migrenu podstiču slaba cirkulacija krvi i promene širine krvnih sudova u glavi. Uzroke svega toga treba tražiti u stresu, ali često i u neredovnoj i nepravilnoj ishrani, a nastanku migrene pogoduju alkoholna pića, kofein i pojedine namirnice, kao što su suve mesne prerađevine, sirevi, paradajz, jaja ili čokolada. Posebno negativno na organizam može uticati pušenje.

Kod koga se javlja

Migrena se češće javlja u urbanim sredinama, posebno kod fizički slabo aktivnih osoba i onih koji su pod velikom psihičkom napetošću. Kod žena je dva do tri puta češća nego kod muškaraca, što govori u prilog tezi da je delovanje hormona jedan od njenih najvažnijih uzroka.

Kako je lečiti
Danas postoji niz različitih vrsta medicinskih tretmana za migrenu, ali ne postoji lek uz pomoć kojeg je se možemo potpuno rešiti. Pravilnom ishranom i zdravim načinom života možete ublažiti bolove i smanjiti učestalost.
- Ako neka vrsta namirnica izaziva migrenu, ona će se pojaviti vrlo brzo posle njenog uzimanja. Neka istraživanja su pokazala da ako iznenada osetite veliku želju za nekom vrstom hrane npr. viršlama, voćnim jogurtom ili slatkišima, obično je to signal da će se migrena pojaviti za manje od 72 sata.
- Ako obrok pojedete na brzinu ili preskočite neki obrok, dolazi do naglih promena nivoa šećera u krvi koji može izazvati migrenu.
- Hemijske materije u hrani koje prave probleme su vazoaktivni amini. Čokolada sadrži jedan takav amin - feniletilamin koji izaziva da se arterije prvo skupljaju pa šire što donosi glavobolju. Ovih supstanci najviše ima u jakim sirevima, konzerviranoj hrani i džigerici. Amine sadrže i domaća testa pravljena sa kvascem, vino i pivo.
- Mnoga konzervirana mesa takođe izazivaju širenje krvnih sudova, kao i prerađevine od mesa kao što su šunka, salama, viršle i kobasice.
- Kafa, ako se mnogo pije, kod ljudi koji pate od migrene može da izazove napad, dok kod onih koji je ne piju redovno, jedna šoljica, pored lekova protiv bolova, može da donese olakšanje, zato što kofein skuplja raširene krvne sudove glave i povećava efikasnost lekova protiv bolova.
- Nedostatak magnezijuma može da bude uzrok bolova. Unosite namirnice bogate magnezijumom kao što su žitarice i morska hrana.