Broj 73
Početna > Poznati > KRALJICA NEBA

KRALJICA NEBA

Amelija Erhart rođena je 24. jula 1897. godine u Kanzasu. Ubrzo po njenom rođenju roditelji su se razveli, a mala Amelija sa sestrom detinjstvo provodi kod bake i deke. Kao dvadesetogodišnja studentkinja medicine, Amelija je iskusila strahote Prvog svetskog rata lečeći ranjenike u Kanadi. Potresno iskustvo u vojnoj bolnici ubrzalo je odrastanje hrabre devojke.

Kurs letenja
Naučila je da pilotira bez znanja svojih roditelja i krišom je skupila, tokom sledeće četiri godine, više od 1000 sati letenja. Onda je usledio poziv koji će zauvek izmeniti njen život. Na inicijativu njujorškog izdavača Džordža Patnama, kapetan Hil Rajli pozvao je Ameliju da se pridruži letu preko Atlantskog okeana 1928. godine. Kao putnica. Vilmer Šulc i Luis Gordon su upravljali avionom, a Amelija je ušla u istoriju kao prva žena koja je preletela Atlantik. Njena uloga u avionu bila je isključivo posmatračka, a oduševljena publika i mediji su od Amelije Erhart još tokom leta napravili planetarnu zvezdu. Posle neizvesnog putovanja kroz gustu maglu, „prijateljska" trojka sa trunkom preostalog goriva uspela je da se prizemlji u severnom Velsu, umesto, kako je planirano, u Irskoj.

Kraljica neba
Aprila 1932. godine bila je spremna da pokuša da izvede let jednokrilnim avionom „lokid vega” koji je kupila 1929. godine. To je bio jedan od najbržih aviona onog vremena. Amelija Erhart je poletela 20. maja 1932. godine sa aerodroma Harbor grejs na Njufaundlendu. Nedaleko od obale već je naišla na sloj guste magle i jaku kišu. Kako se vreme naglo pogoršalo, shvatila je da avion može da joj se zaledi, a i komande je nisu slušale, pa se spustila niže. Tako se našla iznad samih talasa koji su iskakali pred nju u gustoj magli. Popela se na veću visinu, avion se dobro ponašao, osim kada se u jednom trenutku pojavio plamen u prigušivačima izduvne cevi. Kada je osvanuo 21. maj, izduvna cev se tako tresla da je mogla svakog trenutka da otpadne. Srećom, uskoro su se na horizontu pojavila Donegalska brda, ali obavijena u preteći olujni oblak. Da bi ih izbegla, Amelija je skrenula severnije, prateći železnicu ka Londonderiju. Uzalud se nadala da će naići na neki aerodrom, a onda je sletela na jednu livadu, posle leta od 15 časova i 8 minuta. Tada je postala prva žena koja je preletela Atlantski okean i uz slavu, stekla je i odlikovanje Avijatičarski krst za zasluge od američke vlade.

Najduži let
Posle samo tri meseca od preletanja Atlantika, postala je prva žena koja je neprekidno letela preko Amerike. Od Los Anđelesa do Njujorka stigla je za 19 časova i 5 minuta, a između 7. i 8. jula 1933. oborila je sopstveni rekord prešavši istu maršrutu za 17 časova i 7 minuta. Tada je odlučila da uradi nešto što su mnogi pre nje pokušavali, ali bezuspešno: let dug 3.860 km preko Tihog okeana, od Havaja do Kalifornije. Za vreme božićnih praznika 1934. godine otišla je u Honolulu i čekala na povoljne vremenske uslove. Postavljalo se pitanje da li će uopšte moći da poleti sa piste duge 1800 metara koja je bila prekrivena blatom, ali 11. januara 1935. godine, uspela je da poleti nakon dugotrajnog poskakivanja i klizanja aviona. U poređenju sa teškoćama sa kojima se borila pri letu preko Atlantskog okeana, let na relaciji Havaji - Kalifornija protekao je mirno. U vazduhu je provela 18 časova i 16 minuta.

Nebu pod oblacima
Njeni nastupi su brižljivo „pokrivani" novinskim člancima pod dirigentskom palicom Džordža Patnama, kome nije na umu bio samo poslovni uspeh svoje štićenice. Oslobođen bračnih obaveza prema supruzi Doroti 1929. godine Patnam je više puta prosio Ameliju. Da je stane na ludi kamen, pošlo mu je za rukom tek dve godine kasnije.
U Amelijinom džepu našlo se i nekoliko ključeva od kapija gradova u kojima je proglašena počasnom građankom. Međutim, ironiji naklonjena francuska štampa, članak o Amelijinim dostignućima završila je pitanjem: „Da li ume da umesi kolač?" Dovitljiva heroina je odgovorila: „Primam ovu nagradu u ime svih žena koje mese kolače i onih drugih koje se bave stvarima koje su podjednako važne, ako ne i važnije od letenja. Na kraju, primam je u ime svih žena koje se danas bave letenjem."

Kobni let
Malo ko je posle ovih uspeha bio iznenađen Amelijinim planovima da obleti Zemljinu kuglu. Avion „lokid elektra 10A" izabran je za naporno putovanje oko planete. Za asistenta je izabrala Frederika Nunana, bivšeg navigatora koji je poznavao pacifičku oblast kao svoj džep. U prvoj turi trebalo je da sa Holandskih ostrva krenu put Havaja 17. marta 1935. godine. Nažalost, pre nego što se „Elektra" odlepila od zemlje putovanje je završeno! U udesu na samoj pisti avion je veoma oštećen. Ni Amelija ni njen kolega, na svu sreću, nisu stradali. Ovaj zloslutni start nije obeshrabrio mladu avijatičarku. Posle popravke aviona 1. juna 1937. godine, Amelija je sa Nunanom ponovo krenula na put oko sveta. Posle nekoliko sletanja u Južnoj Americi, Africi, Indiji i severoistočnoj Aziji stigli su do Lia u Novoj Gvineji 29. juna. Prešli su 22.000 kilometara, a preostalo im je još 7.000.

Tragičan nestanak
Međutim, ubrzo im je sreća okrenula leđa. Pre nego što se „Elektri" izgubio svaki trag iznad Pacifičkog okeana, Amelija je radio-vezom poslala dve uznemirujuće poruke da je van kursa i da nema dovoljno goriva da se domogne krajnjeg cilja - Oklandskih ostrva. Predsednik Ruzvelt poslao je devet vojnih brodova i 66 aviona da pretraže teren. Istraga nije dala nikakav rezultat i Amelija je proglašena mrtvom 5. jula 1937. godine. Izostanak materijalnih dokaza o uzroku nesreće išao je na ruku mnogobrojnim teorijama koje su se plele oko tragičnog nestanka najslavnije avijatičarke svih vremena. Neki su tvrdili da se avion srušio u neposrednoj blizini ostrva, drugi da su „Elektru" oborili Japanci, a bilo je i priča da su avion sa posadom oteli vanzemaljci. Amelija Erhart ostala je upamćena kao simbol samosvesne žene koja je nadahnula milione dama da se bore za ostvarenje svojih snova.