Broj 72
Početna > Intervju > U TRCI S VREMENOM

AN MARI ĆURČIĆ

U TRCI S VREMENOM

An Mari Ćurčić rasla je u porodici u kojoj se ljubav prema lepoj reči negovala od malih nogu, pa je sasvim prirodno da je ona danas novinar. Rasla je uz Studio B, a punih četrnaest godina je deo tima koji neguje dobre vibracije

Iako je svesna da je stanje u novinarstvu daleko od idealnog, An Mari duboko veruje da će konačno doći i neka bolja vremena, kada mediji neće biti pod uticajem tajkuna i političara. Biti novinar, a u isto vreme i roditelj, znači biti u neprestanoj trci s vremenom, ali njene ćerke Marija i Jelena nepresušan su joj izvor energije. Moto joj je Misli svojom glavom, a ponosna je što je ostala dosledna sebi.

Kada ste zavoleli novinarstvo?
Budući da sam vaspitavana u porodici u kojoj se, s nadom da to neće zazvučati tendenciozno, ceni širina duha, kritički stav, ali u onom pozitivnom, konstruktivnom smislu reči i gde se ljubav prema lepoj reči neguje od malih nogu, čini mi se da je afinitet prema novinarstvu, makar i pritajen, oduvek postojao. No, da budem iskrena, u novinarskim vodama obrela sam se sasvim slučajno, na poziv jednog od tadašnjih čelnih ljudi Studija B, gospodina Milorada Roganovića, kome dugujem zahvalnost na ukazanom poverenju. Nadam se da sam to poverenje i opravdala.

Četrnaest godina ste na Studiju B, u čemu je tajna vaše vernosti?
Pripadam generaciji koja je doslovce rasla uz Studio B. Budili smo se i spremali za školu uz Duška Radovića i Đoku Vješticu, gradili muzički ukus uz „Diskomer" Slobe Konjovića, slušali Zorana Modlija, Marka Jankovića... Kada se u etru pojavio i signal NTV Studija B, bila je to zaista jedina televizijska stanica na ovim prostorima koja se odupirala i upozoravala na nadolazeće ludilo i strahote koje su obeležile devedesete od kojih se, treba li reći, još uvek oporavljamo. Biti deo tima koji se već punih 38 godina trudi da šalje dobre vibracije, dovoljan su razlog da mu ostanete verni.

Koliko se danas novinarstvo promenilo u odnosu na to kakvo je nekada bilo?
Nažalost, u moru elektronskih i štampanih medija, kvantitet apriori ne prati i kvalitet.


Neki analitičari tvrde da su žene u novinarskoj profesiji agresivnije od muškaraca. Slažete li se s tim?

Ne bih rekla da su agresivnije, mislim da su možda za nijansu upornije i hrabrije od svojih kolega. Ipak živimo u svetu muškaraca.

Radili ste kao novinar u spoljnopolitičkoj redakciji, vodili ste emisije „Oko sveta", autor ste dokumentarnih emisija „Kosovo - paralelni svetovi", „Kosovska kristalna noć", „Balkanska priča", kao i reportaže za emisije „Dokument", „Srbotomija" i „Tri tačke". Da li postoje neke teme koje ste želeli da obradite, a još niste imali prilike za to?
Imam sreće što radim u kući u kojoj su mi uvek izlazili u susret i u kojoj sam imala odrešene ruke da obrađujem teme koje me interesuju. U zemlji poput Srbije, njih ima na pretek, s tim što se nadam da ću u nekom narednom periodu imati prilike da se više bavim temama koje nemaju nikakvog dodira sa politikom.

Šta je lepo, a šta manje lepo u novinarstvu?
Svakako da je prednost biti na samom izvoru informacija, ali to ima i svoje negativne strane. Iz perspektive „običnog smrtnika", nekada se pitam da li bi bilo bolje da neke stvari jednostavno ne znam. No, ono što je najvažnije, iako je stanje u novinarstvu daleko od idealnog, i dalje duboko verujem da će konačno doći neka bolja vremena, kada mediji neće više biti pod tolikim uticajem političara i tajkuna.

Šta vam je najteže da saopštite gledaocima?
Lošu vest, bilo da se ona odnosi na crnu hroniku, negativne društvene pojave, tendencije i slično.

Kako izgleda jedan vaš dan?
Baviti se ovim poslom, a uz to biti roditelj, znači biti u neprestanoj trci s vremenom. Srećom, moje ćerke Marija i Jelena bile su i ostale moj nepresušni izvor pozitivne energije. Slobodno vreme kojeg, nažalost, nikad dosta, provodim u krugu porodice i prijatelja.

Da ne radite ovaj posao, dobro biste se snašli kao...?
Teško mi je sebe da zamislim u nekoj drugoj profesiji. No, možda u nevladinom sektoru - Beograd je pun divnih i plemenitih ljudi koji sa neverovatnim entuzijazmom rade na projektima koji doprinose razvoju ovog društva.


Kojoj poslovnoj ponudi ne biste mogli da odolite?

Hmmm, morala bih prvo da čujem ponudu...


Šta smatrate najvećim uspehom?

Što sam ostala dosledna sebi.

Koji je vaš moto?
Misli svojom glavom.