Broj 72
Početna > Lepi i zdravi > ŠTA MOZAK VOLI

HRANA I RASPOLOŽENJE

ŠTA MOZAK VOLI

Hrana koju jedemo izaziva hemijske procese u mozgu i tako utiče na naše raspoloženje

Naučno je dokazano da pojedine namirnice različito deluju na raspoloženje. Pravilnim odabirom hrana nas može oraspoložiti, ali i sprečiti razvoj pojedinih bolesti. Brojne studije potvrdile su da ono što jedemo utiče na to kako razmišljamo, učimo i kako se osećamo. Kao i svakom drugom organu u telu i mozgu je potrebna hrana. Od ukupno unesene energije, mozak iskoristi oko 20 odsto, a što bolje hranite mozak, on će bolje funkcionisati
Ugljeni hidrati - prijatelji mozga
Različite vrste šećera različito deluju na mozak. Glukoza, dekstroza, saharoza i visoko rafinirani šećeri koji se nalaze u slatkišima ulaze u krvotok vrlo brzo i izazivaju prekomerno lučenje insulina, koji je potreban kako bi šećer ušao u ćelije pojedinih tkiva. Posledica je naglo sniženje glukoze u krvi i pojava stanja hipoglikemije. U tom stanju osoba gubi koncentraciju, oseća se razdražljivo, nervozno i pospano. Kako bismo to sprečili, potrebno je da unosimo kompleksne ugljene hidrate koji se nalaze u namirnicama bogatim biljnim vlaknima. Takve namirnice imaju nizak glikemijski indeks (GI), što znači da njihovi ugljeni hidrati sporo ulaze u krvotok i ne izazivaju prekomerno lučenje insulina. Na taj način se glukoza u krvi polako oslobađa, ne izaziva stres i pospanost nakon konzumiranja, a i osećaj sitosti je duži.
Hrana koja najbolje utiče na rad mozga:
- Voće - grejp, jabuka, trešnja, pomorandža i grožđe imaju nizak GI. Voće ima niži GI od voćnih sokova, jer sadrži vlakna koja usporavaju apsorpciju šećera. Tako su cela jabuka ili pomorandža bolje za mozak od soka. Ipak, sveže isceđeni sok sadrži mnogo pulpe, pa je svakako bolji izbor od industrijskog.
- Žitarice - zobena kaša i mekinje imaju najniži GI, dok kornfleks i ostale žitarice sa šećerom imaju visoki GI.
- Povrće - grašak i mahunarke imaju najniži GI, a krompir i šargarepa najviši.
- Mlečni proizvodi - mleko i jogurt takođe imaju nizak GI.
Moćni kofein
Naučno je dokazano da kofein podiže raspoloženje i izaziva zavisnost, pa mnogi jutarnji ritual ispijanja kafe nikako ne preskaču. Namirnice poput mleka, piletine i banana stimulišu oslobađanje dopamina, odgovornog za stanje budnosti i mentalne oštrine. Ipak, treba biti oprezan. Male doze kofeina mogu popraviti raspoloženje, dok velike mogu biti štetne za psihu i opšte zdravlje.
Osećajte se dobro
Zeleno lisnato povrće glavni je izvor folne kiseline, čiji nedostatak izaziva depresiju i zaboravnost. Naime, njen nedostatak izaziva pad serotonina u mozgu, a to za sobom povlači i loše raspoloženje. Plodovi mora često se nazivaju hranom za mozak. To je zbog toga što sadrže puno selena i minerala koji vidljivo podižu raspoloženje. Istraživanjem se utvrdilo da i neznatan manjak selena kvari raspoloženje. Osim u morskim plodovima, selen je još prisutan u žitaricama i mesu. Zbog neugodnog mirisa, beli luk se ili obožava ili izbegava. Nekoliko istraživanja potvrdilo je da otklanja umor, teskobu i razdražljivost. Čokoladu mnogi smatraju antidepresivom, jer čim pojedemo makar i komadić, ona podiže raspoloženje i smanjuje napetost. Razlog tome je njen hemijski sastav. Teobromin, feniletilamin, triptofan, kofein samo su neki sastojci kojima se pripisuje da doprinose osećaju sreće i zadovoljstva.
Korisni saveti
- Izbegavajte grickalice i slatkiše koji ne sadrže vitamine i minerale potrebne za dobro funkcionisanje nervnog sistema.
- Pripazite na unos gvožđa koje je važno za pravilno funkcionisanje mozga, jer njegov nedostatak može prouzrokovati anemiju, čije su posledice umor i problemi s koncentracijom.
- Esencijalne masne kiseline prisutne u tunjevini, lososu i sardinama, prava su hrana za mozak.
- Izbegavajte u večernjim satima napitke koji sadrže kofein, jer će vam poremetiti san i uzdrmati bioritam.
- Alkohol ne deluje stimulativno, već pridonosi depresivnosti, a u većim količinama smanjuje funkcionalnost moždanih ćelija i sposobnost koncentracije.