Broj 72
Početna > Intervju > POZITIVNO LUDILO

NATAŠA KOJIĆ

POZITIVNO LUDILO

Nataša niže uspehe na raznim poljima. Osvaja muzičke nagrade, vešto plovi modnim vodama i uskoro će se oprobati u glumi. Ipak, kaže da su joj na prvom mestu porodica i gospodin pravi

Nedavno je u Nemačkoj dobila nagradu za najbolji internacionalni spot, nagovestila saradnju sa MTV-ijem, ali i dobila ponudu da glumi u ruskom mjuziklu. Privatno, još uvek je najsrećnija kada ljude oko sebe uspe da nasmeje i kada je cela porodica na okupu. Otkrila nam je da je emotivno ispunjena, a da li to znači da je novi dečko na pomolu, ostaje nam da vidimo.

Na festivalu održanom u Beču dobila si nagradu za najbolji internacionalni spot za pesmu Fatalna? Kakav je osećaj?
Zaista sam prezadovoljna. To je za mene veliki uspeh. U poslednje vreme imam pregršt razloga za sreću mada, iskreno, sitnice su ono što mene čini zaista srećnom.


Ovu pesmu ćeš snimiti i na engleskom jeziku i zavrteće se na MTV-ju. Trač ili istina?

Ne bih da otkrivam mnogo unapred. Iako mediji dosta spekulišu, moj cilj je da pokažem krajnji rezultat. Radi se o novoj pesmi i to je sve što za sada mogu da kažem. Ovim poslom se bavim zaista čistog srca, iskreno, veoma sam srećna što za to mnogi imaju sluha, a sud publike mi je najbitniji jer oni su zaslužni za sve.

Da li je istina da si dobila ponudu da zaigraš u ruskom mjuziklu?
Tačno je da sam dobila ponudu, ali ne prihvatam uvek sve, jer verujem u to da neke stvari treba da se dogode u pravo vreme. Što se tiče glume, mjuzikla... sve je to zanimljivo, ali ne želim da radim sto stvari odjednom. Biće vremena i za glumu, jednog dana.

U poslednje vreme, čini se, dobijaš sve više poslovnih ponuda. Ko ti pomaže da se odlučiš koje ponude da prihvatiš?
Radim sa korektnim saradnicima, iskusnim u svom poslu. Nisam preterano svojeglava, vremenom sam naučila da čitam znakove pored puta i da ne budem isključiva. Nažalost, učila sam na sopstvenim greškama, ali ne kajem se.


Jesi li nekada razgovarala sa ocem, plaši li se on da ćeš ga „skinuti sa trona popularnosti" u vašoj kući?

Mama je prilično dugo na tom tronu, tako da nam uzalud sve! Iskreno, karijere nam se dosta razlikuju, dva različita pravca, ali nam je iskrenost ista vodilja. Naravno, podrška porodice je najvažniji oslonac svega što radim u životu.

Koja muzika se najviše peva u vašoj kući?
Kod nas u kući je kao džuboks. Brat Igor, inače golman FK Rada, maltretira me muzikom koja nije baš po mom ukusu, pa onda kao kontru upalim klavijature da ga nadjačam. Treba to snimati i smejati se!

Kako tvoja mama reaguje na toliku pesmu u kući? Da li joj je možda već i dojadilo?
Mama je majstor za kritiku. Šalimo se na sopstveni račun, nismo u stilu tapšanja po ramenu i možda je i to ključ toga što niko nema kompleks ni niže niti više vrednosti. Mama najviše voli kada sviram na klaviru neke romantičare tipa Šopena, Lista. Kaže da u tim trenucima odmara uši.


Gledaš li često porodične fotografije iz detinjstva?

Imam u sobi dosta slika, svaka me, naravno, asocira na određeni period života i sve imaju jednu zajedničku crtu koja se zove „hoću da pevam"! Slatko se nasmejem svaki put kada se setim kako sam u sobi improvizovala studio i piskarala pesmice. Dugo o tome nisam razmišljala jer stalno sebi postavljam nove izazove. Ne podnosim stagnaciju. Kvalitet i iskrenost ti ne može niko oduzeti, a to je osnova za sve.

U tinejdžerskim danima si osnovala i svoju muzičku grupu. Kako ti sve to izgleda iz ove perspektive?
Maltretirala sam društvo da snimamo pesme, večito sam na terasi svirala gitaru, vucarala sveske sa milion i jednom pesmom za koje sam mislila da su savršene. Još uvek ih čuvam. I dan-danas maštam kao dete, samo što nogama dodirujem tlo.

Za sebe i sama kažeš da si dežurna šeprtlja i da ti se stalno dešavaju „maleri". Koji je poslednji u nizu?
Ja sam večito u nekom kreativnom ludilu i znam da je ljudima u mojoj blizini veoma zanimljivo jer se stalno smeju. Imam višak energije. Non-stop sam u akciji i u svem tom pozitivnom ludilu neminovno je da se dese i neki maleri. Uđem u taksi, zaboravim novčanik, pa nazad sa duplom tarifom. Na sreću, nema nekih krupnijih ispada u poslednje vreme, ali ranije sam bila nemoguća. Kada smo moja drugarica Maja Leković i ja zajedno, nama ne treba društvo. Trudim se da u svemu nađem i delić vedrine ma koliki problem bio, ne volim da me problem pobedi i da upravlja sa mnom.

Proleće je, jesi li zaljubljena?
Proleće je, a ja samo putujem. Emotivno sam ispunjena, srce se raduje.

Jesi li možda već dobila neku bračnu ponudu? Razmišljaš li o tome uopšte?
Toliko sam se puta slikala u venčanicama za naslovne strane da ću početi da se osećam verenom! Šalu na stranu, sve u svoje vreme. Naravno da mi je na prvom mestu u životu porodica i gospodin pravi, moja druga polovina. Verujem u ljubav i žao mi je što nam se nameću neki nezdravi rezoni, što vlada estetika ružnog i neka propaganda našminkanog života i iluzija sreće.

Za mnoge je bio šok kada si usred „Grand šoua" na klaviru svirala klasičnu muziku koju si sama i komponovala. Da li ti je i bio cilj da ih šokiraš?
Iskreno, osetila sam potrebu da publici prikažem jednu stranu mog bića, moj hobi, nešto za šta se i dalje školujem, trenutno na postdiplomskim studijama. Komponovanje mi je hobi, imam dosta svojih kompozicija koje su u procesu rada, ali za sada ih čuvam i javno ne predstavljam. Imam tu čast da učim od profesora koje cenim i kojima je umetnost stil života.


Kako izgledaju tvoji poslovni planovi za ovu godinu?

Planovi se ostvaruju i rađaju se novi, ali samo zdravlje, ljubav i sreća su mi zvezde vodilje... Volim kad ljude činim srećnima, kad im izmamim osmeh na licu da bar malo zaboravimo svi na