Broj 71
Početna > Poznati > STIDLJIVI KOMPJUTERSKI GENIJE

BIL GEJTS

STIDLJIVI KOMPJUTERSKI GENIJE

Ako je novac - moć, Bil Gejts ima više i jednog i drugog od bilo koga na svetu. Mnogi ga osuđuju zbog agresivnog načina poslovanja, zahvaljujući kome je stekao toliki profit, ali je takođe izuzetno poštovan zato što svoje bogatstvo koristi u humanitarne svrhe

Vilijam Henri Gejts III, poznatiji kao Bil Gejts, rođen je 28. oktobra 1955. u Sijetlu. Zajedno sa Polom Alenom je osnovao Majkrosoft, gde je donedavno bio predsedavajući upravnog odbora i glavni softverski arhitekta. Jedan je od najbogatijih ljudi na svetu.


Detinjstvo

Gejts je rođen u imućnoj porodici, kao drugo od troje dece Vilijama H. Gejtsa, istaknutog advokata, i Meri Maksvel Gejts koja je radila za direktore Prve međudržavne banke. Njegov deda Dž. V. Maksvel bio je predsednik Nacionalne banke. Bil Gejts ima dve sestre, Kristijan i Libi.
Bio je odličan učenik u osnovnoj školi, a posebno se isticao u matematici i prirodnim naukama. Sa trinaest godina upisao se u školu Lejksajd, najistaknutiju osnovnu školu u Sijetlu. Kada je bio osmi razred, škola je kupila ASR terminal i zakupila vreme na računaru Dženeral elektrika, i tada se Gejts zainteresovao za sistem u bejziku. Posle nekog vremena on i još neki učenici su počeli da rade i na drugim sistemima. Jedan od ovih bio je i PDP-10, koji je pripadao korporaciji „Kompjuterski centar”. Toj korporaciji su učenici Lejksajda (Gejts, Pol Alen, Rik Vajland i Kent Evans) ponudili da pronađu kvarove u softveru u zamenu za slobodno korišćenje njihovih računara. Gejts je proučavao kodove. Nakon raspada „Kompjuterskog centra” 1970. godine, kompanija „Računarske nauke” je unajmila učenike Lejksajda da napišu program za platne spiskove, za šta su i dobili prvi honorar. Sa 14 godina Gejts i Alen napravili su brojače prometa. Prve godine rada su zaradili 20.000 dolara, ali je posao propao zbog toga što su bili maloletni. Bil Gejts je upisao Harvard u jesen 1973. godine nameravajući da dobije diplomu prava. Tamo je i upoznao svog budućeg poslovnog partnera Stiva Balmera.


Majkrosoft

Sve do 1981. godine, Pol Alen i Bil Gejts su radili softver za tadašnje lidere u kompjuterskoj industriji. Njih dvojica su osnovali ortačku firmu pod imenom Majkrosoft. Revolucionarni korak u razvoju se desio kada ih je IBM unajmio da naprave operativni sistem za prvi personalni računar. Njih dvojica su kupili sistem QDOS od druge kompanije i na osnovu njega napravili MS-DOS, koji su po licenci prodavali IBM-u. Budući da je IBM osvojio ogromno tržište, njihova nova firma Majkrosoft je dobijala ogroman prihod zahvaljujući licenci. Sledeći korak je bio razvoj vorda i eksela. Prema Gejtsovim rečima, prvih godina je svako u Majkrosoftu radio sve poslove, od prijema narudžbina do isporuka.
Vrlo brzo je razvijena prva verzija Vindouz operativnog centra, koji je prodat u više miliona primeraka. Već 1995. godine je Vindouz 95 napravio pravi bum, s obzirom na to da je prodat u više od sedam miliona kopija, i to samo u prvih šest nedelja od izdavanja. Već tada je bilo jasno da je Bil Gejts postao milijarder.


Monopolista

Sudovi i u SAD i u Evropi osudili su Majkrosoft zbog ilegalnog monopola na operativne sisteme. Kada na bilo kom internet pretraživaču ukucate „mrzim Bila Gejtsa", iskaču desetine sajtova. Bob Krindžli je tehnološki komentator koji već 20 godina piše o Bilu Gejtsu i drugim istaknutim ličnostima u kompjuterskoj industriji. On kaže da su stručnjaci za tehnologiju ideološki protivnici načina na koji je Bil Gejts uticao na industriju softvera. Oni veruju da softvere treba distribuirati slobodno, bez ograničenja u pogledu licence, pošto je to najbolji način da programi napreduju. „Majkrosoft kontroliše tržište personalnih računara, a ljudi to mrze. Pri tome im Bil pruža dovoljno municije pošto nije vešt govornik i često kaže pogrešne stvari."


Najbogatiji na svetu

Bil Gejts se 1. januara 1994. godine u Dalasu oženio Melindom Frenč. Njih dvoje danas imaju troje dece, Dženifer Katarinu, Rori Džona i Fibi Adel Gejts. Njihova porodična kuća u Medini je jedna od najskupljih kuća na svetu. Ukupna vrednost njihovog imanja je 2006. godine procenjena na 125 miliona dolara. Bil Gejts je od 1995. do 2006. godine bio na prvom mestu na listi najbogatijih ljudi na svetu magazina Forbs sa ukupnim kapitalom od oko 50 milijardi dolara. Godine 1999, njegovo bogatstvo je iznosilo čak 100 milijardi dolara. Sa svojom suprugom je 2000. godine osnovao dobrotvornu organizaciju, fondaciju „Bil i Melinda Gejts". Fondacija se bavi obezbeđivanjem školarina siromašnim manjinama, borbom protiv side, bolestima koje preovlađuju u zemljama Trećeg sveta, kao i drugim ciljevima. U 2000. godini fondacija je dala Univerzitetu u Kembridžu 210 miliona dolara za Gejts Kembridž stipendije. Dala je i jednu milijardu dolara u fond „Junajted negro koledž". Jedan od primarnih interesa Bila Gejtsa je poboljšanje državnih škola. Po izveštajima magazina Forbs, Gejts je do sada dao više od 29 milijardi dolara u dobrotvorne svrhe.


Nagrade i priznanja

Magazin Tajm je Bila Gejtsa naveo kao jednog od sto najuticajnijih ljudi u 20. veku. Tajm je 2005. godine takođe proglasio njega i njegovu suprugu za ljude godine zbog njihovog humanitarnog rada. Iste te godine proglašen je i za počasnog viteza reda Britanskog kraljevstva od strane Kraljice Elizabete II. U maju 2006. fondacija Gejtsovih je dobila nagradu „Principe de Asturias en Cooperacion Internacional" kao priznanje njihovom dobrotvornom radu. U novembru iste godine primili su i nagradu Reda astečkog orla zbog njihovog humanitarnog rada u oblastima zdravstva i obrazovanja, posebno u Meksiku. Gejtsu su uručena i tri počasna doktorata: 2000. godine od Nijenroda, poslovnog univerziteta iz Holandije, 2002. godine od Kraljevskog instituta za tehnologiju iz Švedske i 2005. godine od japanskog Univerziteta Vaseda.


Ipak diploma

Prošle godine u junu Gejts je konačno dobio diplomu Harvarda, i to čitavih 30 godina nakon što je odustao od studija. „Odajemo priznanje najslavnijem studentu Harvarda generacije 1977. godine, koji nikada nije diplomirao", izjavio je dekan Stiven Hajman dodeljujući Gejtsu počasnu diplomu iz pravnih nauka. U svom „diplomskom" obraćanju, Gejts je rekao da je on postigao „najviše od svih koji nisu uspeli", dodajući, ipak, i da se iskreno kaje zbog napuštanja fakulteta jer u to vreme nije bio svestan „užasnih nepravdi na svetu, nejednakosti u socijalnom osiguranju, bogatstvu i mogućnostima, koje su milione ljudi osudile na život u očaju."