Broj 71
Početna > Lepi i zdravi > PROLEĆNE ALERGIJE

SEZONSKE BOLESTI

PROLEĆNE ALERGIJE

Učestalost alergija se dvostruko povećala u poslednjih dvadeset godina i od njih pati otprilike svaka peta osoba. A u svakom drugom slučaju se radi o respiratornoj alergiji, polenskoj ili astmi

Učestalost alergija se dvostruko povećala u poslednjih dvadeset godina i od njih pati otprilike svaka peta osoba. A u svakom drugom slučaju se radi o respiratornoj alergiji, polenskoj ili astmi. Zahvaljujući napretku sredstava za higijenu, vakcina i lekova, organizam ima manju potrebu da se bori protiv virusa, bakterija i parazita, a odbrambeni sistem organizma slabi pri susretu sa alergenima. Povećano zagađenje samo otežava situaciju, jer štetno utiče na respiratorne puteve, a polen čini još većim alergenima. Duvan i zagađivači (aerosoli, lepak...) dodatno pogoršavaju situaciju. Uz sve to, provodimo 80 odsto vremena u zatvorenom. Ipak, iako nisu sve tajne u potpunosti otkrivene, borba protiv alergije je moguća.

S dolaskom proleća najviše problema donosi polen. Poleni spadaju u jake, sezonske alergene. Kod nas sezona cvetanja drveća počinje u martu, kada cvetaju jova i leska, od aprila do jula „napadaju" trave, a u jesen korovi. Količina oslobođenog alergena u fazi cvetanja je velika, a koliko će se polena rasuti zavisi od klimatskih uslova. Pored polena, najvažniji alergeni su kućna prašina, alergeni poreklom od dlake životinja, od insekata, glodara, buđi.

Polenska alergija
Polenska alergija liči na najobičniju kijavicu, ali ako simptomi (zapušen nos, curenje nosa, kijanje) potraju i javljaju se uvek u istom periodu godine ili u istim okolnostima, praćeni svrabom u nosu i očima, nekada i suzenjem očiju, radi se o alergijskoj kijavici i alergijskom konjunktivitisu. Polen drveta (od februara do maja), trave (od maja do jula) i zeljastih biljaka (od jula do oktobra) prisutan je više od pola godine. Ali, sasvim je sigurno da niste alergični na sve vrste polena. Zato je važno da obavite testove kako biste identifikovali alergene koji vas najviše muče. Izbegavajte zapušteno zemljište, polja, izlaganje vetru ili košenje trave. Nosite naočare za sunce koje smanjuju kontakt alergena sa očima. Ukoliko nosite kontaktna sočiva, ne bi bilo loše da se malo odmorite od njih, dok traje sezona polena. Šetajte se po kiši jer kiša lepi polen za tlo. Presvucite se posle svake šetnje i operite kosu pre spavanja da uklonite sav polen koji ste doneli sa sobom iz spoljašnje sredine. Redovno perite ruke i ne dirajte oči kad osetite svrab. Nos možete ispirati fiziološkim rastvorom. Izbegavajte duvan i bazene sa hlorisanom vodom, jer oni samo mogu pogoršati već postojeće simptome. Zatvorite prozore u spavaćoj sobi da vam prisustvo polena ne bi pokvarilo spavanje. Kola vozite zatvorenih prozora i bez uključene klime, osim uz ugradnju polenskog filtera. Prisutnost polena u vazduhu najveća je ujutru, dok se ona tokom dana, s rastom temperature i jačim sunčevim zracima, smanjuje.
Kućna prašina
Glavni sastojak ovog alergena su grinje, koje se ne mogu videti bez mikroskopa. Grinje su veličine od 0,1 do 0,3 milimetra, a za njihov razvoj neophodna je i velika vlažnost, 60 do 70 odsto i temperatura vazduha između 20 i 30 stepeni Celzijusa. Stanovi predstavljaju idealno stanište za grinje. Osim dovoljno hrane i povoljnih uslova, u stanovima se nalazi i mebliran nameštaj, tepisi, zavese, što im pruža odlično utočište. U zagađenim stanovima može se naći i 7.000 grinja po gramu kućne prašine. U našim klimatskim uslovima količina grinja varira u zavisnosti od godišnjeg doba. Period od maja do septembra pruža idealne uslove za njihovo razmnožavanje. Grinje ne žive na nadmorskim visinama iznad 1000 metara.
Dlake kućnih ljubimaca
Alergen mogu biti i dlake kućnih ljubimaca (pas, mačka). Alergen nije sama dlaka, već protein iz sekreta koji podmazuje dlaku. Eliminacija alergena iz okoline predstavlja važan terapijski postupak.