Broj 71
Početna > Intervju > NE PRIZNAJEM NEUSPEH

SNEŽANA PETROVIĆ

NE PRIZNAJEM NEUSPEH

Snežana Petrović, urednica Gradskog programa Televizije Studio B, zarazila se novinarstvom pre 13 godina, a taj „virus" je toliko jak da je do danas nije napustio...

Snežana je radila kao modni novinar i izveštač iz Skupštine grada, vodila je emisiju „Otisak vremena", a danas radi kao urednik i voditelj Jutarnjeg programa „Beograde, dobro jutro". Da se ne bavi ovim poslom, bila bi plesačica ili glumica, neostvaren san joj je da vodi emisiju poput Opre Vinfri, ne priznaje neuspehe, a čak i kada ustane u tri ujutru, ne skida osmeh sa lica.
Kada ste se „zarazili" novinarstvom?
„Zarazila" sam se slučajno, a taj poprilično jak „virus" je prisutan i dalje. Novinarstvu se predajete u potpunosti i ono vas ne pušta. Dogodilo se u oktobru '95. kada je na Studiju B objavljen konkurs za novinare Jutarnjeg programa. Tu sam ostala do danas. Bilo je, u međuvremenu, nekih ponuda za druge medije, ali mene je, pored novinarstva, i Studio B „inficirao". Ovo je mi je kao druga kuća.
Pamtite li prvi uspeh, ali i prvi neuspeh?
Za mene je uspeh svaki poziv, pismo ili mejl gledalaca, poslat u znak zahvalnosti za rešen problem. Uspeh je kada znate da ste nekome svakodnevicu učinili kvalitetnijom. Neuspeh ne priznajem!
Kako glasi najbolji savet koji ste dobili?
Da ostanem normalna, i mislim da je to presudno u ovoj profesiji. Ostati sa obe noge čvrsto na zemlji i ne dozvoliti da vas ponesu uspesi. To je savet koji se odnosi na moj posao, a drugi je da treba biti zahvalan na savetima, a ne na pohvalama.
Kada se kaže televizija, vaša prva asocijacija je...?
Interesantno, kreativno, popularno, stresno i odgovorno. Nažalost, danas na toj istoj televiziji može da se pojavi svako. I svako ko ume da izgovori tri rečenice, bez obzira na to da li su pismene ili nepismene, i svako ko ima dovoljno drskosti da se nazove voditeljem, bez bilo kakve odgovornosti. Nije više televizija ono što je bila.
Voditelj ste i urednik Jutarnjeg programa „Beograde, dobro jutro". Kako izgleda jedan vaš dan?
Kada radim emisiju, a to je ponedeljkom i utorkom, dan mi počinje oko tri časa ujutru, kada ustajem da pripremam emisiju. Priprema za svakog gosta je, recimo, kao priprema za ispit, s obzirom na to da skidam gomilu materijala sa interneta. Volim što više da saznam o gostu i njegovom radu, o predstojećem događaju, temi o kojoj ćemo razgovarati... Nakon tri sata emisije, tu su dogovori sa novinarima i urednicima emisija Gradskog programa, kolegijumi sa direktorom ili zamenikom direktora. Sve u svemu, radno vreme traje od 8 do 12 časova, sve zavisi od dana, ali pre 18 časova retko kada napustim Beograđanku!
Da li je teško ustajati u sitne sate?
Vrlo često jeste, ali to je već trinaestogodišnja navika. Bez osmeha se ne može, pa zamislite namrgođenog i besnog voditelja koji vam želi dobro jutro? Naravno da je osmeh neizostavan, a nije ni teško, jer osmeh uglavnom čini i dobar deo moje svakodnevice.
Da se ne bavite ovim poslom, dobro biste se snašli kao...?
Glumica ili plesačica, s obzirom na to da sam sedam godina išla u školu glume i isto toliko igrala u plesnom studiju Lokice Stefanović. Pripremala sam se i za FDU, ali, sticajem okolnosti, otišla sam na drugu stranu. Volela bih da sam, na primer, završila neku plesnu akademiju u inostranstvu.
Radili ste kao modni novinar, izveštač iz Skupštine grada, vodili ste emisiju „Otisak vremena". Imate li neostvaren san u novinarstvu?
Da, nešto poput Opre Vinfri, kako god to zvučalo u zemlji Srbiji. Ipak, teško da bi srpska Opra opstala!
Koje osobine biste voleli da se odreknete, a koju osobinu biste rado voleli da imate?
Tvrdoglavosti, definitivno. To me ponekad mnogo košta, a s druge strane, volela bih da budem malo fleksibilnija kada je reč o praštanju. Teško opraštam!
Čemu se najviše obradujete posle napornog dana?
Sofiji i Saši, porodici, naravno. To je, ipak, najveći uspeh u životu.
Kakav je Beograd ujutru, danju i noću?
Grad je definitivno najlepši ujutru, kada se budi! Kako je rekao Duško Radović: „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je dovoljno postigao u životu!"
Šta to Beograd ima što ga izdvaja od ostalih metropola?
Ima dušu, specifični duh, reke (o kojima moramo više da brinemo), Adu, Košutnjak, Banjicu... Dovoljno da se osećam srećnom što sam rođena u Beogradu!
Koji životni cilj ste sebi postavili, kako vidite sebe za pet godina?
Sa još više pozitivne energije, u najboljim godinama i u „proširenoj" porodici.