Broj 70
Početna > Intervju > ROMANTIČNI SLAVUJ

MIROSLAV ILIĆ

ROMANTIČNI SLAVUJ

Jednom je sanjao da ga budi Džon Vejn.Ali ubrzo je shvatio da je lepše uživati u Mrčajevcima u krugu porodice i gledati omiljene filmove u bioskopskoj sali u kojoj je dozvoljeno grickanje semenki.

Lična karta
Datum rođenja: 10. 12. 1950.
Mesto rođenja: Mrčajevci
Roditelji: majka Milica i otac Života

O zavičaju
Mrčajevci su u mojim venama. Zavičaj je nešto od čega nikada ne treba bežati. Uvek sam težio da ga afirmišem. Moje rodno selo je moja prirodna sredina. Ja se u gradu lako adaptiram, ali genetika je nešto jače. Nikada selo nisam smatrao svojim hendikepom, već svojom prednošću, jer znam gde život izvire.

Najdraža uspomena iz detinjstva
To je jedna gumena lopta koju mi je otac kupio kad sam imao devet godina. Krpljena je ko zna koliko puta, svašta je preživela i na kraju postala najdraža uspomena.

Prva ljubav
Neuzvraćena! Zvala se Slavica. Sećam se kako je za vreme školskog odmora umelo da mi zadrhti srce. Mislim da ona to nije ni znala, a ja nisam ni znao kako se to pokazuje.

Šta je dalo neizbrisiv pečat vašem životu?

U to vreme je mene na nekom lepom mestu u Beogradu tura pića koštala ondašnja tri miliona dinara. Odem u Mrčajevce, dođe moja strina i pita me imam li možda da joj pozajmim petsto hiljada do prvog. To mi je bio nauk, opomena da nikada ne dozvolim da se odlepim od zemlje, da ostanem čvrsto na njoj uprkos slavi i moći koju ona nosi sa sobom. Taj događaj je za mene bio kao - šamar.

Uzori
Maštao sam da se probudim kao Džon Vejn.

Slava
Celog života sam se od toga branio, jer sam na vreme shvatio koliko je opasna. Naročito sam kuću branio od toga. Sto puta su novinari znali da dođu u moj dom i uvek su se iznenadili kada tamo nisu zaticali sva obeležja slave koja me je pratila.

Brak
Brak je uzimanje i davanje, i odmah na početku treba uvažiti razlike. Ne verujem da je ijedan brak na svetu bio brak dva identična tipa, da su dve osobe imale u svemu i prema svemu isti odnos i mišljenje. Zato ga smatram kompromisom. Zar treba da bude problem što sam ja Džona Vejna zavoleo još u ranoj mladosti, što obožavam miris bioskopskih dvorana, te i dan-danas odem tamo birajući one u kojima mogu da se jedu semenke. Moja supruga to ne voli, ali za to vreme sebi nađe drugu zabavu, nešto gde, možda, meni nije mesto.

Praštanje
Kao provereno, romantična sam magarčina, i to sam uvek smatrao vrlinom. Uostalom, pravoslavlje nas i uči tome. I u molitvi se kaže: „I oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dužnicima svojim."

Kajanje

Umeo sam uvek da se pokajem i ne stidim se zbog toga. Nije greh pogrešiti. Greh je istrajati u grehu. Ja mogu da se pokajem i okajem, ali znam da moje greške nisu nikog bolele.

Vernost
Za sebe mislim da sam veran. Bez obzira na to što sebe ne smatram nekom cvećkom i svecem, ali ako sam duže od trideset godina u braku, smatram to dovoljnim dokazom da sam veran i braku i svojoj supruzi.

Smrt
Nisam nimalo prepadnut kad se ona spomene.Onog trenutka kad se rodimo, mi počinjemo da starimo. Zato je smrt realnost.

Novac
Ja ga nisam imao. I znam kako je kad ga nemam. Onda sam u jednom trenutku imao više nego što sam smeo da pomislim kad ga nisam imao, pa me je to zbunilo. Važno ga je imati. Ali, za mene je najvažnije ne dozvoliti da mu budeš rob i da mu budeš potčinjen.

Vrline
Veran sam prijatelj. Nisam zlonameran. Ne volim abrove.

Neprijatelji

Ja ih samo molim: isključite me kao rešo. Negde u prirodi mog zanata ima puno neprijateljstava. Trudio sam se da budem izvan gomile. Ja bih to ilustrovao kao trku na osamsto metara. Nekad sam prvi, nekad me stižu. Važno mi je da trčim mojom kondicijom i mojom snagom.

Najgora odluka
Osamdeset i četvrte godine Brena i ja smo radili zajedno. Tada su neke opštine uvele veliki porez na veće prihode, a u nekima je ta stopa bila niska. Brena se razumno prijavila na nekoj drugoj opštini, dok sam ja tvrdoglavo, kao drčan magarac, ostao u Čačku i tamo, umesto 11, plaćao 85 posto poreza.

Sudbina
Nisam preterano sujeveran, ali mi se čini da ima nešto. Jednom sam se sa ženom vraćao iz Minhena kolima. U jednom momentu je pukla guma, auto je prešao na suprotnu stranu upravo kada se otud približavao kamion. Sledio sam se, ali mi je uspelo da auto brzo okrenem. Tada sam gledao smrti u oči. Ja to nazivam sudbinom.

Najveća radost u životu
Deca i unuci.

Najveća tuga
Za majkom. Imala je 47 godina kad je umrla. Rastužuje me mnogo što nije doživela da vidi da je njen Miro napravio nešto od života.

Životni moto
Živi i pusti druge da žive.

Vi iz vašeg ugla
Romantična magarčina.