Broj 70
Početna > Prica > POPUSTLJIVA MAMA

MIRJANA BOBIĆ MOJSILOVIĆ

POPUSTLJIVA MAMA

Iako nikada nije stavljala karijeru ispred majčinstva, ponekad joj je bilo važnije da čuje šta kažu „bumbari" na Dnevniku, nego zašto plače njena ćerka

Mirjanina ćerka Mila, koja joj je i najveća podrška, čita sve mamine rukopise. Tako je ponekada kritikuje za jezik, ponekad za imena koja daje junacima, ponekad kaže da nešto nije dovoljno uverljivo i šta god da kaže, uvek je u pravu. Mirjana Bobić Mojsilović je jedna od onih majki koje se deru i prete, a na kraju popuste, jer nikada nije mogla da gleda kako njeno dete tužno plače. Iako ju je majčinstvo mnogo promenilo, i danas je menja, pa tako Mirjana i dalje uči o sebi, o drugima, o popustljivosti, dobroti, širini, razumevanju, a najviše o ljubavi...
Nedavno ste bili u Indiji, kako ste se proveli?
Provela sam se divno, to je bilo veliko putovanje i veliko iskustvo. Videla sam i najlepše i najstrašnije od Indije. Tadž Mahal je kao neko divno belo biće, izgleda kao ljubav, kao i sva ta divna mogulska arhitektura. Ali, s druge strane videla sam nepojmljivu bedu, prljavštinu i jad. Iskreno, najviše mi je prijao boravak u Goi, plaža, pesak, vetar i boje...
Da li vas je ovo putovanje inspirisalo za novu knjigu?
Sve me inspiriše, pa i ovo putovanje, ali ako pitate da li će to biti nekakva knjiga iz Indije - neće. Možda će ući samo neke slike sa plaže. Jer, plaža je nešto što je uvek u mojim knjigama, bar kao san, ili na mojim slikama.
Koju svoju knjigu biste preporučili našim čitateljkama?
Ne mogu posebno da preporučim nijednu, one su sve moja deca. Možda je najnovija uvek najbolja za preporuku. Dakle, Srce moje.
Pišete, kuvate, slikate, vodite emisiju... Kako pronalazite vremena za sebe i za porodicu?
Radi se samo o tome da retko dozvolim sebi da gubim vreme. Jednostavno, uvek nešto radim, planiram, dovršavam, stvaram, nekad kuvam ručak, nekad pišem...
Imate ćerku Milu, možete li da napravite paralelu između vašeg perioda odrastanja i njenog?
Mila pripada deci čije se rođenje nekako poklopilo sa našim kolektivnim sunovratom. Rasla je sa nemaštinom, sankcijama, nedostatkom grejanja u školi, sa benzinom u kupatilu, sa štrajkovima u školama, sa kriminalnim idealima devedesetih koji su promovisani na TV, sa lošom muzikom i sunovratom moralnih vrednosti. Mi smo imali srećnije detinjstvo. Bilo je mirno, skromno, bez turbulencija, bili smo zaštićeni od stvarnosti. Ali, s druge strane, danas njena generacija zna mnogo više nego mi u njihovim godinama.
Danas mnoge žene na prvo mesto stavljaju karijeru. Da li ste vi ikada imali dilemu između karijere i materinstva?
Ne, nisam, ali to ne znači da, zbog karijere, nisam pravila strašne greške u materinstvu. Ponekad mi je bilo važnije da čujem šta kažu „bumbari” na Dnevniku, nego zašto plače moja ćerka. Kad danas na to pomislim, zgrozim se nad sobom.
Koliko vas je, zapravo, majčinstvo promenilo?

Mnogo! U stvari, ja se još uvek menjam, još uvek učim. Učim o sebi, o drugima, o popustljivosti, dobroti, širini, razumevanju, a najviše o ljubavi.
Jeste li stroga mama?
Nisam stroga, naprotiv. Uvek sam bila ekstremno popustljiva. Ja sam od onih koje se deru i prete, a na kraju popustim. Nikada nisam mogla da gledam kad moja ćerka tužno plače.
Koliko je danas teško biti samohrana majka, pa još u Srbiji?
Uvek je to teško, u Srbiji pogotovo. Koliko god da radim, a radim strašno mnogo, uvek je to samo za običan život.
Na kojim knjigama odrasta vaša ćerka?
Sve što čitam ja, čita i ona. Ali, zanimljivo mi je da mlada generacija ima drugačiji odnos prema knjigama koje smo mi voleli. Neke od knjiga koje su, na primer, iz oblasti magičnog realizma, njima su dosadne. Ona voli savremenu književnost, Nikolu Amanitija, Tonija Parsonsa, Nika Hornbija, Džulijana Barnsa...

Kakve komentare vam Mila upućuje kada čita vaše knjige?

Šta god da kaže, uvek je u pravu. Srećom, čita ih dok su još u rukopisu. Kritikuje me ponekad za jezik, ponekad za imena koja dajem mojim junacima, ponekad kaže da nešto nije dovoljno uverljivo i ja je uvek sa pažnjom slušam.
Ima li ona dara za pisanje?
Na sreću, neće krenuti mojim stopama. O tome sam joj na vreme rekla da je put dug, težak i da ne treba da ponavlja ništa iz moje sudbine. Za sada, koliko vidim, neće. Ona je vizuelac, studira arhitekturu i ja sam presrećna.
Prepoznajete li neke svoje osobine kod nje?
Narav ima oštriju od mene, ali je ipak moja. Kad je neko vidi na ulici, kaže da liči na moju sestru bliznakinju. Ponekad, kad je pogledam, zaista vidim da podseća na mene i moju sestru kad smo bile klinke.
Kako vas dve provodite slobodno vreme, šta radite?

Sada imamo malo slobodnog vremena, a ona ga najviše provodi sa svojim društvom. Moje slobodno vreme je ceo moj život. Pošto nemam radno vreme, ja shvatam svaki tekst koji pišem kao moj hobi i vrhunsku zabavu kojom se bavim u slobodno vreme.
Na vašem sajtu piše da je vaš novi moto: „Nije važno biti u pravu, važno je biti srećan". Da li biste mogli da kažete za sebe da ste srećna žena?
Da, jer mnogo radim na osećanju sreće. Sreća uopšte ne postoji izvan nas, ona je u našoj sklonosti da sakupljamo bolje stvari, bolje ljude, bolje utiske od onoga što se oko nas vrti.

Na pitanje kako se oseća kao bestseler pisac u Srbiji, Mirjana kaže:
Ja, jednostavno, radim, mnogo putujem, promovišem moje knjige, moja predstava Suze su OK, koja se igra u Zvezdara teatru, sada mnogo i putuje po Srbiji, tako da sam ovih dana veoma zauzeta. Bestseler pisac mora da se sretne sa svojom publikom. Inače, sve ostalo je moj rad, moje zadovoljstvo i muka dok pišem. Inače, kao srpski bestseler pisac, kako vi kažete, mogu da se pohvalim divnom vešću - juče mi je u Zagrebu, u izdanju Profila, njihove najveće izdavačke kuće, izašao roman Ono sve što znaš o meni u prevodu na hrvatski. Prevod je fenomenalan, i ja sam veoma srećna i ponosna zbog toga.