Broj 70
Početna > Poznati > ORIJANA FALAČI

LEENDA O JEDNOJ ŽENI

ORIJANA FALAČI

Ona je jedna od najpoznatijih italijanskih novinarki. Uvek je postavljala provokativna pitanja i hrabro izražavala svoje ideje i mišljenja. Sa strašću. I po svom. Tako je živela, takav joj je bio i kraj

Svojim britkim napisima Orijana Falači je pobudila pažnju ne samo čitalaca i kolega već i celokupne svetske javnosti. Napravila je na desetine fantastičnih ekskluzivnih intervjua i razgovarala sa ljudima koji nikome nisu rekli ono što su njoj.


Ulazak na prava vrata

Rođena je 1929. godine u Firenci, u skromnoj porodici. Zajedno sa ocem učestvovala je u ratu i pridružila se antifašističkom pokretu Otpor, pravda i sloboda. Za vreme nemačke okupacije Firence, njen otac Edoardo bio je zatvoren i mučen. Sa nepunih sedamnaest godina, istrgavši list iz svoje školske sveske, napisala je prvi članak i, pogrešivši sprat, sudbina se pobrinula da on stigne na pravo mesto, u list Matina del Italija čentrale. Tako je Orijana, ipak, ušla na prava vrata. Vrata novinarstva koja su vapila za novom ikonom, hrabrim revolucionarom koji se ne plaši da pita i ima mišljenje. Izveštavala je iz Južne Amerike, Azije, Bliskog istoka... Godine 1968, za vreme demonstracija u Meksiku, bila je teško ranjena sa tri metka. Proglasili su je mrtvom, a tek je u mrtvačnici jedan sveštenik primetio da diše.


Intervjui sa svetskim moćnicima

Jednom je napisala: „Žurnalizam je divno i strašno iskustvo. Kada se nađem u žiži nekog zbivanja ili važnog susreta, plašim se da neću imati dovoljno vida i sluha i dovoljno razuma da gledam, slušam i shvatim. Ne preterujem kada kažem da u svakom profesionalnom iskustvu ostavljam komadiće duše. Ne moraš biti Herodot, ali pridonećeš kamenčić u stvaranju mozaika, pružiti korisnu informaciju, koja će naterati ljude na razmišljanje." Veliki spisateljski dar i strast prema avanturi doveli su je do najvećih moćnika svetske političke pozornice, koji su kreirali život na planeti. Oni koje je intervjuisala govorili su njoj ono što nikome drugom nisu otkrili, čak i to što nisu nameravali ni da kažu. Svetu je prenosila poruke od Golde Meir, Jasera Arafata, ajatolaha Homeinija, Ričarda Niksona, Henrija Kisindžera, Indire Gandi, Vilija Branta, cara Hajla Selasija, arhiepiskopa Makariosa do Federika Felinija...


Moć mudrosti

Prodala je više od dvadeset miliona knjiga širom sveta, što ju je učinilo jednim od najčitanijih pisaca svih vremena. U svojim knjigama ovekovečila je najkontroverznije, nepromišljeno izrečene izjave i najbolnije istine svojih sagovornika. Tako je zbog javne diskriminacije i uvreda na račun islama koje je iznela u knjizi Moć mudrosti pozvana da se u Bergamu pojavi na sudu. U knjizi Snaga razuma ona optužuje Evropu da je prodala dušu „islamskoj invaziji", a Rimokatoličkoj crkvi pripisuje slabost pred muslimanskim svetom. Kao novinarka, radila je za londonski Tajms i Njujork tajms, kao i mnoge druge svetske novine. Zbog nekih tekstova u kojima je rekla previše istine, imala je godinu dana zabrane pisanja, a jednom je izjavila kako su se njenom radu podsmevali ili ga potcenjivali.


Pismo nerođenom detetu

Njen snažan stav, oštrina uma i neverovatno dostojanstvo, učinili su da i najveće političke vođe, koji su svojim podanicima odsecali glave zbog jedne pogrešne reči, ostanu razoružani. Kada ju je kralj Mohamed Reza Pahlavi upitao da li je zaista na „crnoj listi", ona je odgovorila: „Može biti Vaše veličanstvo. Ja sam kod svih na 'crnoj listi'." Kralj joj je na to odgovorio: „Šteta, ali nije važno, iako ste i kod mojih vlasti na 'crnoj listi', ja ću vas staviti na belu listu moga srca." Bila je prva zapadna žena koja je smela da razgovara sa vođom islamske revolucije ajatolahom Homeinijem. Razgovor je bio prekinut kad je skinula feredžu i rekla da ne može na sebi da trpi taj sramotni zaostatak srednjeg veka. Intervjuisala je sebe samu u posebnoj knjizi, jednoj od brojnih koje je napisala i koje su, takođe, bile provokativne: „Orijana Falači intervjuiše Orijanu Falači". Kao i ostale, i knjiga Pismo nerođenom detetu podigla je veliku prašinu. U njoj govori o ličnoj dilemi: materinstvo ili profesija. Izabrala je profesiju, zbog čega su je mnogi osuđivali.


Ispovest jedne novinarke

Orijana se nikada nije udavala, ali je doživela veliku ljubav sa grčkim političarem Alekosom Panagulisom, koji je 1976. godine poginuo u saobraćajnoj nesreći. Jedina intimna stranica njenog ljubavnog života može se samo naslutiti u knjizi Jedan čovek, posvećenoj njemu, njenoj najvećoj ljubavi. U knjizi Ispovest jedne novinarke, napisala je: „Najlepši spomenik ljudskog dostojanstva ostaje za mene onaj koji sam videla, sa Alekosom Panagulisom, na jednom peloponeskom brežuljku, onog dana kada me je odveo nekolicini buntovnika, u leto 1973. godine. To nije bio ni kip, ni zastava, nego samo tri slova, OHI, koja na grčkom znače ne. Ljudi žedni slobode su ih napisali između stabala za vreme nacističke okupacije i trideset godina to ne izbrisaše ni kiša ni sunce. Pukovnici su pokušali da ga prekreče, ali kiša i sunce rastapali su kreč. Iz dana u dan tri slova pomaljala su se na površinu, uporna, očajnička, neizbrisiva."

Poslednji intervju
Poslednjih deset godina života Orijana je provela povučeno u Njujorku, na Menhetnu, a poslednje deliće snage iskoristila je da upozori Evropu na katastrofu koja joj se približava zvanu „nova islamska provincija". Izdala je i dve knjige na tu temu, Bes i ponos i Snaga razuma. Protivila se gej brakovima, a bila je sumnjičava prema svim imigrantima. Na izborima za italijanski parlament nije glasala, jer je govorila da su Romano Prodi i Silvio Berluskoni idioti. Provodila je sate nad pisaćom mašinom, često zaboravljajući da jede, uvek sa cigaretom u ruci. U šali je govorila da će se, ako tako nastavi, razboleti, poružneti i umreti. Godine 1996. dijagnostikovan joj je rak dojke. O tome je prestala da brine, kako je sama rekla, krvavog 11. septembra 2001. „Zapad, Evropa, Italija bolesniji su od mene", napisala je u poslednjoj knjizi Snaga razuma. Umrla je 15. septembra 2006. u 77. godini. Sahranjena je uz najviše državne počasti u svom rodnom gradu, kako je i želela - u kostimu, sa svojim vojničkim satom, kako je jednom napisala, potpuno spremna za još jedan, poslednji intervju.