Broj 70
Početna > Lepi i zdravi > MENOPAUZA BEZ TEGOBA

ŽIVOT POSLE KLIMAKSA

MENOPAUZA BEZ TEGOBA

Lekari širom sveta poručuju da žena 21. veka treba da živi bolje i da se oseća dobro, a za to je neophodno zauvek se osloboditi zabluda koje utiču na kvalitet života žene u menopauzi

Menopauza kod žene nastaje godinu dana posle poslednje menstruacije i traje do kraja života. Prethodi joj klimakterijum, kada se i javljaju neki simptomi. Žena koja je u prethodnom periodu imala redovne menstruacije, u nekom momentu počinje da ima nepravilne cikluse. Sa stručnjakom za ovu oblast, doc. Svetlanom Vujović, načelnikom Odeljenja za endokrinologiju gonada Instituta za endokrinologiju KC Srbije i predsednicom udruženja MUMIA, pokušali smo da otklonimo zablude o veoma važnoj temi koja se tiče svih žena.

- Tipični simptomi menopauze
1. Promene na nivou centralnog nervnog sistema, pre svega razdražljivost, preosetljivost, depresivnost, lošija koncentracija, slabije pamćenje, česte promene raspoloženja, nesanica, talasi vrućine.
2. Na nivou kardiovaskularnog sistema mogu se javiti, pored pritiska koji ranije nije bio povišen, nepravilna lupanja srca, proces arterioskleroze koji se ubrzava i infarkt kojem prethode bolovi u grudima.
3. Pored toga, javljaju se i bolovi u kostima, mišićima i zglobovima. Osećaj ukočenosti celog tela. Koža ubrzano stari i postaje suva, kao i sluzokoža. Vaginalna sluzokoža je suvlja, kao i sluzokoža mokraćnih puteva. Takva osoba, zbog promene kiselosti vagine i mokraćnih puteva, ima česte, uporne infekcije. Smanjuje se seksualna želja ili libido i žena se, zbog promena u vagini i smanjenja libida, udaljava od partnera i od normalnog seksualnog života.

Da li žena treba tako da živi?
Estradiol je glavni ženski polni hormon. Problemi počinju ako ga nema dovoljno, jer takav život nije dovoljno kvalitetan. Ako se ne leči u menopauzi, može se očekivati da će žena imati jednu po jednu komplikaciju koja može dovesti do infarkta, lomova kostiju, moždanog udara... Kada se neko razboli od šećerne bolesti zbog nedostatka insulina, ne postavlja se pitanje da li treba da se da insulin, nego se bez pogovora daje da bi se osoba dobro osećala. Međutim, kada žena uđe u menopauzu, postavlja se pitanje da li da se nadoknadi hormon jajnika.
Zablude o menopauzi
Predrasude su često vezane za menopauzu, a doc. Vujovićeva smatra da su one posledice neznanja - Najčešće postoje zablude kada su u pitanju hormoni, jer se svet endokrinologije menja iz dana u dan. Rečenica koju žena na ulasku u menopauzu često čuje je: „Pa, to je normalno, i vaše majke i bake su bile u tim stanjima, živele su i ništa im nije smetalo, izdržite i vi." Ovo je savet iz srednjeg veka koji treba zaboraviti i koji ne sme da se sprovodi u 21. veku. Te jake žene su živele veoma kratko, 50-60 godina. Za njih je bilo važno da rode decu i niko nije vodio računa o kvalitetu njihovog života koji ne postoji bez polnih hormona, bez anabolika - supstanci koje daju snagu organizmu. Druga rečenica koju često čujemo je: „Hormoni su opasni." Hormoni su supstance bez kojih mi ne bismo mogli da živimo. Da ih nema u našem telu, bili bismo mrtvi. Luče ih endokrine žlezde (od hipofize, štitaste žlezde, gušterače, nadbubrežne žlezde do jajnika). Najvažnije je da se hormoni luče u tačnoj koncentraciji, što se i dešava u telu zdravih osoba. Međutim, kada priroda nešto poremeti, kada se nešto ne luči u pravoj meri, treba ga dodati. To i jeste poenta lečenja žena u menopauzi, da se doda ono čega nema u tačnoj dozi. Telo tada nastavlja najnormalnije da funkcioniše, bez simptoma i znakova koji su veoma neprijatni. Još jedna predrasuda je da uzimanjem terapije hormona povećamo rizik od nastanka karcinoma dojke. Strahovi se razbijaju činjenicama, a u ovom slučaju, činjenica je da su kardiovaskularne bolesti ubica žene broj jedan. Devet puta više žena umre od ovih bolesti nego od karcinoma dojke.
Da li hormoni povećavaju maljavost?
Rasprostranjena je i zabluda da se od hormonske terapije pojačava maljavost. U ženskom telu postoji stalan balans između estradiola (ženskog hormona) i testosterona (muškog hormona) kojeg imaju sve žene.
- Kod žena koje se ne leče u menopauzi, pada koncentracija ženskog hormona i onda muški ima prevagu i utiče na rast dlačica kod nelečenih žena. Lečene žene dobijaju preparate koji su kao prirodni hormoni naših jajnika. Oni, pored sprečavanja rasta dlaka, čine da koža bude lepa i zdrava. Još jedna predrasuda je da ćete se ugojiti budete li koristili hormonsku terapiju. Kada žena ulazi u menopauzu, zbog pada estradiola može da dobije nekoliko kilograma. Posle uvođenja terapije, gubi taj višak i stanje se stabilizuje - objašnjava doc. Svetlana Vujović.
Kada treba otići kod lekara?
Kada menstruacije postanu neredovne, ako počnu da se javljaju neki od nabrojanih simptoma, treba se obratiti lekaru, kaže doc. Vujovićeva. Tada se uradi sistematski pregled koji podrazumeva vađenje krvi za osnovne i hormonske analize, internistički i ginekološki pregled, mamografija i ultrazvuk dojke i EKG. Na osnovu ovih analiza procenjuje se stanje žene i kaže da li ona ima potrebu za hormonskom terapijom, i ako ima, u kojoj dozi.
Ko ne sme da uzima terapiju?
Postoje osobe koje imaju kontraindikacije za hormonsku terapiju, a kontraindikacije su, prema rečima doc. Svetlane Vujović, sledeće:
- aktuelni karcinomi bilo kog organa, popuštanje u radu jetre ili bubrega, trudnoća, krvavljenje iz vagine nepoznatog porekla, porfiria. Jedina kontraindikacija za progesteron, drugi hormon koji se nadoknađuje, jeste redak tumor mozga koji se zove meningeom. Još jedna kontraindikacija je zapaljenje vena zbog tromba, i to u njegovoj akutnoj fazi. Ova oboljenja se isključuju na osnovu pregleda koji je žena prethodno uradila. Nijedna žena zato ne sme da uzima hormonske terapije na svoju ruku. Kada se nekome uvede hormonska terapija, dalji dogovor koliko dugo će je primati zavisi od stanja organizma žene i lekarove procene. Posebna grupa žena su žene koje pre 40. godine uđu u menopauzu. Srbija postaje jedna od zemalja gde je najveća učestalost rane pojave menopauze. Te žene bi trebalo hitno da se jave endokrinologu da bi ostatak života mogle da žive kvalitetno.
Žena posle pedesete
Doc. Svetlana Vujović savetuje kako žena treba da živi posle svoje pedesete godine - Ako je do tada pušila, mora da ostavi pušenje, da ne konzumira alkohol u značajnoj meri i da reguliše telesnu težinu ako je prethodno bila gojazna. Gojaznost predstavlja opterećenje za brojne druge bolesti. Uz to je neophodna umerena fizička aktivnost kao što je svakodnevno pešačenje (šest kilometara za jedan sat) ili plivanje. Ishrana, fizička aktivnost i hormonska terapija su tri faktora koja obezbeđuju kvalitet života ženi