Broj 7
Početna > Zanimljivosti > PRAZNIK LJUBAVI

PRAZNIK LJUBAVI

Ljubav je kao večita tema opevana u pesmama, ona je kroz vekove podsticala umetnike da stvaraju najveća umetnička dela. U mnogim zemljama sveta 14. februar se slavi kao nezvanični Svetski dan zaljubljenih, po zapadnjačkoj tradiciji pominjan kao Valentin dej, ili sveti Valentin. Po predanju ovaj svetac je ljubavlju izlečio slepu kćerku uglednog plemića, ne zna se tačno kog ali se veruje da je reč o biskupu kojeg je na taj dan 270. godine pogubio rimski imperator Klaudio Gotika. Njemu je smetala narodna vera u ljubav i čuda koju je Valentin budio svojim upornim molitvama i ljubavlju zbog čega dan njegove smrti, 14. februar, katolici praznuju kao Dan zaljubljenih. I u pravoslavnom svetu se tog dana praznuje sveti Trifun, njihov zaštitnik ljubavi.

Isceliteljske moći Svetog Trifuna

 Kako kazuje istorija, ovaj svetac se za zemaljskog života pročuo po isceliteljskoj moći zbog čega je, u vremenu žestokog gonjenja hrišćana izveden pred sud u Nikeji i, posle strahovitog mučenja, 250.godine pogubljen odsecanjem glave. Gotovo se ne zna kako je ovaj svetac postao zaštitnik ljubavi i devojaka. Sveti Trifun je živeo u trećem veku posle Hrista kao siromašni mladić koji je bogatima čuvao guske i "još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove". Za ove njegove sposobnosti saznao je tadašnji rimski imperator Gordijan čija se kćerka Gordijana toliko duševno razbolela da joj niko, čak ni najbolji lekari nisu mogli da pomognu. Hrišćanska legenda kaže da je u takvom stanju iz nje progovorio zli duh koga niko nije mogao izagnati osim Trifuna. Nije, međutim, rekao o kom se Trifunu radi pa je car redom dovodio mnoge sa tim imenom dok "po Božjem promislu", u maloazijskoj Frigiji ne pronađoše skromnog guščara Trifuna. Dovedoše ga u Rim, on uspešno izleči devojku i car ga za to bogato nagradi. Ovaj je, u povratku kući, sve dragocene darove usput razdelio sirotinji. U selu je nastavio da živi kao i ranije, čuvajući guske, ali i u molitvama i sve većoj pobožnosti. Saznavši za njega, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredi da ga bace u tamnicu i izlože ga najvećim mukama. Ali, Trifunovu veru ništa nije pokolebalo pa je posečen mačem. I pred smrt, "Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome, 250-e godine" napisao je Sveti vladika Nikolaj. Prema narodnoj priči, veliki grešnik Trifun koji je na duši nosio 99 ljudi koje je bezočno ubio, osuđen je na božju kaznu. Legenda kaže da je kazne mogao da bude oslobođen kada prolista vrbov panj. Po ovom predanju Trifun je gajio bostan i svakom prolazniku je davao po lubenicu. Međutim, kad se jednog dana neki prolaznik, žureći, nije osvrnuo na Trifuna i njegov poklon, Trifun se stušti za njim i vrlo besan i uvređen, potegne ga lubenicom i ubije. Očajan, jer je ubio stotog čoveka, vrati se i kad pogleda a ono panj prolistao! Naime, čovek koga nije mogao da zaustavi hitao je da pokudi devojku pred udajom. A to je, po narodnom shvatanju, neoprostiv greh, te se ovo ubistvo Trifunu nije moglo uzeti za zlo. Time su mu sva prethodna nedela oproštena.

 Početak proleća

 Sveti Trifun se na ikoni predstavlja u običnom odelu - dolami sa ogrtačem - držeći u jednoj ruci srp i snop, a u drugoj krst i vinovu lozu. Takođe se slika i u običnom odelu sa ogrtačem i guskama oko sebe jer je bio čuvar gusaka.Sveti Trifun je, inače, krsno ime pojedinih rodova, pa njegov dan je uzet u nekim naseljima za slavu celog mesta, uglavnom onih u kojima se neguje vinogradarstvo. Svetog Trifuna slave gostioničari, a on je i zaštitnik grada Kotora. Ovaj svetac je poznat u vinogradarskim krajevima Šumadije, Pomoravlja i Bugarske kao zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara. Negde ga zovu Sveti Tripun, Zarezojlo, Zarezan ili Orezač, kada se po prvi put obrezuje loza uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika. U nekim selima Srbije se slavi i kao zavetni dan jer se smatra da Sv. Trifun štiti sela od grada i poplave, odnosno da je čuvar useva od raznih štetočina.Vinogradari tada počinju prve radove rezanja na vinovim lozama, a negde se smatra da je ovaj svetac čuvar svih useva od poplava i grada. Sneg može još uveliko da iznenadi ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo "Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!" (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26,II). Već sutradan, 15-og februara, se slavi praznik Sretenje kada, po narodnom verovanju dolazi do "susreta" zime i proleća. Tada se medvedica na kratko probudi da vidi da li će uskoro doći lepši dani i ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san. Veruje se takođe i da  Sv Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. "Valja " da se na Sv Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu. Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva. Veruje se da ovim danom počinje proleće, da se budi priroda i ljubav kod ljudi. U narodu je za Trivundan vezano mnoštvo raznih običaja, a nije čudno da su se muškarci, a posebno žene, bavili ljubavnim magijama...

 Emotivne poruke

 U Rimokatoličkoj crkvi za ime Svetog Valentina, vezuju se dve ličnosti, mada su savremeni istraživači skloni da veruju da je reč o dve različite verzije života istog mučenika. Prema prvom predanju, Sveti Valentin bio je sveštenik i lekar. Živeo je u vreme vladavine cara Klaudija Drugog Gotskog (268-270). Tokom progona hrišćana spaljen je 270. godine na Via Flaminia, a papa Julije Prvi na mestu gde je Sveti Valentin sahranjen sagradio baziliku. Drugi Valentin, italijanski biskup iz Terne, bio je mučenik, takođe je postradao u Rimu a njegove mošti su kasnije prenete u Ternu. Smatra se i da je crkva u 5. veku, odlučila da prekine paganski festival ljubavi koji se održavao 15. februara, da proslavljanje ljubavi, ali bez paganskih obeležja, pomeri dan ranije što se poklopilo s obeležavanjem dana stradanja svetog Valentina.
 Iako se na Zapadu vode rasprave da li slaviti Valentinovo ili se ponašati kao svakog drugog dana, običaj darivanja dragih osoba na ovaj praznik toliko je uzeo maha, da se čak govorio i "valentinovskoj groznici" koja se poslednjih godina širi i na tradicionalno pravoslavne prostore. Darivanje cveća, anonimne poruke i priče o zaljubljivanju u prvu osobu koju ugledate 14. februara, prema jednoglasnom mišljenju etnologa, spadaju u tradiciju vezanu za ovaj praznik. Prema predanju Sveti Valentin je uoči pogubljenja poslao kćeri svog tamničara sa kojom se sprijateljio poruku "Tvoj Valentin",  pa je tako nastao običaj da se 14.februara šalju valentinske čestitke.