Broj 7
Početna > Lepi i zdravi > KOREN PUN ZDRAVLJA

Cvekla

KOREN PUN ZDRAVLJA

Cvekla kako stručnjaci tvrde deluje protiv tumora i leukemije, akutnih fibroznih oboljenja, niskog pritiska, gripa, pospešuje rad nerava i mozga, čisti i stvara krv, podstiče aktivnost jetre, žuči i želuca, štiti od radioaktivnosti i zračenja, deluje preventivno

Cvekla je poreklom sa obale sredozemlja. Ova biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog lišća spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Koristi se čitava biljka, i upotrebljava se preko cele godine. Bogata je vitaminima i mineralima i ima mnoštvo lekovitih svojstava. Može se uzimati u bilo kom obliku bez ikakvih negativnih posledica i ograničenja, lako je varljiva i ne utiče negativno na sekrecije želuca. Može se na osnovu ovih karakteristika, zaključiti da je cvekla zaista idealno povrće.
 Energetska vrednost cvekle je visoka: 100 grama jestivog dela ima 189 kJ ili 45 kcal. Bogata je belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. U njenom korenu možemo naći i deset odsto šećera.
U cvekli nalazimo gotovo sve mineralne sastojke: kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fluor, cink, a u manjim količinama i mangan, bakar, sumpor, jod, brom, litijum, rubidijum, cezijus i stroncijum.
 Betanin i betain svrstavaju cveklu među atraktivno lekovito povrće koje učvršćuje krvne sudove, reguliše krvni pritisak i smanjuje holesterol u krvi, podstiče razmenu materija, funkciju jetre. Zbog prisustva joda i hroma, kojeg u drugom povrću nema, preporučuje se starijim osobama i onima koji pate od ateroskleroze. Nezamenljiva je kod demineralizacije kostiju i zuba.

 Bogata vitaminima

 Vitaminski sastav cvekle i inače je bogat. Najviše ima vitamina C, zatim karotina, vitamina B1 i B2 i PP. Ima i fitoncida (materije koje ubijaju štetne mikroorganizme), šećera i soli.
 Toplu crvenu boju korenu cvekle daje sastojak zvan antocijan, prirodno obojena materija. Kad kupujete cveklu, birajte uvek tamnije crvenu i duguljastu, srednje veličine, jer je kvalitetnija od tanjiraste.
 Mogućnosti njene primene u kulinarstvu su mnogostruke. I to ne samo njenog korena već i lista, koji je isto tako vredan kao i koren i može se upotrebljavati u kulinarstvu kao spanać. Samo pre kuvanja treba odseći zadebljale delove lisnih rebara, jer su tvrda i teže se kuvaju.
 Ako cveklu već kuvamo, to bi trebalo činiti u što manje vode, da ne izgubi svoje korisne sastojke, a možemo je samo napola skuvati, neoljuštenu, i do kraja ispeći u rerni i pečenu oljuštiti. Tako će sačuvati svoje prehrambene vrednosti.
 Budući da mnogi ljudi ne podnose sirovu cveklu, iako je i sirova lako probavljiva, mogu tome doskočiti tako da uzimaju sok od sveže cvekle. Ona se najpre nariba, a zatim iscedi. Sok se može piti sam ili pomešan sa sokovima ostalog povrća i voća. On krepi i jača čitav organizam i deluje povoljno na razmenu materija u njemu. Zaslađen medom, postaje eliksir za smirenje nerava, koji utiče i na blago snižavanje krvnog pritiska. Sok od cvekle i med koriste se u razmeri 1:1, a pije se po pola čaše tri puta na dan. Izuzetan ukus naribanoj sirovoj cvekli ili soku daju kim ili ribani ren.
 Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda čini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov višestruke lekovitosti ove biljke čine ipak betanin i betain, jer podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove, podstiču rad jetre... Ruska tradicionalna medicina od davnina koristi cveklu za lečenje nazeba, kijavice, zapaljenja pluća i angine. Kod ovog oboljenja grlo se ispira svežim sokom od cvekle.

Autor: Suzana Stanarević