Broj 7
Početna > Intervju > ČOVEK KOJI JE VREME PRETVORIO U NOVAC

Mirko Vučurović

ČOVEK KOJI JE VREME PRETVORIO U NOVAC

Poslovna priča Mirka Vučurovića ispisana je na način kako glase biografije mnogih uspešnih ljudi. Pre 44 godine je otišao u Švajcarsku ne sanjajući da će jednog dana postati vlasnik poznate fabrike satova “Nivada”, a zbog ljubavi prema fudbalu danas je glavni finansijer prvoligaškog kluba “Banat” iz Zrenjanina. Od stečenog kapitala, u rodnom Žitištu je sazidao školu, crkvu, napravio puteve, pomogao siromašnoj deci. Srpska pravoslavna crkva ga je odlikovala ordenom Svetog Save, a poslednja savezna vlada poveljom zbog nesebične pomoći svom narodu. Uspeo je da ostvari gotovo sve planove i jedino što sada želi je da što pre postane deda.

- Uvek sam bio svestan da svet ne postoji samo za Mirka Vučurovića. Volim da zaradim, ali volim i da dam. Želje su mi se kroz godine menjale. Ali i dan danas volim svog brata, drugove, porodica mi je svetinja, ali nisam zaboravio ni sve one ljude koji su meni činili u životu.
 Zadovoljstvo mi je kada mogu da pomognem deci, kada na njihovim licima vidim radost i sreću jer sam im dao nešto sa čime ona mogu da krenu dalje. Mališanima koja nemaju kupovao sam odeću, donosio u školu u Žitištu novogodišnje i božićne darove, čokolade.
 U Paraćinu poslednjih deset godina izdržavam porodicu sa devetoro dece. Sazidao sam im dvospratnu komfornu kuću i svakoga meseca im šaljem novac za izdržavanje.
 Detinjstvo gospodina Vučurović proteklo je u siromaštvu. Rođen je u porodici gde ih je bilo 6 sinova, a prvu čokoladu je pojeo kad je stigao u Švajcarsku. Kao veliki zaljublejnik u fudbal, Mirko Vučurović je nekada igrao za nižerazredne klubove i kako sam kaže, tom sportu duguje što se oženio i dospeo u Švajcarsku. Suprugu Radmilu je upoznao u Paraćinu i sve protekle godine su zajedno.
 - Uvek je bila uz mene i nikada nije radila već je podizala našu kćerku Vukicu koja je završila francusko-englesku književnost u Ženevi i danas mi je velika pomoć jer je predsednica FK Banat.     Formacijski ja sam donator, malo nas je ali veoma dobro funkcionišemo jer se u našem klubu tačno zna ko kosi a ko vodu nosi. Sad je aktuelno da deca iz zrenjaninskih osnovnih škola učestvuju na konkursu za izbor himne FK Banat, a dete pobednik će kao nagradu dobiti sat “Nivada”.
 Na ruci gospodina Vučurovića je uvek jedan od dva modela sata „Nivada“. Često menja dva najnovija modela koji još uvek nisu dobili svoja imena - jedan je muški, a drugi ženski sat sa štopericom.
 - Skoro da je neverovatno, ali nam prodaja modela za dame ide toliko dobro da jedva uspevamo da proizvedemo toliko kolika je tražnja. Često se i sam upitam ko kupuje toliko satove jer u Švajcarskoj postoji nekoliko poznatih fabrika. Postoje i oni koji imaju poznatu marku ali nemaju proizvodnju pa ih država ne stimuliše beskamatnim kreditima. Pri kupovini ljudi se opredeljuju prema dizajnu sata pa smo primorani da svake godine na tržište izbacimo 45 do 50 novih modela, mada svi satovi bez obzira koje su marke liče jedan na drugi kao jaje jajetu.
 U fabriku “Nivada” gospodin Vučurović je došao 1963. godine. Najpre je počeo kao fizikalac, zatim je postao šef odeljenja, potom trgovački putnik, pa menadžer, da bi u vrlo kratkom roku stigao do mesta direktora prodaje i taj posao uspešno obavljao 15 godina. Proglašen je 1975. godine najuspešnijim menadžerom u švajcarskoj industriji satova.
 - Dotadašnji vlasnik Mark Šnajder je sve vreme pratio moj rad i već je bio star pa je morao da pronađe naslednika, a nije žele da posao nastave njegovi sinovi. Tako je fabriku ponudio meni. Nije mi bilo prijatno, iako sam već više godina bio direktor i poznavao ceo poslovni sistem “Nivade“. Iskreno sam se pribojavao šta će se dogoditi jer sam kao direktor radio sa tuđim parama, a sada je trebalo da raspolažem sospstvenim novcem. Maks je dugo posle nastavio da dolazi kod mene, zanimalo ga je kako ide prodaja, gledao je izvode iz banke. Još uvek jedan od Maksovih sinova radi kod mene u “Nivadi“.
 U “Nivadi“ ima 185 zaposlenih ali funkcionišu i kao Nivada eksport – import jer samo od proizvodnje satova ne može da se živi. Ova švajcarska fabrika satova “izdržava“ njegovu drugu veliku ljubav, a to je fudbal. Zbog izuzetnog sportskog zalaganja Mirko Vučurević je dobitnik nagrade “Jovan Mikić” kao najuspešniji sportski radnik u Vojvodini, a na mestu potpredsednika FK Partizan proveo je proteklih 15 godina. Od prošle godine zakupio je teren zrenjaninskog kluba na 20 godina.
 Pre 5,6 godina je sazidao crkvu posvećenu Svetoj Petki u selu Žitište pored Zrenjanina.
 Na to se odlučio ne da bi, kako kaže iskupio neke grehe, već zato da bi svom selu dao ono što Srbi koji tamo žive odavno žele.
 - Potomci nekadašnjih solunskih dobrovoljaca koje je kralj Petar I naselio u ovom kraju nikada nisu uspeli da skupe novac i sazidaju crkvu. Nisam ni verski fanatik niti ateista. Crkvu sam napravio i srećan sam zbog toga jer vidim kada se masa ljudi okupi za neki praznik, kada vernici dođu po vodu verujući da će im Sveta Petka pomoći. I pomaže.