Broj 69
Početna > Poznati > MONIKA SELEŠ HRABRA TENISKA KRALJICA

HRABRA TENISKA KRALJICA

MONIKA SELEŠ HRABRA TENISKA KRALJICA

Osvojila je devet grend slem turnira i bila najmlađa teniserka koja je osvojila Otvoreno prvenstvo Francuske 1990. godine. Nažalost, morala je da se povuče iz tenisa 1993. zbog povrede koju je dobila kada ju je gledalac ubo nožem. Tenisu se vratila 1995. godine, ali nije uspela da povrati svoj status

Monika Seleš je mađarskog porekla, rođena u Novom Sadu 2. decembra 1973. godine. Tenisom je počela da se bavi sa šest godina. Trener joj je bio otac Karolj. Svoj prvi turnir je osvojila sa devet godina, iako se tada nije puno razumela u način bodovanja u tenisu, pa tokom meča nije znala ko vodi u igri. U momentu kada joj je bilo najpotrebnije, teren joj je stavio na raspolaganje Đorđe Balašević. Sa samo 11 godina je osvojila je prestižni turnir u Majamiju, kada ju je ugledao poznati teniski trener Nik Bolitjeri. Porodica Seleš se preselila u SAD gde je Monika krenula u tenisku akademiju Nika Bolitjerija.

Teniski vrh
Profesionalni tenis je počela da igra sa 14 godina. Naredne godine je otpočela njena puna profesionalna karijera na VTA turnirima. Monika je stigla do polufinala Otvorenog prvenstva Francuske, kada je izgubila od tadašnje najbolje teniserke Štefi Graf. Svoju prvu godinu u profesionalnom tenisu završila je na 6. mestu na VTA listi. Sa jakim forhendom i bekhendom, kao i jakim riternom, Selešova je, po mnogima, bila prva igračica u ženskom tenisu. Takođe je poznata po glasnom stenjanju prilikom udaranja lopte, pa su se neke teniserke žalile, a sudije su je upozoravale da bude malo tiša.
Njen prvi grend slem turnir bio je Otvoreno prvenstvo Francuske 1990, gde se u finalu suočila sa Štefi Graf. Pobedom nad Štefi postala je najmlađa teniserka koja je osvojila Otvoreno prvenstvo Francuske, a imala je samo 16 i po godina. Godinu 1991. počela je pobedom u finalu na Australijen openu i preuzela mesto broj 1 na VTA listi od Štefi Graf. Uspešno je odbranila titulu na Otvorenom prvenstvu Francuske, pobedivši tada najmlađu takmičarku Aranču Sančez u finalu. U periodu od januara 1991. do februara 1993, Selešova je osvojila 22 turnira i došla do 33 finala od 34 turnira u kojima je igrala. Od početka karijere do kraja 1992. imala je 231 pobedu i 25 poraza i 30 titula na turnirima. Svi su predviđali da će Monika Seleš uskoro postati najbolja teniserka u istoriji ovog sporta. Ipak, Selešova nije uspela da održi taj uspeh.

Kobni susret
Na turniru u Hamburgu, u četvrtfinalnom meču protiv Bugarke Magdalene Malejeve u kome je Monika vodila, 38-godišnji opsesivni obožavalac Štefi Graf, Ginter Prače, za vreme pauze između dva gema istrčao je na teren i zabo joj nož u leđa. Iako je rana zarasla za dve nedelje, psihički ožiljak nikad nije uspela da prebrodi. Dok je ležala u bolnici, u posetu joj je došla Štefi Graf. Napadač nije dobio zatvorsku kaznu zbog psihičkog stanja, ali je dobio uslovnu dvogodišnju kaznu sa obaveznim lečenjem. Dve godine je odsustvovala od tenisa. Njen trener i saradnici su često govorili da kad bi se setila događaja tokom treninga, Monika bi bacila reket i počela da plače. Zbog ovog incidenta su pojačane mere sigurnosti na teniskim turnirima.

Povratak
Vratila se profesionalnom tenisu 1995. godine i odmah osvojila Otvoreno prvenstvo Kanade. Sledećeg meseca je igrala u finalu US opena, ali je izgubila od Štefi Graf. Poslednju, devetu, grend slem titulu u karijeri osvojila je 1996. na Australijen openu. Te godine igrala je i finale US opena (ponovo poraz od Graf). Postavši američki državljanin, Monika je pomogla američkom timu da osvoje Fed kup 1996. i 2000. Takođe je osvojila i bronzu na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine.

Još jedna tragedija
Monika Seleš je morala 1996. da se suoči sa još jednom neprijatnom situacijom. Saznala je da je otac Karolj bolestan, da ima tumor koji je metastazirao. Nastavila je da trenira na očevo insistiranje. Sve do njegove smrti bila je rastrzana između tenisa i brige o njemu. Karolj je umro u maju 1998. On joj je bio sve, otac, najbolji prijatelj, trener. Međutim, Monika nije ponovo pravila pauzu u karijeri. „Nisam znala da li ću emotivno biti spremna. Ali suviše je teško za mene da ostanem kod kuće. Bolje je da sam ovde. Moj tata bi želeo da igram. Volela bih da je mogao da vidi kraj moje karijere i još mnogo drugih stvari”, izjavila je. Na Rolan Garosu je nosila očev venčani prsten na lančiću oko vrata. U polufinalu je pobedila Martinu Hingis, ali je poražena u finalu od Aranče Sančez Vikario. Bio je to prvi put da je igrala u finalu grend slema od 1993. godine.

Definitivan kraj

Prestala je profesionalno da se bavi tenisom 2003. zbog hronične povrede noge, ali se tada nije i zvanično povukla. Igrala je, 2005, dva egzibiciona meča protiv Martine Navratilove i oba izgubila. Njeni navijači, koji su je voleli ne samo zbog igre, već i zbog karaktera, gajili su nadu da će se vratiti. Monika Seleš se povukla iz tenisa 14. februara ove godine. Tom prilikom je Leri Skot, izvršni direktor VTA tura, rekao: „Niko nikada neće zaboraviti vatrenu odlučnost i volju za pobedom koju je Monika donosila na teren, kao ni brižnu i toplu osobu kakva je uvek bila van terena”. „Ljubitelji ženskog tenisa imaju mnogo dragih uspomena vezanih za nju i za neverovatne mečeve i rivalstva čiji je bila deo. Nema sumnje da će Monika uskoro dobiti svoje zasluženo mestu u Međunarodnoj teniskoj kući slavnih", dodao je Skot.

Šta sada radi
Monika Seleš danas živi u Sarasoti na Floridi. Daje časove tenisa deci širom Amerike. Mediji govore da je u romantičnoj vezi sa 54-godišnjim Polom Alenom, suvlasnikom Majkrosofta. Nedavno je učestvovala u popularnom američkom šouu „Ples sa zvezdama". Prošle godine je uzela mađarsko državljanstvo. Jednom prilikom je izjavila da se oseća i kao Jugoslovenka i Mađarica i Amerikanka i da nikada ne bi mogla da se odrekne svog porekla jer bi se na taj način odrekla same sebe.

Na listi Tenis magazina zauzima mesto 13. najvećeg igrača svih vremena (žene i muškarci), a po australijskom magazinu Tenis ona je među 15 žena najvećih šampiona u poslednjih 30 godina (igračice su poređane abecednim redom). Poznata je i kao jedna od najvećih igračica „ključnih poena", jer je imala izuzetnu psihičku snagu u najtežim situacijama na terenu.