Broj 69
Početna > Prica > IVAN JE CENTAR NAŠEG SVETA

BILJANA JEFTIĆ

IVAN JE CENTAR NAŠEG SVETA

Brak Biljane Jeftić i Aleksandra Ilića važi za jedan od najskladnijih na estradi. Zajedno su dve decenije, a kruna njihove ljubavi je sin Ivan koga su čekali punih deset godina

Biljana je ostala u drugom stanju 1999. godine, za vreme bombardovanja, pa su joj trudnoću, pored neizmerne sreće, obeležili i dani puni straha. Iako je zbog porodice pomalo zapostavila karijeru, ne kaje se zbog toga, već uživa u ulozi majke.

Punih deset godina ste čekali dete. Ipak, nije vas napuštala nada?
Kako je vreme odmicalo, bila sam veliki pesimista. Uvek sam želela da imam decu, ali se to, jednostavno, nije dešavalo, iako je sve bilo u redu. Sećam se da mi je suprug rekao da ćemo kad-tad imati dete, a u šali je govorio da ću roditi, pa makar i na nos. Posrećilo mi se i u aprilu sam ostala u drugom stanju. Nažalost, baš u vreme bombardovanja.


Kako ste se osećali kada ste saznali da ste trudni?

Aca i ja smo bili u Gornjem Milanovcu kod njegovih roditelja. Meni je stalno bilo muka, nisam se dobro osećala, ali sam to pripisivala stresu zbog bombardovanja. Sećam se da smo sedeli sa svekrvom u kuhinji, i da mi se mnogo pilo pivo. Bila je samo jedna flaša, koju sam ja krišom uzela i sakrila. Valjda je to bio jedan od znakova da sam u drugom stanju, jer do tada nisam ni volela pivo. Kada smo se vratili za Beograd, otišla sam na pregled i posle nekoliko dana lekarka Eliana Garalejić mi je javila da sam trudna. Aca je tad bio u kupatilu, a ja sam počela da plačem. Kada me je čuo kako plačem, istrčao je iz kupatila zabrinut da se nešto nije desilo. Tada sam mu rekla lepu vest. Bili smo neizmerno srećni.

Da li ste maštali o dečaku ili o devojčici?
Nisam razmišljala o polu, samo mi je bilo bitno da moja beba bude živa i zdrava i da trudnoću izguram do kraja. Mom mužu se posrećilo, jer se desilo ono: prvo pa muško.

U kakvom sećanju su vam trudnički dani?
Poželela bih da još sto puta budem trudna. Mučnine sam imala samo u početku, a kasnije i blagu gorušicu, ali to nije bilo ništa strašno i brzo je prošlo. Nisam bila zahtevna trudnica niti sam imala neke specijalne prohteve. Bila sam strastven pušač, ali sam u trudnoći ostavila cigarete i nisam zapalila nijednu dok beba nije prestala da sisa.

Koliko ste se ugojili u trudnoći?
Pre nego što sam ostala trudna, smršala sam oko 12 kilograma, kao da sam nešto predosetila. Nisam mnogo jela, nisam ni imala apetit pa sam se u trudnoći ugojila 15 kilograma. Čak sam posle trudnoće nabacila koji kilogram. Kada sam videla da ne mogu da uđem u omiljene pantalone, pala sam u depresiju, skuvala sebi kafu i zapalila cigaretu posle godinu i po dana.

Da li ste se plašili porođaja?
Nisam, ali pošto sam rodila u trideset i osmoj godini, postojao je određeni rizik. Zato smo odlučili da idemo na sigurno, da ne bi bilo komplikacija, pa sam se porodila carskim rezom. Sećam se da sam otišla u četvrtak na pregled u Narodni front, jer je u ponedeljak trebalo da se porodim. Međutim, rekli su mi da spakujem svari i odmah dođem da me porađaju. Tada sam se malo uspaničila. Kada sam krenula na porođaj, anesteziolog mi je rekao da se pozdravim sa suprugom, na šta sam zbunjeno upitala: „Pa zašto, ne idem ja u rat?" U 10 i 15 časova na svet sam donela dečaka teškog 3,5 kilograma. Kada sam otvorila oči, moji najbliži su bili pored mene i rekli su mi da je dete živo, zdravo i lepo!

Ko je birao ime za sina?
Moj suprug je odlučio da se sin zove Ivan, a na tu odluku uticao je i njegov otac Bogoljub. Njemu se to ime mnogo dopalo, a pored toga, deverova ćerka se zove Ivana, pa se to lepo slaže. U opticaju su bila i imena Nemanja i Stefan.

Da li vas je majčinstvo promenilo?
Jeste i to mnogo. Postala sam osećajnija, jer sve se promeni kada imaš dete, drugačije razmišljaš. Više sam se posvetila porodici i kući nego poslu i nije mi žao.

Ko je u vašoj kući zadužen za strogoću?
Uglavnom ja. Iako kažu malo dete mala briga, a veliko velika, nije baš tako. I malo dete je velika briga. Ivan ima osam godina, odličan je đak, hiperaktivan je i sve ga zanima. Ide na plivanje i na časove engleskog, ali i to mu nije dovoljno. On voli uvek nešto da radi. Ponekad je prznica, mora da istera svoje. Sad kuka da mu se kupi mobilni telefon sa internetom ili kompjuter. Dao nam je i da biramo! Trudim se da mu ne udovoljavam u svemu, da ga ne razmazim previše, iako je i sada pomalo razmažen i treba povući ručnu. Kad nešto zgreši u školi ili ne uradi domaći, umem i da ga kaznim. Tad mu kažem da nedelju dana nema druženja sa drugarima. Već posle drugog dana, on dođe, kaže da je dobio dve petice, pa počne da mi pomaže po kući i tada popustim.

Šta Ivana trenutno zanima?
Apsolutno sve. On je neverovatno dete. Talentovan je za muziku. Često je išao sam kod komšinice i svirao klavir. Jedno vreme je imao i kompletan orkestar sa sve bubnjevima u kući, od čega smo izludeli. Voli glumu, da animira ljude, lepo čita i recituje. Ivan je i pre polaska u školu znao da čita i množi. Rano je počeo da se interesuje za astrologiju. Terao me je danima da idemo na Kalemegdan da gledamo zvezde. Šta god da odluči, mi smo tu da ga podržimo.


Kako reaguje kada vas vidi na televiziji?

Sećam se da mi je u prvom razredu osnovne škole rekao da želi da ga drugari zavole, da bude kao i oni, a ne samo dete poznatih roditelja. Na početku nije hteo ni da nas gleda, brzo je menjao kanal, isključivao televizor ili okretao glavu. Valjda je to bio njegov način da izrazi revolt jer smo često išli na nastupe. Sada se to promenilo, čak ga ponekad i vodimo sa sobom. Poslednji put je rekao da se super proveo.

Kako provodite slobodno vreme?
Skoro svako veče on sedne na bicikl, a ja pored njega šetam. Sad razmišljam i ja da kupim bicikl pa da mu se pridružim. U dvorištu imamo baštu, sadimo cveće i uživamo u zelenilu. On ima neke razne igrice, igra „soni”, što mene mnogo nervira. Nekoliko puta je i mene nagovarao da igram sa njim, ali ja to ne umem.


Da li vam je žao što ste se zadržali samo na jednom detetu?

Iskreno, da. Stvarno bi bilo lepo da imamo još jednog člana porodice, ali, eto, nije se desilo. Pre izvesnog vremena išla sam kod ginekologa na pregled. Ivan je bio sa mnom. Ušli smo u čekaonicu i kada je video trudnice, na sav glas je uzviknuo: „Mama, pa ti si trudna!" Tada mi je rekao da bi voleo da ima sestru, da je mazi, da je uspavljuje, da se igra sa njom... Nažalost, prošlo je vreme...

Šta biste savetovali budućim mamama?
Pre svega da, ako puše, ostave cigare dok su u drugom stanju. Da vode zdrav život u trudnoći i da se ne nerviraju. Kažu da kako se žena ponaša u trudnoći, takva će i beba biti, i zato neka ne budu nervozne, neka uživaju, jer je trudnoća najlepše stanje. Mogu malo i da muče svoje muževe, to je prava prilika jer se tada sve želje ispunjavaju. Takođe, neka šetaju i neka slušaju što više muzike u trudnoći, jer ona opušta.