Broj 69
Početna > Zanimljivosti > HRISTOS VOSKRESE!

PRAVOSLAVNI OBIČAJI

HRISTOS VOSKRESE!

Vaskrs je najveći praznik u hrišćanskoj godini. Verovatno vam je jedna od prvih asocijacija na ovaj praznik farbanje jaja, međutim ovaj lep običaj nije i ono najvažnije što karakteriše Vaskrs. Ukoliko imate neke nedoumice vezane za ovaj praznik, podsetićemo vas na pravoslavne običaje praznovanja Vaskrsa.

Lazareva subota - Vrbica
Ovim danom počinje veliki vaskršnji praznik. Lazareva subota-Vrbica posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na Hristov ulazak u Jerusalim gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila.
Tada se služi večernje bogosluženje i u crkvu se unose mlade, tek olistale vrbove grančice. Nakon što se vrba osvešta, sveštenik deli grančice narodu i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote. Ovaj praznik je praznik dece. Tog dana majke svečano obuku decu, kupuju im zvončiće vezane za trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se potom odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila.

Velika nedelja
Ova nedelja se još zove i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena stradanje Isusa Hrista. U ovoj nedelji najvažniji praznici su Veliki četvrtak i Veliki petak. Na veliki četvrtak se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog. Tog dana je po Bibliji Gospod ustanovio Svetu tajnu pričešća, zato je dobro da se tog dana pričestimo. Uveče na taj dan se čita dvanaest jevanđelja o Hristovom stradanju, i dok se čitaju, narod u crkvi kleči.
Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspeće, u našim hramovima, popodne se iznosi plaštanica (platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob), koju vernici ljube sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (Hristov grob), ispred oltara. U nekim našim krajevima običaj je da se vernici posle ljubljenja plaštanice provlače ispod stola na koji je ona položena. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki Petak je poželjno ništa ne jesti sve do iznošenja plaštanice.

Vaskrs

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Veruje se da je tog dana Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adam i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovog praznika, svaka nedelja u toku godine je posvećena Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevice, ili neposredno posle nje, međutim, nikada pre te ravnodnevice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan i običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i živote. Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i one koji ga primaju.
Farbanje jaja je jedan od najlepših i najradosnijih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima. Domaćice, po ustaljenoj tradiciji, farbaju jaja na Veliki petak.

Kako se farbaju jaja?
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, a zatim u šerpu sa vodom, u kojoj će se kuvati i farbati jaja, dodaje malo vodice koja je osveštana u toku Vaskršnjeg posta. Kada na šporetu provri voda sa bojom, domaćica u njega spušta jaja, pazeći da budu ravnomerno obojena, a deca bi trebalo da obigravaju oko majke, i broje sveže ofarbana jaja. Prvo obojeno jaje se ostavlja na stranu do sledećeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća.
Pre farbanja jaja se mogu „šarati". Naime, rastopljenim voskom i perom za pisanje ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topli vosak. Pero se najpre zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično ispisuje H. V. i V. V. (Hristos vaskrese i Vaistinu vaskrese), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme se izrađuju specijalne nalepnice od papira ili plastike i one mogu da se zalepe na jaja.

Simbolika

Jaja se farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosnica, devojka koja je sa Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvi javio po vaskrsenju, putovala u Rim da propoveda jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, prema verovanju, u znak pažnje kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima „Hristos Voskrese". Crvena boja simbolizuje Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Po verovanju, vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve.

Vaskršnje slavlje
Kada osvane dan Hristovog Vaskrsenja, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo zvone sva zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu sa svojom decom. Posle službe narod se međusobno pozdravlja rečima „Hristos vaskrese!" i „Vaistinu vaskrese!" Taj pozdrav traje sve do Spasovdana. Kada se iz crkve dođe kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko ukućani ne umeju da otpevaju vaskršnji tropar, naglas se čita „Oče naš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Tucanje jajima
Na stolu stoji činija sa ofarbanim jajima. Domaćin bi trebalo prvi da uzme jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tada nastaje takmičenje čije je jaje najjače. Ovaj čin predstavlja veliku radost za decu. Prilikom „tucanja jaja" izgovara se „Hristos vaskrese" i „Vaistinu vaskrese". Na Vaskrs se prvo jede kuvano jaje, a onda sve ostalo. Tog dana, ako vam u kuću dođe gost, on se prvo dariva farbanim jajetom, pa se onda služi ostalim jelima.

Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Tog dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima se ovaj dan obeležava i kao Zadušnice. Naime, ide se na groblje gde se pale sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Toga dana se iznose ofarbana vaskršnja jaja na grob, a potom se dele sirotinji.