Broj 68
Početna > Intervju > ZDRAVLJE PRE SVEGA

IVANA VUČIĆEVIĆ

ZDRAVLJE PRE SVEGA

Kako su u Ivaninoj porodici svi lekari, za nju je bilo sasvim logično da se kao novinar bavi medicinskim temama i da svakog ponedeljka i petka pomogne onima koji pitaju za savet

Čime ju je osvojila televizija, zašto se bavi medicinskim temama, ali i kakva je iza malih ekrana, Ivana nam otkriva

  U čemu pronalaziš energiju za početak novog dana?
  Ni sama nisam verovala dok se nisam ostvarila kao majka, sada već devetomesečnog Vuka, koliko jedan dečji pogled i osmeh može dati snage da sve, čak i najnapornije obaveze, posmatram potpuno drugačije. Čini mi se da ne postoji problem koji ne mogu da rešim. Sve je tako malo važno spram njegovog osmeha i želje da bude zadovoljan. Moj život dobio je potpuno drugačiji smisao, ali i najlepši osećaj da sam jednom malom biću najpotrebnija i u ovom trenutku centar njegovog sveta.

  Koliko ti je bitna pozitivna radna atmosfera za dobro funkcionisanje?
  Kada sam pre skoro četiri godine počela da radim na Studiju B, iznenadilo me je što su kolege moji vršnjaci, ambiciozni i veoma pozitivni ljudi. Puni su energije, želje za znanjem i spremni da, ukoliko je to potrebno, ostanu i po petnaest sati na poslu. U svakom trenutku se bez ikakvog ustručavanja možemo obratiti glavnim urednicima, a oni nam momentalno izlaze u susret. Ne postoji ta distanca između zaposlenih i nadređenih. Svi smo jedan tim koji radi da bi iz određenog zadatka izvukao najbolje i pripremio to za gledaoce.

  Čime vas je osvojila televizija?
  Televizija je čudotvorna. Čini mi se da još uvek nismo otkrili sve njene mogućnosti. U mojoj emisiji „Pre svega..." gledaoci tokom emisije mogu uživo da se uključe u program i da postave pitanje lekarima. Za mene je to nešto neprocenjivo. Na taj način dobijem direktno odgovore da li je to što radim zaista dobro.

  Radila si u informativnoj redakciji, bavila se gradskim vestima, zašto si odlučila da se posvetišmedicinskim temama?
  Rad u informativnoj redakciji je veoma zanimljiv, ali i prilično stresan. Traži veliku koncentraciju i dobro poznavanje spoljnje i unutrašnje politike. Neophodno je biti dobro informisan da bi mogao da informišeš druge. S druge strane, gradske teme imaju svojih čari jer upoznajete svakojake ljude, vidite surove ali i tople ljudske priče. Međutim, nekako je sudbina učinila da u zdravstvenim temama pronađem sebe. Moj otac je ostvario svoj životni i radni vek na VMA, a i moja sestra takođe radi u ovoj eminentnoj ustanovi kao lekar. Možda mi je zato lakše, jer znam kako to izgleda sa obe strane. Započela sam saradnju sa VMA, čiji stručnjaci svakog ponedeljka u 17 sati, gostuju u mojoj emisiji „Pre svega..." Ne dozvoljavam lekarima da upotrebljavaju reči koje će razumeti samo njihove kolege, već ih bukvalno nateram da to sve prevedu na jezik razumljiv svima nama.

  Šta je „ono nešto” što televizijski novinar mora da poseduje da bi bio dopadljiv gledaocima?
  Šarm i smelost da postavi prava, konkretna pitanja, koja nekada nisu prijatna, ali su neophodna. Zatim su tu pristojnost i dužno poštovanje koje voditelj mora da ukaže svom gostu.


  Na koji način se ti trudiš da se dopadneš publici?

  Pokušavam da im pružim mogućnost da iznesu svoje mišljenje, da kažu šta ih muči i da postave pitanja. Gledaoci znaju da budu veoma oštri, da iznesu sve ono što im smeta, ali i da pohvale. Stanje u našim zdravstvenim ustanovama je još uvek veoma teško. Neizbežne su velike gužve u čekaonicama zbog kojih lekari nekada ne mogu svakom pacijentu da posvete punu pažnju. S druge strane, postoje privatne klinike i ordinacije, gde toga nema, ali koje su, nažalost, još uvek nepristupačne našim sugrađanima.


  Šta je za tebe popularnost, prija li ti?

  Ne sumnjam da je želja za popularnošću skrivena u svakom od nas. Lično, prija mi kada me prepoznaju na ulici, kada mi kažu da li im se sviđa to što radim, kada mi sugerišu o čemu bismo mogli da govorimo u nekoj od narednih emisija. Moram da priznam da je moja publika, sudeći prema ljudima koji me zaustavljaju na ulici, uglavnom starija populacija, odnosno penzioneri. Čini mi se da oni najviše brinu o svom zdravlju, što je veoma pohvalno i možda recept za svakoga od nas kako da se disciplinuje i povede računa o sopstvenom zdravlju.  

  Kako se opuštaš posle napornog dana?
  Najviše volim šetnje sa porodicom po centru grada gde uživam u beogradskim izlozima ili na keju pored hotela Jugoslavija gde me reka i dečja graja opuštaju i vraćaju u detinjstvo, jer sam i sama odrasla u tom kraju. Divne bašte koje procvetaju u ovo doba idealne su oaze za tiho i mirno ispijanje kafe. Prija mi proleće, koje mi pojačava optimizam, zato svaki trenutak koristim da provedem van zatvorenog prostora, da se napunim pozitivnom energijom, jer mi se čini da svake godine jesen i zima sve duže traju.

  Kako izgleda tvoj odmor iz snova?
  Ležaljka na belom pesku, plavi horizonti, papagaji koji pevaju sa palmi, šarene ribice u plićaku i predivni raznobojni voćni kokteli. Raj na zemlji koji pružaju Maldivi, Sejšeli. Bila sam na Maldivima, pa mogu reći da mi se san i ostvario, ali mi se čini da je prekratko trajao. Nadam da ću kroz nekoliko godina opet proživeti svoj san na ovom ili nekom drugom ostrvu.


  Šta još uvek nisi uradila, a želiš da probaš?

  Obožavam da ronim i u poslednje dve godine sam obišla dosta ronilačkih destinacija, ali do sada mi se nije ukazala prilika za odlazak na noćno ronjenje i istraživanje starih olupina. One se nalaze prilično daleko od klasičnih mesta za turističke ronioce i teško je napraviti grupu koja bi bila spremna da poseti te lokacije, jer se obično nalaze na dubinama od 50 metara.