Broj 68
Početna > Lepi i zdravi > SLONOVA NOGA - NOLINA

SLONOVA NOGA - NOLINA

SLONOVA NOGA - NOLINA

Nolina je sobna lisnata biljka koja potiče sa visoravni Meksika i Gvatemale. Već prvi pogled na biljku objašnjava njeno drugo ime (slonova noga), jer zadebljani donji deo stabla zaista podseća na slonove noge

Nolina pripada porodici agava. Mlade biljke najčešće imaju samo jedno stablo sa lisnom rozetom na vrhu. Starije se razgranjavaju i deluju veoma dekorativno. Sitni, beli cvetovi pojavljuju se jedino kod starijih biljaka i to samo u optimalnim uslovima, a to su mnogo sunca, toplote i oskudno zalivanje. U svojoj pradomovini biljka izraste gotovo do 10 metara visine. U sobi to, naravno, nije moguće jer nolina raste veoma sporo. U postojbini se biljka prilagodila jakom suncu i dugim sušnim periodima.
 
  Uzgajanje ove biljke vrlo sporog rasta traje godinama. Zato su biljke koje se mogu kupiti u cvećarama najčešće uvezene iz Srednje Amerike. Pogotovo kod većih biljaka možete da budete sigurni da nisu nastale mukotrpnim uzgojem, već su „ukradene” sa izvornih staništa u svojoj postojbini.
 
  Održavanje
  Za razliku od ostalih egzotičnih biljaka, nolinu je jednostavno negovati. Ona spada u vrlo otporne biljke i idealna je za stanove sa centralnim grejanjem. Nije je potrebno često zalivati, jer biljka ima svoje skladište vode. Lišće treba povremeno isprskati vodom - na taj način se može sprečiti isušivanje listova. Povremeno se mogu otkinuti spoljni listovi kako bi joj se pospešio rast. Otkidaju se tako što se zavrnu za 260 stepeni i povuku prema dole. U kući je držite na svetlom i prozračnom mestu. Bilo bi idealno kada bi mogla da bude na temperaturi od 12 do 15 stepeni. Kad noćne temperature pređu 10 stepeni, možete da je iznesete na otvoreno. Međutim, tada treba pripaziti na kišu. Previše vlage joj škodi pa bi u slučaju veće količine kiše mogla da strada. Nolina, kao i njen bliski srodnik juka, podnosi direktno sunce. Ipak joj u tom slučaju treba osigurati prozračnije mesto, ili zaštititi od podnevne žege.

  Zalivanje
  Kod noline najviše pažnje mora da se obrati na zalivanje. Budući da je sukulentnog stabla koje joj služi kao razervoar vode, zalijte je tek kad se zemlja sasvim osuši. Leti je zalivajte odstajalom vodom sobne temperature jednom nedeljno, a zimi još ređe, eventualno jednom u dve nedelje. Ni u kom slučaju nemojte da dozvolite da joj voda ostaje u tacni. Neka zalivanje ne bude obilno. Jedan od znakova da je isuviše zalivena (tako najčešće nastrada) jeste mekano „stopalo" i listovi koji počinju da žute. Pokušajte da je spasite tako što ćete je presaditi u novu suvu zemlju i odseći joj vrh, dok ne dođete do zdravog tvrdog debla koji zatim zalijete voćarskim voskom (može se kupiti u poljoprivrednim apotekama). Poput dracene ili juke, nakon nekog vremena, sa strane počnu da rastu novi mladi listovi.


  Presađivanje

  Zbog veoma sporog rasta, nolina se presađuje svake druge godine, a starije biljke i ređe. Presađuje se tek kada korenje počne da izlazi iz saksije. Kad je presadite, pazite da ima dobru drenažu kako se voda ne bi zadržavala u saksiji. Bolje ju je zasaditi u vazu od keramike, jer one dišu, za razliku od plastičnih saksija. Najbolji odnos zemlje je dva dela peska, dva dela ilovače i jedan deo treseta, ali budući da je to komplikovano mešati, možete da koristite i zemlju za kaktuse. Od maja do septembra možete da je prihranjujete na svake tri nedelje tečnim đubrivom za lisnate biljke. Koncentrat neka bude vrlo razređen (stavite pola količine od one koja piše na uputstvu).