Broj 68
Početna > Prica > LEPA, A SAMA

KAJA OSTOJIĆ

LEPA, A SAMA

Kao najlepši osećaj u životu Kaja pamti dve stvari: trenutak kada je ugledala svoju ćerku i izlazak iz kuće „Velikog brata”

Katarina Ostojić počela je muzičku karijeru sa 15 godina kad se kao najmlađa takmičarka našla u popularnom „3K duru". U 19. godini se udala, nešto kasnije i razvela, a pre pet i po godina rodila ćerku Nikolinu koja ju je po izlasku iz kuće „Velikog brata” pitala: „Mama, zašto nisi pobedila?" Kaja nam je pričala o periodu kada je bila u drugom stanju, o porođaju, o tome koliko je teško biti samohrana majka i otkrila nam je zašto ćerku ne upoznaje sa svojim momcima.

  Zatrudnela si u devetnaestoj godini, da li je to bio šok za tebe i tvoju okolinu?
  Bila sam u blagom šoku jer u tom trenutku moj bivši suprug Nikola i ja nismo planirali dete. Kada sam zatrudnela, bila je dilema biti ili ne biti, ali sam poklekla pred emocijama i bila sam neizmerno srećna i uzbuđena, iako sam i sama bila dete koje će dobiti dete. Iskrena da budem, moji roditelji i okolina su bili stvarno šokirani, ali s vremenom je sve to došlo na svoje mesto.

  Jesi li želela žensko ili muško dete?
  Uvek sam želela devojčicu, i kada bih ponovo bila trudna, u šta čisto sumnjam, opet bih poželela devojčicu.


  Da li si bila razmažena trudnica?

  Ne preterano, možda malo što se hrane tiče. Dešavalo mi se da sanjam neko jelo i kada se probudim moram to da stvorim po svaku cenu. Najviše sam jela hranu iz „Meka” i plazmu i mleko, i to u enormnim količinama. Bila sam aktivna kao trudnica, sve sam radila, čak sam se u osmom mesecu selila sa stomakom do zuba. Ništa mi nije bilo teško.


  Koliko si se ugojila u trudnoći i koliko vremena ti je trebalo da povratiš staru kilažu?

  Ugojila sam se baš mnogo, za sve pare. Mislim da sam nabacila dvadesetak kilograma, ako ne i više, ali onog trenutka kada sam se porodila, nisam više imala stomak. Ostalo sam skinula u roku od dva-tri meseca u hodu. Nisam vežbala niti sam držala neke dijete, sve se to samo regulisalo.


  Na koji način si se porodila i da li si bila zadovoljna tretmanom u bolnici?

  Odlučila sam se za epiduralnu anesteziju. Dve nedelje pred porođaj imala sam nekih problema sa bubrezima, pa sam morala da ležim u Narodnom frontu. Osoblje je bilo fenomenalno, vodili su računa o meni i stvarno su mi pomagali oko svega. Kada je došao trenutak da se porodim, nisam imala vremena ni da razmišljam o strahu, sećam se te frke, prelaženja iz jedne u drugu sobu. Srećom, imala sam lak porođaj, nisam ništa osetila i sve je prošlo u najboljem redu.

  Kakva osećanja su te obuzela kada si videla ćerkicu?
  To je najlepše osećanje na svetu, to se ne može opisati. Dva najlepša osećanja koja pamtim u svom životu jesu kada sam videla svoje dete i kada sam izašla iz kuće „Velikog brata”.

  Kako si se snašla sa bebom u prvim danima po izlasku iz bolnice?
  Imala sam iskustva jer sam sa dvanaest godina dobila brata, pa sam pomagala mami oko njega. Uglavnom sam sve znala, a prvih dana je dolazila babica, pa nije bilo problema. Jedino sam imala problema sa spavanjem, beba se često budila, pa sam večito bila neispavana. Na kraju sam je uzela i stavila u svoj krevet jer sam bila potpuno smrvljena njenim buđenjem noću, pa mi je bilo nekako lakše da leži pored mene.

  Ko je bio zadužen za izbor imena za ćerku?
  Njen tata, Nikola. Nas dvoje smo se dogovorili da ako bude muško, ja ću mu dati ime, a ako bude žensko, on. I tako je i bilo, dobila je ime Nikolina.

  Koliko je teško vaspitavati dete, kada si i bila sama dete?
  Ne pamtim taj period po nekim teškoćama. Jeste, bila sam mlada kada sam se porodila, pa u tom smislu nisam mogla da izlazim sa drugaricama po kafićima i ispijam kafe niti da vodim neki ludi noćni život, kao ostale devojke u tim godinama. I danas ne izlazim često, nego pozovem prijatelje kod mene kući.

  Kakva si kao mama?
  Aktivna, aktivna, aktivna! Uvek nađem vremena za Nikolinu, tu nema hoću ili neću, već moram! Kod mene ne postoji reč ne, jer njoj mora da se posveti pažnja. Otkako sam postala mama odgovornija sam i zrelija, više razmišljam o nekim stvarima i posledicama svojih poteza upravo zbog nje.

  Jesi li stroga?
  Nisam, ali bih volela da umem da budem stroža. Kad povisim ton, ona uopšte ne reaguje, malo se trgne pa nastavi po svom. Ne mogu da sprovodim neke kazne, pokušala sam nekoliko puta, ali mi je mnogo teško i uvek popustim jer sam osetljiva na nju. Takođe, nisam pristalica batina, to je totalno pogrešan metod vaspitavanja i često izazovu kontraefekat.

  Na čemu insistiraš u vaspitanju?
  Da bude kulturna, da se lepo ponaša, da ne laže, da bude iskrena, da brine o svojim stvarima...

  Koliko u sebi prepoznaješ svoje roditelje?
  Prepoznajem svoju mamu koja je uvek bila bolećiva prema meni i bratu. Često nam je povlađivala i nije bila dosledna u kažnjavanju. S druge strane, danas sa njom imam fenomenalan odnos, nas dve nemamo nikakvih tajni, ona mi je najveći prijatelj. To je meni cilj sa mojim detetom, da nemamo tajni, neka je istina i najgora, uvek moram da budem upućena i u nagore i u najbolje stvari.

  Šta Nikolinu trenutno zanima?
  Vidim da voli da peva, iako to ranije nije pokazivala. Što se muzike tiče, ona sve voli da sluša, nije probirljiva. Voli i stranu i našu muziku, a najviše voli Madonu, koju sam i ja obožavala kada sam bila klinka. Nikolina ima pet i po godina i što je normalno, puna je energije. Ranije je išla na ritmičku gimnastiku, ali pošto nije bila poslušna, nije slušala trenera, ispisala sam je. Sada je zainteresovana za ples pa ću je upisati na časove.


  Kako izgleda jedan vaš dan?

  Volimo da šetamo, idemo na kolače... Najviše voli kada je odvedem u igraonicu gde skače po dušecima i igra se sa drugom decom, a ja sa druge strane sedim i pijem kaficu. Kad imam vremena, kuvamo zajedno, ali u poslednje vreme to se ređe dešava, za to je zadužena Brankica, moja cimerka, koja savršeno kuva.

  Imaš 24 godine, razvedena si i samohrana si majka. Je l' ti teško?
  Naravno da je teško. Posebno jer sam sama podizala svoje dete, moj bivši suprug nije bio tu. Ona je uvek bila uz mene, nisu je čuvale ni babe ni dede. Nije mi bilo lako, pogotovo što je ona hiperaktivno dete koje zahteva pažnju i dosta sam živaca pogubila. Na kraju nekako naučiš da živiš sa tim.

  U kakvom si odnosu sa bivšim mužem, da li on češće viđa Nikolinu?
  Sada joj je tata tu i ona rado provodi vreme s njim. Što se Nikole i mene tiče, nas dvoje imamo super komunikaciju, pravi smo drugari i o svemu se lako dogovaramo.


  S obzirom na to da si mlada, normalno je da imaš momke. Kako Nikolina reaguje na njih?

  Posle supruga sam imala jednu vezu koja je trajala dve godine. Nikolina i ja smo živele sa mojim tadašnjim dečkom i sećam se kada smo se nas dvoje rastali, njoj nije bilo nimalo lako. Tada sam odlučila da je ne upoznajem sa mojim momcima. Sve je to daleko od nje.

  Razmišljaš li o još jednom detetu?
  Iz ove perspektive ne želim još jedno dete, ali nikad ne reci nikad. Ne zna se ko će se desiti u životu i da li će taj neko biti dovoljno dobar i vredan tvojih emocija da bih sutra poželela da svijem porodicu s njim.

  Šta bi poručila mladim mamama?
  Trudnoća je najlepši period i treba da uživaju u njemu. Nema mesta nervozi, budite srećne što ćete ugledati deo vas, taj osećaj se ne zaboravlja.