Broj 68
Početna > Poznati > LEGENDA DŽEZA

REJ ČARLS

LEGENDA DŽEZA

Siromašan, slep, talentovan i genijalan. Rej čarls je imao karijeru dugu 58 godina, dokazujući da je muzika krv koja teče njegovim venama

Rej Čarls Robinson rođen je kao prvo dete Arete i Bejlija Robinsona, 23. septembra 1930. godine u Olbeniju u Džordžiji. Ubrzo po njegovom rođenju, porodica se seli u Floridu u potrazi za poslom i boljim životom. Kao mali, Rej se suočio sa glaukomom, mnogo gorim neprijateljem od njihovog siromaštva, koji mu je dijagnostifikovan kada je imao samo četiri godine. Kako nije imao adekvatno lečenje, u sedmoj godini Rej je bio potpuno slep.

Trbuhom za kruhom
Zahvaljujući majci, dobija stipendiju i biva primljen u školu za gluvu i slepu decu, Sv. Avgustin u Floridi, gde je stekao osnovno obrazovanje i gde je i zavoleo muziku. Sve do majčine smrti pohađao je ovu školu, a onda je počeo sam da zarađuje za život kao putujući muzičar. Vrlo brzo je stekao popularnost nastupajući u lokalnim klubovima i imitirajući u to vreme planetarno popularnog Net King Kola. Sa sedamnaest godina Rej odlazi u Sijetl gde nastupa po raznim klubovima. Karijera mu kreće uzlaznom putanjom i krajem 1948. godine snima prvu ploču. Ubrzo se upoznaje sa vlasnikom diskografske kuće „Atlantik rekords" Ahmetom Eteganom i potpisuje profesionalni ugovor. Na njegov nagovor, Rej skraćuje svoje ime tako što odbacuje prezime Robinson i postaje samo Rej Čarls. Osnovni razlog, pored toga što je ime bilo kraće i lakše za pamćenje, jeste što je u tom periodu drugi Rej Robinson, bokser, bio na vrhuncu karijere. Saradnja sa Eteganom i „Atlantikom” rezultirala je brojnim i nezaboravnim hitovima Mess Around, I Got a Woman, I Love Her So... Rej Čarls postaje pionir soula, novog muzičkog pravca, koji tokom '60-ih godina prošlog veka doživljava procvat.

Hit the road Jack
Na početku se susretao sa brojnim osudama onih koji su njegovu muziku smatrali svojevrsnim svetogrđem. Ipak, tokom šezdesetih godina Rej ostvaruje svoje snove, nastupa sa svojim bendom u Apolu i Karnegi holu i prodaje milione ploča. U tom periodu ide na prvu evropsku turneju, a 1962. godine u Los Anđelesu gradi sopstveni studio. Po isteku ugovora sa „Atlantikom” potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom „Paramaunt”, a u drugoj polovini šezdesetih eksperimentiše sa gotovo svim formama muzike i objavljuje dva albuma Genius Plus Soul Equals Jazz i Modern Sounds in Country&Western. Upravo na ovim albumima nalaze se njegovi najveći hitovi: Georgia on My Mind, Hit the Road Jack, Born to Loose... Konačno, njegovu muziku prihvata i bela i crna publika.


Rođen sa muzikom

Sam Rej u svojoj autobiografiji kaže: „Ja sam rođen sa svojom muzikom, ona je jedan od mojih vitalnih delova, slično kao i moja krv, moja nasušna potreba poput hrane i vode. Ne možete me posmatrati odvojeno od nje. Možete nas razdvojiti samo hirurškim putem." Čarls je često u javnosti iznosio i svoje političke stavove, a veliki deo njegovih aktivnosti bio je usmeren na borbu protiv rasne diskriminacije koja ga je pratila od samog rođenja. Vrhunac ironije je bio kada je Rej sa bendom nastupao po jugu. U gradu Ogasti u Džordžiji organizator je tražio da publika na koncertu bude strogo podeljena, crnci na galeriji, a belci u parteru. Rej je kategorički odbio da svira pod ovakvim uslovima. Organizator ga je tužio, a osim što je Rej izgubio proces, dobio je i zvaničnu zabranu održavanja koncerata na teritoriji Džordžije, što je za njega bio ogroman udarac. Ova nepravda ispravljena je 25 godina kasnije, kada je njegova pesma Georgia on My Mind 1979. godine proglašena za zvaničnu himnu savezne države Džordžije.

Muzika genija
Krajem 1964. godine je bio uhapšen na bostonskom aerodromu kada su carinici u njegovom kaputi našli marihuanu, heroin i nekoliko špriceva. Odlazi na lečenje u kliniku protiv zavisnosti od droge, a odatle izlazi pevajući Vreme plakanja. Godine 1966. časopis Lajf piše: „Njegovu posebnost je teško objasniti. Najbolji bluz pevač? Svakako, ali nemojte stati tu. Povukao je iz dobrog potoka i napravio je reku u kojoj samo on može slobodno da plovi. Njegova muzika obeležena je darom genija." Tokom sedamdesetih godina sarađivao je sa raznim umetnicima, ali ostaje zapamćen rad sa engleskom pevačicom Klio Lejn u Geršvinovoj operi Porgi i Bes. Nastupao je sa muzičarima iz različitih pravaca, kao što su Vilijem Nelson, Čaka Kan i Erik Klepton. Pojavio se u većem broju filmova, od kojih je posebno bila zapažena uloga u Braći bluz. Prema rečima njemu bliskih ljudi, Rej Čarls je bio najsrećniji dok je sedeo za klavirom, njišući se i udarajući ritam nogama.

Pevam kako se osećam
Kada su ga pitali koju godinu pamti kao najbolju, rekao je: „Možda onu kada je moja verzija pesme Džordžija u mojim mislima postala zvanična himna Džordžije. To je bila velika stvar za mene. Dirnulo me je. Zemlja koja rađa ovakve, iznenada proglasi moju verziju pesme za himnu. To je dirljivo... U zemlji koja nema razumevanja za raznobojne..." Bio je veliki humanista, borac za ljudska prava i glasnogovornik demokratije. Velike uspehe ponovo će osetiti početkom osamdesetih učestvujući u poduhvatu „SAD za Afriku” sa pesmom Mi smo svet i svojom verzijom pesme Lepa Amerika. Na pitanje da li su njegove pesme ipak pomalo tužne, odgovorio je: „Ne znam, zaista, posebno poslednjih godina pevam i sviram ono što osećam i kako se osećam, a pri tom mi je lepo."

Karijera od 58 godina
Od kada je u novembru 2003. godine operisao kuk, ništa više nije bilo kao pre. Zdravlje počinje da ga napušta, što se primetilo kada je u aprilu sledeće godine njegov studio zvanično proglašen za istorijsko mesto Los Anđelesa. Reja su dovezli u kolicima, a njegov legendarni glas pretvorio se u šapat. „Nešto sam slab, ali oporaviću se", obećao je. Rej Čarls je preminuo 10. juna 2004. godine, u 74. godini, okružen porodicom. Dva puta se razvodio, otac je dvanaestoro dece, 20 unuka i pet praunuka. Njegova karijera trajala je punih 58 godina, imao je 85 singlova na top-listi, objavio je 100 ploča i ostavio neizbrisiv trag u svetskoj muzici.