Broj 68
Početna > Lepi i zdravi > EPILEPSIJA

SVETA BOLEST

EPILEPSIJA

Epilepsija je najčešći neurološki poremećaj koji pogađa različite ljude na različite načine. Napad liči na unutrašnju električnu oluju. Javi se iznenada, bez najave. Nema jednostavno objašnjenje i često nije lako navesti razlog zašto je neko dobio epileptični napad i zašto se napadi ponavljaju

Mozak je izuzetno složena struktura i sastoji se od miliona nervnih ćelija - neurona. Neuroni su među sobom povezani nervnim produžecima i dodiruju se međusobno preko specifičnog spoja koji se zove sinapsa. Neuroni, njihovi produžeci i spojevi čine komplikovanu mrežu. Aktivnost neurona je obično dobro organizovana jer oni poseduju mehanizme za samoregulaciju. Neuroni u mozgu su zaduženi za mnoge funkcije, kao što su na primer svest, budnost, pokretljivost, hodanje i govor. Epileptični napad se javlja zbog iznenadne, prekomerne i nenormalne aktivnosti nervnih ćelija. Mnogi ljudi imaju jedan napad u nekom trenutku u svom životu, ali to ne čini epilepsiju. O epilepsiji se govori ako neko ima tendenciju ka ponavljanju napada zbog unutrašnje osobine nervnog sistema. Znači, tek napadi koji se ponavljaju čine epilepsiju. Jedan napad nije epilepsija.
 
  Ko najčešće oboleva

  Procenjuje se da na 1000 osoba četiri do osam ima aktivnu epilepsiju. Uz odgovarajuće lečenje, 60-80 odsto svih osoba sa epilepsijom neće imati napade. Ostali će imati takozvanu rezistentnu epilepsiju, i kod njih lečenje može samo da smanji učestalost napada. Napadi počinju, u 75 odsto slučajeva, kod osoba mlađih od 20 godina. Epilepsija se može povući, i tada, pod kontrolom, lekovi mogu uspešno da se ukinu. U Srbiji ima oko 50.000 ljudi koji boluju od epilepsije.

  Uzroci epilepsije
  Razlikuju se idiopatske (nasledni, bez utvrđenog uzroka), simptomatske (sa poznatim, stečenim uzrokom) i simptomatske epilepsije.
  - Idiopatska nasledna epilepsija se najčešće javlja u prvoj ili drugoj deceniji života.
  - Simptomatske epilepsije su posledica nekog prepoznatljivog uzroka (strukturalna moždana lezija nastala pri porođaju ili kasnije).
 
  Lečenje

  Kod lečenja se koriste različiti terapijski pristupi. Hirurški tretman obolelih od epilepsije smatra se opravdanim kod one grupe bolesnika koji ne reaguju na primenu antiepileptika, a kod kojih je preoperativnom pripremom označen deo u moždanoj strukturi, čijim odstranjivanjem se očekuje prestanak napada. Ovakav vid lečenja uspešan je kod 65 odsto bolesnika. Živeti uspešno sa epilepsijom podrazumeva pozitivan životni stav, podršku okoline i dobro medicinsko zbrinjavanje.
 
  Prva pomoć kod napada
  * Pridržati bolesnika da ne bi naglo pao i povredio se.
  * Staviti meke predmete na tlo da bi se sprečila povreda pri padu.
  * Olabaviti čvor na kravati, otkopčati najviše dugme na kragni košulje, kako bi se olakšalo disanje.
  * Pomeriti pacijenta na sredinu prostorije ili skloniti okolne čvrste predmete, kako bi se sprečilo povređivanje pri jakim trzajima.
  * Bolesnika u besvesnom stanju treba postaviti u bočni položaj, da leži na desnom boku, sa glavom okrenutom u stranu, kako bi se olakšalo disanje.
   
  Kada pozvati Hitnu pomoć
  * Ako napad traje duže od pet minuta.
  * Ako osoba ostane bez svesti duže od pet minuta, onda postoji mogućnost komplikacija napada, pa i tada može biti potrebna Hitna pomoć.
  Šta ne treba raditi:
  * Ne pokušavati nasilno uvlačenje prstiju i stranih predmeta u usta osobe koja ima napad.
  * Ne izvlačiti silom jezik jer se time mogu pogoršati povrede i izazvati infekcije usne duplje.