Broj 67
Početna > Poznati > UMETNICI I NJIHOVE MUZE

UMETNICI I NJIHOVE MUZE

UMETNICI I NJIHOVE MUZE

Neki umetnici su samo maštali o njima, a neki su ih opsesivno priželjkivali. Pisali su im ljubavna pisma ceo život, a pri tom nisu očekivali ništa zauzvrat. Drugi su ih uposlili ili ceo život izbegavali. Ipak, nisu mogli bez svoje Dore, Laure, Gale...

Neki umetnici su samo maštali o njima, a neki su ih opsesivno priželjkivali. Pisali su im ljubavna pisma ceo život, a pri tom nisu očekivali ništa zauzvrat. Drugi su ih uposlili ili ceo život izbegavali. Ipak, nisu mogli bez svoje Dore, Laure, Gale...

Laura
Sudbonosni dan u životu velikog pesnika Petrarke bio je 6. april 1327. godine. Tada je u crkvi Svete Klare u Avinjonu ugledao tajnovitu lepoticu. Na prvi pogled Petrarka se fatalno zaljubio u tu plavokosu ženu crnih očiju, suprugu Huga de Sada, Lauru de Noves. Iako je znao da mu neće uzvratiti ljubav, ostao joj je odan sve do smrti. Za Petrarku Laura je bila muza koja je inspirisala njegovo stvaralaštvo i jedina tema njegovih soneta. Uzdizao ju je do savršenstva, ona je bila oličenje idealne žene, njegova jedina, ali neispunjena ljubav, a iznad svega i njegovo nadahnuće.

Beatriče
Dante je svoju obožavanu Beatriče Portinari prvi put ugledao kada mu je bilo devet, a njoj osam godina. Zaljubio se na prvi pogled u njen osmeh. Devet godina kasnije, ona mu se obratila ljubaznim pozdravom, što ga je izbezumilo od sreće. Te noći je sanjao san koji ga je inspirisao za delo Novi život. Po idealizovanoj koncepciji ljubavi, u duhu firentinske pesničke škole, Beatriče je uzdignuta do nadzemaljskog simbola.

Šarlota Buf-Kestner
Ova mlada dama postaje poznata 1772. godine kada se u nju strastveno zaljubljuje mlad, tada nepoznat pesnik i pisac Gete. Kako je Šarlota bila verenica njegovog prijatelja Kestnera, njihova ljubav nikada nije mogla da se realizuje. Emocionalna snaga koju je mladi pesnik osećao prema njoj stvorila je jedno od najvećih dela posvećenih ljubavi - Jadi mladog Vertera, objavljeno 1774. godine. Ovo delo donelo mu je veliku popularnost, a takođe je i promenilo dotadašnje poimanje ljubavi i strasti u književnosti.


Alma Maler

Alma Šindler Maler rođena je u Beču 1879. godine, odrasla je u umetničkom okruženju kojem je pripadao i Gustav Klimt, jedan od najvećih umetnika bečke secesije. Od njega je dobila i prvi poljubac, a kompozitor Aleksandar Zemlinski bio je njen prvi ljubavnik. Alma je bila jedna od retkih žena koja je imala mnogo poznatih muškaraca u svom životu. Godine 1902. udala se za najveće ime austrijske muzičke scene, direktora bečke Kraljevske opere i kompozitora Gustava Malera. Za nju je takav brak značio odricanje od sopstvene umetničke karijere. Rodila je dve devojčice, od kojih je jedna umrla kao beba, dok je druga postala vajarka.


Dora Mar

Strasna veza Dore Mar ili Henrijete Teodore Marković sa Pikasom počela je 1936. godine i trajala je desetak godina. Prema nekim pričama, Pikaso ju je video u nekoj pariskoj kafani. Dora, lepa brineta, sedela je sama za jednim stolom, u belim rukavicama, igrajući se svojim džepnim nožićem, koji je zabijala u razmak između svojih prstiju. Povremeno bi promašila i posekla se, ali nastavljala je dalje. Pikaso je bio opčinjen njome i odmah su postali ljubavnici. I pre nego što ga je upoznala njeno ime je bilo poznato u umetničkim krugovima Pariza. Kao fotograf bavila se nadrealističkim prikazima ljudskih emocija, ali i modnim svetom. Često je bila model ovom velikom slikaru. Upravo je ona zaslužna za to da se Pikaso vratio slikarstvu, iako nije imao uspeha od 1920. godine. Zahvaljujući njenoj podršci, tokom 1936. godine, Pikaso se vraća i obnavlja svoje debate vezane za umetnički i politički život. Godine 1943. veza između Pikasa i Dore se gasi. Uz zbogom, Pikaso Dori poklanja jedan primerak Prirodne istorije koji za nju ilustruje. Zanimljivo je da ih je oboje naslikao ukrštajući ljudsko i životinjsko u njima samima: Doru je nacrtao kao sfingu, a sebe kao Minotaura.


Gala i Dali

Susret sa Galom bio je najvažniji trenutak u životu Salvadora Dalija. Kada ju je sreo, bila je udata za francuskog pesnika Pola Elijara, ali je odlučila da bude sa Dalijem. Postala je njegov prijatelj, njegova muza, ljubavnica, model i poslovni agent. Za njega, ona je bila sve, smisao njegovog života. Razvela se 1932. godine, da bi već 1934. Gala i Dali sklopili građanski brak u Parizu, a 1958. venčali su se i u crkvi. „Jedno jedino biće dostiglo je jedan vid života čija se slika može uporediti sa smirenim savršenstvima renesanse. To biće je Gala, moja žena, koju sam nekim čudom imao sreće da izaberem." Ovako Dali opisuje svoju ljubav, muzu, inspiraciju i najvažniju osobu u svom životu. Uz njenu pomoć, Dali je postao ugledni slikar u Parizu.

Isidora Dankan
Poznata balerina Isidora Dankan, koja je igrom osvojila Evropu i Ameriku, došla je u Moskvu ne pretpostavljajući da će jedne tople jesenje večeri sresti svoju sudbinu, svoju poslednju ljubav, velikog ruskog pesnika Sergeja Jesenjina. On se još ranije zaljubio u slavu Isidore Dankan, ali kad ju je konačno video, odmah ju je poželeo zauvek. Bez ijedne reči shvatili su da su jedno za drugo. „Evo, to je žena kakva mi je potrebna. Ona može da postane moja muza." Ipak, ova veza doživela je krah, Jesenjin se kasnije ubio, a Isidora je nastradala 1927. godine kada se, dok se vozila kolima, njen šal obmotao oko točka automobila.


Lenka Dunđerski

Pesma Santa Maria della Salute nastala je 1909. godine, a intimna drama pesnika prethodila je njenom nastanku. Kada je Laza imao pedeset godina, upoznao je dvadesetogodišnju devojku Lenku Dunđerski, kćerku svog dobrog i bogatog prijatelja Laze Dunđerskog. Iako je između njih bila velika razlika u godinama, rodila se obostrana ljubav. Lenka je bila opčinjena pesnikom, a on njenom mladošću i lepotom. Međutim, shvatajući da je razlika u godinama isuviše velika i da je takva ljubav prosto nemoguća, Laza odlazi u manastir Krušedol, gde ostaje nekoliko godina. Zatim se ženi bogatom udovicom iz Sombora, koju nikad nije voleo, a iste godine, 1895, Lenka umire. Laza sa ženom odlazi u Veneciju gde, između ostalog, posećuje crkvu Gospe od Spasa (Santa Maria della Salute). Od trenutka Lenkine smrti i susreta sa grandioznom lepotom crkve, Laza Kostić u sebi nosi ovu pesmu, sve dok ona nije dobila pun sjaj, postala oproštajna pesma, jedna od najlepših u srpskoj poeziji. A da je to tako, potvrđuje i njegov lični dnevnik u kome je zapisao: „Znate, za mene L. nije sasvim mrtva... Ona dolazi da me vidi u snu. Ali, kad mi se javi Ona, to nije san kao drugi. To baš ona bude tu. Ona udesi san. Ona uđe u moju pamet, moju dušu za minut jedan, i izađe iz nje sa snom."