Broj 67
Početna > Lepi i zdravi > KRATKOVIDOST SE MOŽE IZLEČITI

OČNE BOLESTI

KRATKOVIDOST SE MOŽE IZLEČITI

Ukoliko imate problema sa vidom i ne možete jasno da vidite udaljene predmete kao što su ekran TV-a, bioskopsko platno, školska tabla u učionici ili objekti ispred automobila u vožnji, u pitanju je kratkovidost

Kratkovidost ili miopija je stanje kod kojeg zraci svetla padaju u fokus ispred mrežnjače, umesto na nju, zbog čega kratkovidi čkilje kako bi dobili oštru sliku predmeta. Kratkovidi ljudi udaljene predmete vide zamućene, dok blizu vide relativno dobro. Kratkovidost pogađa ljude između 6 i 40 godina, a najviše decu u tinejdžerskom periodu. Posle četrdeset i pete godine, kratkovidost se smanjuje, a vid se poboljšava. Za razliku od normalnog oka, kod kratkovidosti je očna jabučica duža ili je rožnjača zakrivljenija. Zato se slika stvara ispred mrežnjače, što rezultira smanjenjem vidne oštrine na daljinu, dok je vid na blizinu očuvan.

Uzroci
Tri faktora određuju fokusiranje oka: rožnjača, sočivo i dužina oka.
Rožnjača, prozirni prednji deo oka, lomi 70-80 odsto zraka svetlosti koja ulazi u oko, dok sočivo prelama 20-30 odsto svetla. Dužina oka je takođe važna za fokusiranje: ako je oko predugo, fokus svetla pada ispred mrežnjače i nastaje kratkovidost. Što se dalekovidosti tiče, tu je obrnut slučaj: ako je oko prekratko, fokus zraka svetla je iza mrežnjače. Prema jačini, kratkovidost se može podeliti na:
1. nisku: do -3 dpt (dioptrije)
2. srednju: od -3,25 do -8 dpt
3. visoku: od -8,25 pa naviše
Pored toga, ona se može svrstati i prema uzorku i to na:
- prelomnu: pri jačoj zakrivljenosti rožnjače
- osnu: kada je očna osa veća od 24 mm
- indeksnu: kod prejakog indeksa prelamanja svetlosti u sočivu ili očnoj vodici
- akomodacijsku: kad postoje akomodacijski grčevi

Dobra i loša kratkovidost
Po kliničkom toku kratkovidost može biti: dobroćudna i zloćudna. Dobroćudna kratkovidost se još naziva i školska, javlja se obično od 6-15 godina, ne prelazi -8 dpt i nema komplikacija na mrežnjači. Koriguje se najslabijim staklima koja daju dobar centralni vid. Prejaka korekcija može da dovede do prelaska u dalekovidost s teškoćama akomodacije. Zloćudna kratkovidost je ređa pojava, dioptrija se povećava uz naglu ili postepenu pojavu degenerativnih promena na mrežnjači, staklastom telu, beonjači, vidnom nervu... U ovom slučaju važna je prevencija: izabrati odgovarajuće zanimanje kod koga se vid duže ne zamara, a treba voditi računa i o ishrani, unositi hranu bogatu vitaminima.

Lečenje
Kratkovidost se rešava nošenjem naočara, kontaktnih sočiva ili hirurškim zahvatom. U zavisnosti od stepena kratkovidosti, naočare ili sočiva treba da se nose stalno ili samo povremeno, kad se gleda na daljinu, pri vožnji, gledanju filmova, predavanjima... Kod miopije dioptrija ima negativan predznak. Što je viši broj koji označava kratkovidost, stanje je teže. Operacija kojom se zaustavlja rast kratkovidosti kod dece i odraslih osoba sa progresivnom ili malignom miopijom zove se skleroplastika. Traje desetak minuta, a posle operacije neko vreme u oči se ukapavaju kapi. Kod oštećenja na očnom dnu nastalih usled velike kratkovidosti, kod izliva krvi na mrežnjaču usled dijabetesa, da bi se sprečila dalja oštećenja, preporučuju se laserske intervencije. Periferna laserska koagulacija mrežnjače može sprečiti odlubljivanje mrežnjače. Radi se bez anestezije.
Usled velike kratkovidosti, oko može biti nedovoljno snabdeveno krvlju. Operativnim zahvatom na krvnim sudovima na slepoočnicama, uz lokalnu anesteziju, dotok krvi u oko se dvostruko povećava. Kod stabilnih kratkovidosti dioptrija se može korigovati laserskom operacijom - refrakcionom keratektomijom. Ona se izvodi najsavremenijom laserskom aparaturom, koja omogućava precizno „skidanje" dioptrije (dioptrije minusa i astigmatizma) u jednom operativnom zahvatu. Intervencija traje par minuta, izvodi se uz lokalnu anesteziju (kapima) i pacijent posle operacije u periodu od tri meseca mora da stavlja kapi u strogo određenom režimu.