Broj 64
Početna > Poznati > VOLJENA VLADARKA

KRALJICA MARIJA KARAĐORĐEVIĆ

VOLJENA VLADARKA

Rumunska princeza Marija imala je srodnike i na engleskom i na ruskom dvoru, a kraljevsku titulu dobila je udajom za Aleksandra Karađorđevića. Bila je među retkim vladarkama koje je narod, zbog humanosti, plemenitosti i dostojanstvenosti, iskreno voleo

Kraljica Marija Karađorđević rodila se 9. januara 1900. godine u zamku Kotročeni, u blizini Bukurešta. Svet je ugledala kao druga ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije. Kao sasvim mala devojčica, Marija je dobila nadimak Minjon, navodno po nazivu opere koju je njena majka slušala neposredno pre nego što će je roditi. Plemenito poreklo, ali i lepotu Marija je nasledila i od bake po majci, kneginje Marije Aleksandrovne, koja je bila sestra ruskog cara Aleksandra III. Osnovno obrazovanje stekla je na rumunskom dvoru da bi po završetku Prvog svetskog rata školovanje nastavila u prestižnoj engleskoj Hilfild školi koju su pohađala deca iz engleske kraljevske porodice. Osim maternjeg rumunskog jezika, Marija je dobro govorila i engleski, nemački i francuski, a kad je postala jugoslovenska kraljica, naučila je i srpski jezik.

  Ljubav na prvi pogled
  Kraljica Marija bila je vrlo lepa, ali je često govorila da se nikada neće udati. Možda bi tako i bilo da joj jednog dana ministar spoljnih poslova nije predložio da upozna jednog mladića koji živi povučeno u svom dvoru. Bio je to kralj Aleksandar koji je za Božić došao u Sinaj, kraljevski zamak smešten duboko u karpatskim šumama. Dvoje mladih otišli su da se prošetaju i očito da se zbila čarolija jer je odmah po povratku Marija saopštila majci da će se venčati. Sledećeg dana kralj Aleksandar ju je zaprosio i na njen 22. rođendan verili su se u zamku Kotročeni. Ceremonija venčanja na kojoj je kumovao sin engleskog kralja, vojvoda od Jorka, obavljena je 8. juna 1922. godine u Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Beogradu. Raskošna svadbena ceremonija bila je i izuzetno značajan politički događaj.

  Sreća i tuga
  Sa kraljem Aleksandrom, Marija je rodila tri sina - prestolonaslednika Petra, koji je ime dobio po svom dedi, kralju Petru Prvom. U skladu sa idejom jugoslovenstva, drugom sinu dato je hrvatsko ime Tomislav, a trećem slovenačko ime Andrej. Kraljica je bila vrlo nežna prema svojoj, ali i drugoj deci. Često je odlazila na Oplenac i puštala svoje sinove da se igraju sa seoskom decom, a ona zalazila u seoske kuće. Gde god bi se pojavila narod bi je sa oduševljenjem dočekivao. Sačuvane beleške otkrivaju da je jugoslovenska kraljica Marija bila veoma posvećena domu i odmah po stupanju na presto, učila je sve o srpskim narodnim običajima. Svake godine 13. decembra, na dan Svetog Andreja Prvozvanog, kada je krsna slava Karađorđevića, okupljala se čitava porodica i najbliži prijatelji. Kraljica Marija je za devojke sa sela otvorila Domaćinske škole u kojima su one učile kuvanje, šivenje i sve u vezi sa domaćinstvom. Osnovala je dobrotvornu organizaciju „Kolo srpskih sestara”, a pomogla je i mnogim siromašnim đacima da nastave školovanje. Skladan porodični život kraljice prekinut je 9. oktobra 1934. godine kada je na kralja Aleksandra izvršen atentat u Marseju, u Francuskoj. Kraljica Marija ostala je sama sa tri maloletna sina, a uz to je morala Petra da pripremi za kraljevsku ulogu. Kad je 28. marta 1941. godine kralj Petar II stupio na presto, Marija je postala kraljica majka. Početak Drugog svetskog rata i promena političkih prilika u zemlji, naveli su je da sa dva mlađa sina otputuje u Englesku. Tada nije slutila da zauvek napušta Jugoslaviju.

  Život u izbeglištvu
  Kao i mnogi obični ljudi, jugoslovenska kraljica Marija živela je ratnih godina veoma teško. Iako je zbog vladarske titule imala pravo na povlašćeno dobijanje namirnica i drugih potrepština, ona to nije želela da koristi. Izabrala je da živi kao običan građanin tako što se sa svojom decom, prinčevima Tomislavom i Andrejom, uselila u preuređenu seosku kuću, stotinak kilometara od Londona. Kraljica je u toj kući živela s porodicom do 1946. godine, kad ju je prodala i kupila u Kentu novu kuću sa imanjem. Nastavila je da živi mirnim, seoskim životom gde su se prinčevi bavili poljoprivredom, a ona obavljala svakodnevne kućne poslove. Kada je 17. aprila 1941. godine kapitulirala jugoslovenska vojska, porodici se u Engleskoj pridružuje i kralj Petar Drugi Karađorđević. U slobodno vreme u emigraciji kraljica Marija je slikala i vajala. Jedan engleski list izvestio je da kraljica Marija od Jugoslavije, u svojim pedesetim godinama, nije odustala da postane student umetničke škole. Među kolegama je bila omiljena, a zabeleženo je i da je u školi bila priređena izložba njenih radova.

  Humanost prema deci i izbeglicama
  Kraljica Marija osnovala je Fond koji je pomagao siromašnu, bolesnu decu, stare i nemoćne. Čitav njen život u emigraciji u toku i posle Drugog svetskog rata, bio je obeležen radom u humanitarnim organizacijama kao što su Komitet Jugoslovenskog Crvenog krsta i Društvo „Sveti Jovan". Preko njih je slala pakete i pomoć našem narodu, kako u zemlji, tako i u zarobljeničkim logorima širom Evrope. Nedeljno je otpremano oko 200 paketa hrane, a do kraja 1943. godine upućeno je 5,5 miliona kilograma hrane, 30.000 šinjela i kompletne preobuke. I prinčevi Tomislav i Andrej prilagali su za iste svrhe po 1.000 funti godišnje. Paketi u kojima su se nalazili lični prilozi kraljice Marije i njenih sinova, prinčeva Tomislava i Andreja, prepoznavali su se po tome što je na njima pisalo da je pošiljalac Marija K. Đorđević, odnosno Tomislav K. Đorđević ili Andrej K. Đorđević. Zarobljeni Jugosloveni znali su ko stoji iza tih imena.

  Poslednji dani
  Kraljica Marija je teško podnela dane u izbeglištvu. Mučili su je i zdravstveni problemi, imala je dve operacije i reumatizam. Zbog paralize leve strane tela, poslednje godine života bila je nepokretna. Njeno veličanstvo kraljica Marija Karađorđević umrla je u snu 22. juna 1961. godine, u svom stanu u londonskom umetničkom kvartu Čelsi. Prvog jula, kovčeg s njenim telom prenet je u srpsku crkvu Svetog Save u Londonu, pravoslavni hram koji je 1950. godine osveštao vladika Nikolaj Velimirović. Marija Karađorđević sahranjena je 3. jula u Vindzoru, na privatnom groblju Frogmor, u sredini kraljevskog parka, blizu svoje prababe, engleske kraljice Viktorije. Grob je mermerna ploča sa reljefnim krstom na kojoj po sredini piše Maria, Queen of Jugoslavia. Pogrebu su prisustvovali njeni sinovi sa suprugama, knez Pavle sa porodicom i predstavnici rumunskog i britanskog dvora. Na opelu je pevao hor umetničke grupe „Šumadija" iz Londona. Pogrebu je prisustvovalo hiljade ljudi koji su došli iz Engleske, Amerike i mnogih evropskih zemalja.