Broj 64
Početna > Intervju > GOSPODIN SAVRŠENI POSTOJI

IVON JAFALI

GOSPODIN SAVRŠENI POSTOJI

Šarm i optimizam su joj pomogli da se izdvoji iz mnoštva televizijskih lica

Ivon Jafali je život umesto ka glumi, odveo ka novinarstvu. Na Televiziji Studio B danas uređuje i vodi emisije „Beograde, dobro jutro", „Beograde, dobar dan", a iz ljubavi prema umetnosti osmislila je i svoju autorsku emisiju „Između sunca i meseca". Bio je to povod da razgovaramo o vremenu koje provodi na poslu i van njega i neizbežnom Gospodinu Savršenom

Radiš tri emisije pa moram da te pitam kako sve postižeš?
Ne znam. Ljudi se uvek pitaju odakle mi toliko snage. To je nešto što jednostavno crpiš iz sebe. Kada bih se spustila sa tog adrenalina, ne bi bilo dobro. Postoje faze kada se umorim i kada treba da iskoristim slobodne dane, i to mi je upravo sad potrebno. U svakom slučaju, dobra organizacija je veoma važna, zatim tim ljudi na koje možeš da se osloniš, a postoji i prećutno pravilo da se posao može završiti i od kuće. Ovde smo svi dovoljno dugo da znamo šemu po kojoj funkcionišemo. Novinarstvo te definitivno uzme pod svoje. Kad su mi starije kolege govorile da je to posao iz koga ne možeš lako da izađeš, delovalo mi je kao fraza. Sad, u svojoj 34 godini, postajem svesna šta je to.

Da li ti je novinarstvo postalo i stil života?
Neke moje koleginice su mame pa je to drugačije. Ja još uvek nisam udata, nisam ni mama, tako da svoje slobodno vreme koristim da bih nešto videla, pogledala u pozorištu, otišla na neki koncert i bila informisana. Trudim se da ne zapostavim ono što je blisko mom senzibilitetu, a to je vreme posvećeno kulturi.

Kako najlakše uspevaš da se relaksiraš i napuniš baterije?
Idem u potpune kontraste. Od toga da imam brzinu i da sam pod adrenalinom posle emisije, do toga da mogu potpuno da se umirim, tupo gledam u televizor, nešto čitam i potpuno umirim svoj govorni aparat. Nedavno sam sa prijateljicom išla u pozorište i zaista sam posle toga bila preumorna, ali smo ipak produžile na jednu žurku. Čim sam čula muziku, odjednom sam bila nov čovek. Postoji ono što osetim da mi u nekom trenutku prija i ja to uradim. Trudim se da pravim mini-odmore, odem van grada, a tad mi je najčešće reka utočište. Sticajem okolnosti, neki moji prijatelji imaju kuću u Ostružnici i tu zaista mogu u miru da se izmestim. Takođe, nedavno sam se preselila u blizinu zvezdarske šume gde je potpuni mir. Trudim se i da, ako već ne mogu da otputujem negde dalje, odem s proleća bar pet dana na Crnogorsko primorje. To je energija koja mi prija jer nisam od onih koji idu na planine ili skijanje. Ovog leta planiram da otputujem u Barselonu.

Koliko često putuješ?
Zavisi koliko za to postoji mogućnost. Poslednje putovanje mi je bilo u Istanbul, i to sam išla poslovno. Stvarno smo uživali. Bili smo tamo sa našim najboljim kuvarima na takmičenju, što je takođe dobar način da se preko posla upozna još jedna nova destinacija.


Koju sliku posebno pamtiš sa svojih putovanja?

Živela sam godinu dana u Italiji i odatle ponela slike njihove arhitekture, senzibilitet ljudi koji mi je blizak i opuštenost. Sve to je krasilo Milano. U Istanbulu mi je bilo fascinantno da, kad smo prelazili Bosfor ka azijskom delu, napuštamo jedan i stižemo na drugi kontinent. Zapamtila sam te velike vodene površine, ljubaznost zbog koje smo nešto kupovali iako nismo to planirali. Putujući sam se oslobodila i nekih predrasuda. Zbog maminog posla često sam odlazila u Nemačku i tamo se divno provodila. Dopalo mi se to njihovo poštovanje vremena i dobra organizacija, ali sam se uverila da ne važi stereotip o njima kao zatvorenim i hladnim ljudima. Vrlo su otvoreni za druženje. Žalosno je što mladi ljudi ne mogu više da putuju jer tako postaju robovi stereotipa. Kad otputuješ, promeniš sliku.

Šta smatraš najvećim stereotipom vezanim za naše podneblje i žene?
U tom smislu se, možda, razlikujem jer u svom okruženju imam puno muškaraca. Imam dve prijateljice dok su mi svi ostali prijatelji muškarci. Ne znam koji su stereotipi vezani za žene na našem prostoru jer uvek razmišljam na lokalnom nivou, a u mom okruženju ne vladaju stereotipi da li žena treba da bude u kuhinji i slično. Ono što me možda iritira, a tiče se našeg društva jeste licemerje po pitanju morala. U Beogradu su dugi niz godina poremećeni muško-ženski odnosi, pa me malo iritira zašto muškarac ima pravo na nešto, a žena ne. Kao Vodolija i kao nosilac te neke nove ere, ja bih stvari menjala i prosto izjednačila polove. S druge strane, veoma mi prija kad je muškarac muškarac.

O čemu obično pričaš sa svojim muškim prijateljima?
Uvek se priča ko više posvećuje pažnje tračarenju, misli se da su to žene, mada postoji verovanje i da su to muškarci, a ja za njih stvarno mogu da kažem da to rade vrlo površno. Sa svojim prijateljima imam zdravu komunikaciju koja ne podrazumeva da vas odmerim od glave do pete i vidim da li imate štikle i kako izgledate danas, već mnogo dublju i emotivniju vezu, što mi verovatno više prija. Objašnjenje je možda i u tome što sam na poslu uglavnom okružena ženama i, iako se mi međusobno volimo i poštujemo, verovatno me tolika količina žena isfrustrira pa se uželim neke muške energije. Mama me često pita - Zašto ti ne možeš kao sve ostale normalne devojke? Kod mene preovlađuje taj muški princip fer-pleja, normalnosti, iskrenosti i nepromenljivosti u odnosima. I moje prijateljice imaju više taj muški princip u životu.


A šta s tezom da ne postoji muško-žensko prijateljstvo?

O tome smo upravo pričali pre neko veče. Ja zaista imam svoje drugare sa kojima ne flertujem niti sam bila u vezi. Drugari smo i stvarno nismo otkrili tu vrstu naklonosti. Naravno da se ljudi prepoznaju po istim interesovanjima pa čak i da fizički reaguju u tom muško-ženskom odnosu, ali stvarno mislim i da postoji muško-žensko prijateljstvo.

Koji je tvoj prototip muškarca?
U mom slučaju to je muškarac prijatelj. Zaista je teško pratiti žene koje se bave ovim poslom i imaju ovu dinamiku. Puno puta na poslu ostanem do kasno uveče, a onda sam umorna ili nervozna. Zato je veoma važno da imaš nekog ko će to razumeti. Divila sam se muškarcima koje sam volela jer su bili uspešni u onom čime su se bavili, bilo da je to bila politika, muzika, gluma. Volim lepog muškarca, ali ne iscrtavam Apolona. Kao pripadnica ženskog pola, odmah ću osetiti razmenu energije, hemiju koja funkcioniše, ali na duže staze je najvažnije razumevanje. Zato malu prednost dajem starijim muškarcima jer mi pružaju osećaj da drže konce u svojim rukama i dobro sve organizuju. Volim muškarce koji imaju načela plaćanja u kafani, poštovanja, otvaranja vrata, pridržavanja kaputa. Bez obzira na to što sam za progres, postoje neke stvari koje bi, kada govorim o savršenom muškarcu, definitivno zadržala iz našeg folklora.

Da li ti se takav neko već dogodio?
Pa, daćemo mu šansu da se dogodi. Ono što može da bude teško kada napravite dužu pauzu između emotivnih veza, jeste to što se naviknete da sami jašete na tim talasima, pa vam sa 34 godine postane teško da se uklapate sa nekim. Ali, još verujem da taj Gospodin Savršeni postoji!