Broj 63
Početna > Lepi i zdravi > BOLEST ŽENA SREDNJIH GODINA

REUMATSKO OBOLJENJE

BOLEST ŽENA SREDNJIH GODINA

Sjegrenov sindrom je retko oboljenje kome lekari još uvek ne znaju pravi uzrok. Ubraja se u takozvane autoimune bolesti i najčešće pogađa žene posle četrdesete godine

Sjegrenov sindrom prate suvoća usta i očiju, oticanje zglobova, a bolest može da zahvati i pluća, bubrege, nervni sistem i endokrine žlezde. Još 1933. godine švedski oftalmolog Henrik Sjegren prvi je opisao pojavu kada su istovremeno suve i oči i usta kod bolesnika koji već imaju hronično zapaljenje zglobova, takozvani reumatoidni artritis. Danas je poznato da se nedostatak lučenja suza i pljuvačke može pojaviti i kod osoba koje nemaju nikakvo drugo oboljenje pa se to dijagnostikuje kao primarni Sjegrenov sindrom.

Šta je uzrok bolesti
Kao i kod drugih sistemskih bolesti vezivnog tkiva, ne zna se šta je osnovni pokretač bolesti. Smatra se da osobama koje već imaju genetske predispozicije, virusi mogu „podstaći" pojavu ove bolesti jer delovanjem virusa nastaju promene u imunološkom sistemu. Tada se na udaru nađu žlezde sa spoljašnjim lučenjem, posebno one koje luče suze i pljuvačku. Kao posledica tih reakcija organizma javlja se hronično zapaljenje suznih i pljuvačnih žlezda usled čega postepeno zamiru njihove funkcije. Sjegrenov sindrom se naziva bolest žena srednjeg životnog doba jer se kod njih devet puta češće javlja nego kod muškaraca. Takođe, prema epidemiološkim podacima, uz reumatoidni artritis. Sjegrenov sindrom spada među najčešće sistemske bolesti koje zahvataju vezivno tkivo.

Koje su posledice?
S obzirom na to da suze i pljuvačka imaju značajnu funkciju, kao posledica suvoće očiju dolazi do oštećenja površine oka i razvoja takozvanog suvog keratokonjunktivitisa koji prate brojni neprijatni simptomi kao što su osećaj stranog tela u očima i uporna infekcija. Usled smanjene produkcije pljuvačke, a sa njom i njene zaštitne funkcije u ustima, lako napreduje karijes što izaziva gubitak zuba.


Koje organe zahvata?

I druge žlezde sa spoljnim lučenjem, takozvane egzokrine žlezde, mogu da budu zahvaćene patološkim procesom. Tako usled suvoće koja je zahvatila gornje disajne puteve, javlja se nadražajni kašalj. Takođe, zbog zahvatanja egzokrinih žlezda u crevima smanjena je produkcija kiseline u želucu i crevnih sokova, zbog čega dolazi do poremećaja u varenju. Može se javiti i dugotrajna suvoća genitalnih organa zbog čega dolazi do bujanja gljivičnih infekcija. Kod više od polovine bolesnika mogu se javiti i poremećaji u radu drugih organa, promene na koži i smetnje u cirkulaciji perifernih krvnih sudova.

Kako prepoznati bolest?
Dijagnostikovanje bolesti je kompleksno jer se često njeni simptomi prepliću sa simptomima nekih drugih bolesti. Tako se često u praksi dešava da pacijenti više meseci pa i godina lutaju od oftalmologa, stomatologa, maksilofacijalnog hirurga, reumatologa i lekara drugih specijalnosti tražeći lek za svoju bolest. Polovina ovih bolesnika ima česta ponavljanja uvećanih zaušnih i podviličnih pljuvačnih žlezda. Da li je reč o istovremenom nedostatku suza i pljuvačke, može se utvrditi merenjem. Tako, na primer, ako se papirnate trake navlaže manje od pet milimetara za pet minuta, to je znak da postoji smanjeno lučenje suza. Za definitivnu dijagnozu neophodno je uraditi biopsiju malih pljuvačnih žlezda u sluznici usta. Pod svetlosnim mikroskopom mogu da se uoče određeni zapaljenski procesi, a laboratorijskom analizom krvi ubrzana sedimentacija i veoma često karakteristična anti Ro i anti La autoantitela.


Kako se leči?

Terapija ovog oboljenja je uglavnom simptomatska, odnosno podrazumeva da se više puta na dan u oči ukapavaju takozvane veštačke suze. Veoma je važno da osoba sa Sjegrenovim sindromom održava i higijenu usne duplje jer se tako preventivno sprečavaju neželjene posledice smanjene produkcije pljuvačke. Preporučljivo je da pacijenti često ispiraju usta antiseptičnim rastvorima i žvaću žvakaće gume bez šećera. Danas postoje neki lekovi koji, u izvesnoj meri, mogu da pojačaju lučenje suza i pljuvačke, ali ih uvek treba koristiti uz lekarski nadzor jer postoje mogući neželjeni efekti. Kod onih bolesnika kod kojih je ova bolest zahvatila i kožu, bubrege ili nervni sistem, primenjuje se antizapaljenska i imunosupresivna terapija. Saznanjem da se u ovoj bolesti ukrštaju autoimunost, maligne bolesti limfnih žlezda i virusne infekcije, otvoreno je polje za dalja istraživanja u terapiji malignih bolesti. Lečenje Sjegrenovog sindroma u svakom slučaju treba da usmerava reumatolog, uz konsultacije sa lekarima drugih specijalnosti.