Broj 62
Početna > Prica > SUROVA LEKCIJA ŽIVOTA

RUŠKA JAKIĆ

SUROVA LEKCIJA ŽIVOTA

Ruška Jakić je žena čiji je celi život podređen ljubavi. Volela je strasno i bila voljena nebrojeno puta. I iako važi za specijalistu po pitanju ljubavi, Ruška je trenutno sama, ali ne i usamljena.

Za sebe kaže da je tri puta srećno razvedena. Prvi brak joj se desio kada je bila vrlo mlada i ta romansa je u njoj ostavila pečat do danas. Iz braka sa drugim suprugom je dobila i svoju jedinicu, Anu, jedinu osobu u njenom životu koja je uspela da protrese svet Ruške Jakić. Ana je „krivac" za treći brak jer je Ruška pala na čoveka koji je toliko voleo njenu ćerku.

Mislite li da čovek u životu doživi samo jednu pravu ljubav?

Imala sam tu sreću da sa samo 20 godina doživim pravu, veliku, romantičnu i strasnu ljubav. Veza sa njim je bila ulazak u život ispunjen ljubavlju, zato ni danas ne mogu i ne želim ništa ispod toga. Verovatno je i to jedan od razloga zašto su moji kriterijumi za muškarce u ovim godinama tako visoki. Čini mi se da je romantika negde umrla ili se preselila na drugu planetu. Ljubavna pisma, mali noćni razgovori, šaputanja na jastuku, sve to kao da su zamenile SMS poruke. Izgubila se ona božanstvena nit.


Sa tim suprugom niste imali decu. Zašto?

To se obično tako dešava. Da smo dobili dete, nisam sigurna da bi ta ljubav zaista i ostala tako strasna ili bi se pretvorila u neku svakodnevicu. I zato mi, u stvari, i nije žao. Ta ljubav je bila toliko lepa da ja čak i ne želim da se setim zbog čega smo se razveli. U mom srcu i danas postoji mesto koje ne može niko drugi da zauzme.


U drugom braku ste dobili ćerku. Jeste li u tom momentu planirali dete ili se ono desilo?

Desilo se. Osećala sam da s tim čovekom neću ostati u braku, ali sam zatrudnela i rekla sebi da želim dete bez obzira na sve. Da me ne shvatite pogrešno, Ana je dete ljubavi, ali ljubavi koja nije bila predodređena za celi život. Razvela sam se kada je ona imala dva meseca. Ali ne žalim, jer sam u svom životu doživljavala velike ljubavi. Ljudi se najčešće sećaju samo loših stvari, ja ne! Volim da se sećam samo lepih momenata. Zahvalna sam tom čoveku što mi ju je podario.

Da li ste imali strah kako ćete sami da podižete dete?
U početku, moram priznati, jesam imala određenu dozu straha. Život se onog trenutka kada se rodi dete, potpuno promeni. Niko drugi više ne može da zauzme to prvo mesto osim vašeg deteta. Svojoj Ani sam od prvog momenta rekla da ću biti uz nju uvek, šta god radila i koju god odluku donela. U to vreme sam radila u Bazaru, pratila izbor za mis Jugoslavije i posle dva meseca već počela da putujem. Radost što sam dobila dete kod mene se javila tek posle tri meseca od njenog rođenja, a do tada sam je doživljavala sa strahom, gledajući to malo biće čiji život zavisi od mene. Mislim da 90 odsto žena iskusi taj strah, ali neće da priznaju.


Kakva ste trudnica bili?

Putovala sam, radila taj izbor za mis, a čuveni ginekolog dr Vojin Šulović, inače član žirija koji je putovao sa nama, vodio mi je trudnoću. Trudnoću sam doživela kao jedno potpuno normalno stanje. Nisam imala posebne zahteve, živela sam maltene isto kao i ranije, osim što mi je porastao stomak. Mislim da je sve u glavi i načinu na koji doživljavate stanja i stvari oko sebe.

Jeste li priželjkivali dečaka ili devojčicu?
Anin otac je hteo da ima sina, a ja sam znala da će se roditi Ana, devojčica. U to vreme je Moma Kapor pisao u Bazaru Dnevnik jedne Ane. Kada sam se porodila, svi u bolnici su rekli da se rodila Ana iz Bazara. Tako je, u stvari, Moma Kapor i njegov roman mojoj ćerki dao ime.

Sećate li se kako vam je protekao porođaj?
Imala sam veoma težak porođaj, porađala sam se 36 sati. Čuveni ginekolog Boža Radulović, koji me je porađao, govorio mi je - Crnogorko dugonoga, napni se! Porođaj i muke oko njega se kasnije zaborave, gleda se samo da li je dete živo i zdravo.

Koliko se vaš život i odnos prema životu promenio od tog trenutka?
Prelazak iz jednog života u potpuno drugi je zaista težak. Sve stvari koje su mi bile veoma važne, došle su u drugi plan. Međutim, uspevala sam, i pored toga što sam Ani bila i otac i majka, da se ne prepustim osećanju da sam joj stalno potrebna i da treba sebe da zapostavim. To je i poruka majkama, nemojte sebe nikada da zapostavite! Obično čujemo od majki kako kažu da su se žrtvovale za svoje dete. Ja se nisam nikada žrtvovala. Sve što sam za nju radila, radila sam iz ogromne ljubavi i želje da joj pomognem.


Čiju pomoć i podršku ste imali posle porođaja? Da li je Anin otac učestvovao u odgoju iako ste se razveli?

Moja majka mi je najviše pomogla i našla mi se kada je to bilo najpotrebnije.


Je li vaša ćerka bila u kontaktu sa pravim ocem?

Kada sam u jednom momentu čula da je bolestan, sela sam sa Anom i rekla joj da moramo da nađemo njenog oca Laleta Nadeždića. Ne daj bože da mu se nešto desilo, nisam želela da moje dete ceo život prati osećaj da nema oca. Savetovala sam je da ga ne pita gde je bio sve te godine, da ne meri ničiju krivicu, jer on je njen otac i ona nosi njegovo prezime. Pozvala sam ga i rekla mu da njegova ćerka želi da ga vidi. I uspeli su da izgrade divan odnos. Da to nisam uradila, nosila bih ogromnu odgovornost.

Kako je Ana prihvatila vaš treći brak?
Ja sam se za njega udala kada je ona imala tri godine. Jednom prilikom, dok smo se sve troje šetali parkom, ona je njega pitala - Mogu li ja tebe da zovem tata? U meni je nešto prevagnulo i odlučila sam da se udam. On je, maltene, odgajio Anu, i bez obzira na sve što među nama događalo, skidam mu kapu što je prema mom detetu i roditeljima bio fenomenalan.

Kakav odnos ste imali sa Aninim momcima?
Svi njeni dečaci mene i dan-danas vole. Skoro sam srela jednog koji mi je rekao da nikada neće zaboraviti kako sam im spremala punjene tikvice.

Šta ste joj najčešće savetovali dok je odrastala?
S obzirom na to da sam ja odrasla u jednoj vrlo patrijarhalnoj porodici gde je majka uvek pitala za nekog mog dečka iz koje je kuće, onda sam i ja tako vaspitala svoje dete. Rano sam shvatila da je obmana da se suprotnosti privlače jer ne možete u svoj ambijent uvući nekoga ko tu ne pripada. Kada je otišla da živi u Milano 1992. godine, sa svih strana su mi dobacivali da je ona previše mlada, da tamo ima droge, pića... Putovala sam nekim starim Fudeksovim autobusima da bih otišla da je vidim. Jednom prilikom kada sam otišla, ona mi je rekla - Vidim da si zabrinuta, i odmah ću da ti kažem - ne pijem, ne pušim, ne drogiram se, ne kurvam se. Je li ti dovoljno? - Na šta sam ja odgovorila da jeste. Tako se završio taj naš fantastični razgovor. Izrasla je u lepu, mladu i pametnu ženu koju sam naučila da ulaže u sebe i da sve radi u ime ljubavi.

Kaže li sebi kada se probudi - Dobro jutro, lepotice?
Ne, ali je od mene pokupila neke druge stvari. Dok sam živa neću zaboraviti jedan od najtežih perioda u životu. Bilo je ratno vreme i pretili su da će nam isključiti telefone. Otišla sam kod nje u Milano, i rekla joj da ću se ubiti ako ne budem mogla bar telefonom da je čujem, na šta je ona meni sasula surovu rečenicu koja je bila moj najveći učitelj. Rekla je - Ako sam ja jedini razlog zbog koga živiš, onda se i ubij. Tog trenutka je mene užasno zabolelo, a posle sam shvatila da je ona želela mene da nagna da nađem i druge radosti života. Surovo, ali fenomenalno.

Zašto se niste odlučili za još dece?
Sa trećim mužem sam imala vanmateričnu trudnoću i to sam shvatila kao znak da bog nije hteo krvno da nas spoji.

Jeste li spremni da postanete baka?
Naravno! Nadam se da će to da se desi početkom sledeće godine. Pronašla je čoveka sa kojim je uspostavila emotivno duboku vezu, kako bi ona rekla, jedno karmičko spajanje i zato je tek sada odlučila da uđe u brak i da rađa decu jer smatra da će s njim ostati do kraja života.