Broj 62
Početna > Poznati > OTAC STRAVE I TRILERA

ALFRED HIČKOK

OTAC STRAVE I TRILERA

„Hičkok je kao gramatika iz koje treba učiti," rekao je jednom prilikom režiser Brajan de Palma. Majstor filmske montaže, napetosti, ambijenta...

Alfred Hičkok rođen je 13. avgusta 1899. u Lejtonstounu u porodici irskih katolika kao drugi sin i najmlađi od troje dece piljara Vilijama i Eme Džejn. Hičkok se neko vreme školovao u katoličkom internatu u Londonu. Jednom je izjavio da je u detinjstvu bio usamljen i prezaštićen.
Rođen nekoliko godina nakon nastanka filma, budući režiser je filmove počeo da gleda kao tinejdžer. Otprilike u isto vreme, čitao je detektivske i horor romane, posebno dela Edgara Alana Poa. „Verujem da je uticaj Poa na moje kasnije bavljenje trilerima bio veliki", govorio je. „Ne bih želeo da zvučim neskromno, ali ne mogu da ne uporedim ono što sam želeo da kažem svojim filmovima sa onim što je Po želeo da kaže svojim pričama: potpuno neverovatna priča ispričana čitaocima izuzetno logično, tako da steknete utisak da bi ista stvar mogla sutra da se dogodi i vama", rekao je Alfred.
Kada je Hičkok imao pet godina, da bi ga kaznio za neposlušnost, otac ga je odveo u lokalnu policijsku stanicu gde su ga pet minuta držali zaključanog u ćeliji. To je bilo zastrašujuće iskustvo koje se i te kako odrazilo na njegove filmove, ispričao je kasnije ovaj režiser.

Vrtoglavi uspeh
Kada je imao 14 godina, umro mu je otac i mladi Alfred je tada napustio Koledž svetog Ignjatija da bi se upisao u pomorsko-inženjersku školu. Nakon što je uspešno diplomirao, postaje crtač planova i dizajner oglasa u jednoj kompaniji. Nekako u to vreme Hičkok se zainteresovao za fotografiju i uskoro počeo da radi na filmu. Godine 1920. dobija posao u filmskoj kompaniji Gejnzboro pikčers kao dizajner i pisac međunaslova za neme filmove. Režiserski debi imao je 1925. godine sa niskobudžetnom melodramom Vrt zadovoljstva. Reputaciju talentovanog režisera stekao je 1927. godine filmom o Džeku Trboseku. Njegov sledeći film, Ucena, bio je prvi zvučni britanski film koji je postigao veliki uspeh. Proslavio se trilerima i hororima iz tridesetih godina, prvenstveno filmovima Čovek koji je znao previše i 39 koraka.
Zahvaljujući brojnim mogućnostima koje je pružala nova umetnost kao i njegovom nesumnjivom talentu, Hičkok je munjevito napredovao.
Hičkok prihvata 1939. poziv Sleznika, režisera filma Prohujalo sa vihorom, da se preseli u Holivud. Prvi američki film koji je snimio, Rebeka, doživeo je uspeh. Dobio je i nagradu Akademije za najbolje kadrove. Njegovi najbolji filmovi pojavili su se pedesetih godina: Ozloglašena, Prozor u dvorište, Vrtoglavica, Sever-severozapad i Psiho.

Čudak na glasu

Poznato je da su ga u Holivudu smatrali čudakom, posebno zbog bizarnog odnosa prema glumcima, jer je voleo da sazna njihove fobije i da ih plaši, ali i zbog činjenice da se ni sa kim nije družio, nego je sve vreme kad nije snimao provodio s porodicom. „Nikada nisam rekao da su glumci stoka. Zapravo sam rekao da bi se prema njima trebalo ponašati kao prema stoci”, jednom prilikom je rekao Hičkok.

Žene njegovog života


MAJKA - Ema Džejn Velan se udala za Vilijama Hičkoka u 23. godini. U nekim Hičkokovim filmovima je prikazivana u vidu ironičnih portreta. U filmu Senka sumnje prikazuje se njen portret, kao i neki fragmenti iz Alfredovog detinjstva. U ovom filmu se majka zove Ema, kao i Alfredova majka. Umire za vreme Drugog svetskog rata u Engleskoj, dok joj je sin u Americi.
SUPRUGA - Alfred je upoznao Almu Revij 1922. kad je radila na montaži u studiju. Postala mu je žena 2. decembra 1926. godine. U svim njegovim filmovima, Alma se pojavljuje kao savetnik ili pisar, što je inače bio suptilan način da se udvostruči njena plata. Ona je bila Alfredova supruga u senci, uvek uz muža i u profesionalnom životu svaki scenario joj je prolazio kroz ruke. Umrla je u julu 1982. godine.
ĆERKA - Patriša je rođena 1931. godine u Engleskoj. Stalno je bila prisutna na snimanjima očevih filmova i želja joj je bila da postane glumica, što njen otac nije mnogo odobravao. Uprkos svemu, završila je dve visoke škole dramskih umetnosti u Njujorku pre nego što je upisala Kraljevsku akademiju glume u Londonu. Pojavljivala se u filmovima Veliki alibi, Stranac u vozu, Psiho. Međutim, nije se dugo bavila glumom. Udala se i posvetila ćerki. Sada živi u Kaliforniji u velikoj lepoj vili, a komšija joj je ni manje ni više nego slavni Majkl Džekson.

Voleo je plavuše
Hičkok je voleo nežne, lepo odevene plavuše, sa lepo manikiranim noktima, kao da izlaze iz nekog bridž kluba ili nekog šik salona. Uostalom, stalno je govorio da „idealna žena za njegove filmove treba da bude suptilna i hladna plavuša". Latino stil žena je izbegavao. Njegova idealna glumica kao da je morala biti poreklom iz Stokholma, Londona ili Berlina. Smeđokose, riđokose ili crnke nikada nisu imale šanse kod njega.
Alfred je voleo svoje glumice, a poneki put čak i žudeo za njima. Ingrid Bergman, Kim Novak, Grejs Keli, Tipi Hedren su njegove omiljene muze. Hičkokov cilj je bio da njegove glumice postanu likovi jednog stila, hičkokovog stila.

Oskar
Nikada nije dobio Oskara za najbolju režiju iako se smatra revolucionarom u režiserskom poslu. Iako je Hičkok još za vreme života postao izuzetno popularan, većina filmskih kritičara tog vremena nije baš previše cenila njegov rediteljski rad. Rebeka je jedini njegov film koji je dobio Oskara, iako su još četiri njegova filma bila nominovana za to priznanje. Godine 1967. dobio je nagradu Irvin G. Talberg za životno delo, ali nikad lično nije primio Akademijinu nagradu za životno delo.

Poštanska marka u njegovu čast
U slučaju čoveka kao što je bio Hičkok, koji je živeo od svog rada i za svoj rad, prestanak snimanja značio je neku vrstu smrtne presude. Zato su poslednje četiri godine njegovog života bile veoma tužne, a smrt ga je sustigla 1980. godine. Alfred Hičkok je umro posle dužeg bolovanja od bubrežne insuficijencije, ostavivši za sobom više od 50 filmova. Umro je u Los Anđelesu, a telo mu je kremirano. Nekoliko meseci pred smrt, kraljica Elizabeta II dodelila mu je orden Viteza britanskog kraljevstva.
Američki poštanski servis, u saradnji sa Američkim filmskim institutom, 1998. godine objavio je poštansku marku posvećenu filmskoj legendi.