Broj 62
Početna > Intervju > LEPO STARIM

ŽELJKO SAMARDŽIĆ

LEPO STARIM

On je jedan od onih muškaraca koji što je stariji bolje izgleda, a u poslednje vreme mu govore da lepo stari, što ga radujekada čuje jer su za to zadužene isključivo njegove četiri princeze

Kao i prethodnih godina, Željko Samardžić će i ovog osmog marta koncertom raznežiti hiljade dama. Na pitanje da li ima tremu pred koncert, Željko sa osmehom odgovara da i danas, posle toliko godina bavljenja muzikom, postoji ona pozitivna trema pred izlazak na scenu i dodaje da onog trenutka kada trema prestane, neće se baviti ovim poslom. On je jedan od onih muškaraca koji što je stariji sve bolje izgleda, a u poslednje vreme mu govore da lepo stari, što ga raduje kada čuje posebno jer su za to zadužene njegove četiri princeze.

  I ove godine, tradicionalno za 8. mart, obradovaćete hiljade žena vašim koncertom. Šta poklanjate tog dana vašim damama, supruzi Maji i ćerkama Danijeli, Sanji i Minji?
  Sa svih svojih putovanja, na kojima sam često, volim da donesem neku sitnicu kojom izmamim osmeh mojim princezama, tako da davanje poklona ne svodim samo na taj dan. Kao i moji koncerti, tako će i one „tradicionalno" biti moji dragi gosti na koncertu u Areni i podeliti sa mnom tu prelepu atmosferu i imati jedno predivno veče.

  Imate li danas tremu kada izađete pred publiku?
  Mislim da onog trenutka kad ne budem imao te pozitivne treme, neću se baviti ovim poslom. Ona je uvek prisutna, pevao pred 200 ili 20.000 ljudi, ali kad koncert krene, ona nestaje i ostaje samo uživanje u muzici.

  Po čemu pamtite prvi nastup?
  Nekako mi se čini da sam od tog prvog nastupa, koji je davno bio, osetio da će muzika biti moja profesija i moj život. I danas često mlađim kolegama govorim da ako osete to u sebi, istraju i ne obaziru se na razne prepreke, jer iskrena ljubav će se na kraju isplatiti. Zar ja nisam živi dokaz za to?

  Za vas kažu da ste jedan od onih muškaraca koji s godinama sve bolje izgleda. Prijaju li vam takvi komplimenti?
  Dosta ljudi mi u poslednje vreme govori da lepo starim. Drago mi je, svakako, to da čujem, ali mislim da najveća zasluga za to pripada mojoj porodici čija me sreća čini ispunjenim i zadovoljnim.


  Dame svih generacija su vaša publika, mislite li da je to zato što one prepoznaju iskrenost u vašim pesmama? Koji su, po vama, najljubavniji stihovi koje pevate?

  Ubeđen sam da su žene emotivniji pol pa tako i moje pesme doživljavaju jače i dublje nego muškarci. Mada, poslednjih godina primećujem sve više muškaraca na svojim koncertima. Što se stihova tiče, napisano je bezbroj prelepih reči o ljubavi tako da mi se čini da bih učinio veliki greh izdvajajući neki od njih.

  Kada pevate, na hiljade žena je publici. Šta mislite, kakve su žene koje vole vašu muziku i šta one u vašim stihovima pronalaze?
  Kao što se i ja nađem u svakoj pesmi koju pevam, bila tužna ili vesela, tako i mislim da sve one proživljavaju neku svoju priču koja im se desila ili će im se desiti u zavisnosti od njihove mašte, a bogami i trenutne emotivne situacije u kojoj se nalaze.

  Koliko je moguće da čovek u jednom trenutku ne poleti, i da ga slava i velika popularnost ne ponese?
  Kao što sam rekao više puta, mislim da zasluga za to pripada mojoj porodici koja me uvek posmatrala kao supruga i roditelja na prvom mestu, a tek onda kao pevača i javnu ličnost. Mada ima i zasluge u tome što mi se karijera desila, da kažemo, u poznim godinama, tako da sam postao imun na sve zamke koje slava i popularnost sa sobom nose.


  Mnogi kažu da je pesma Sipajte mi još jedan viski vaša lična karta. Imate li autobiografsku pesmu?

  Sipajte mi još jedan viski je svakako pesma koja je najviše doprinela mojoj široj popularnosti i sigurno spada u red meni dražih. Za svoju ličnu kartu, pored nje, smatram i mnoge druge pesme koje su mi podjednako drage i koje moja publika dobro poznaje. U svakoj od njih se pronalazim, jer one posle izvesnog vremena postanu deo mene.

  Šta vam se ne sviđa u vašem poslu?
  Najlepši deo ovog posla, to će vam svaki pevač reći, jeste sam nastup i razmena emocija sa publikom, a sve ostalo je manje bitno i tako sve mi teže pada.

  Da li ste ikada poželeli da odete negde gde vas niko ne zna?
  Normalno je da, kao i u svakom poslu, dođe do zasićenja, ali ja sam se svesno odlučio za ovaj poziv, znajući šta on nosi, tako je i to prepoznavanje na ulici sastavni deo posla kojim se bavim.


  Kako biste sebe opisali sa 20, 30 i 50 godina?

  Svi opisi mogu stati u jednu reč - pevač.


  Koliko ste, ali iskreno, u sadašnjem životu vi zaista vi?

  Trudim se da što više budem zaista ja i to sam iskreno i stvarno u krugu moje porodice i najbližih prijatelja, al' sigurno je onaj pravi Željko na sceni sa svojom publikom.

  Kada biste mogli sve iz početka, kako bi vaš život izgledao?
  Ima stara izreka Čovek snuje, a bog odlučuje i, verovatno kao i svi, voleo bih da su mi se dešavale samo lepe stvari, a pošto je to nemoguće, uživam u ovom životu i u onome što mi je bog dao.

  Često kažete da živite u carstvu žena. Da li biste voleli da jedna od vaših kćerki krene vašim stopama?
  Nisam opterećen time, ali mi je ipak drago da vidim da moja najmlađa kćerka Minja pokazuje interesovanje, a bogami i talenat za muziku. To mi je veoma drago i ako se odluči da krene tatinim stopama, dobiće svu moju podršku i pomoć.

  Kako punite baterije?
  Veliki sam ljubitelj prirode, a već nekoliko godina i strastven pecaroš. Volim da odem na svoju barku i da uživam u miru, tišini i lepoti koja me okružuje. To mi je najbolji način prikupljanja energije i lepog raspoloženja.