Broj 61
Početna > Putovanja > ĐAVOLJA VAROŠ

SVETSKO ČUDO PRIRODE

ĐAVOLJA VAROŠ

Na jugu Srbije, ispod planine Radan, tridesetak kilometara od Kuršumlije, nalazi se Đavolja varoš, mesto čudnog imena i čudesnog izgleda, sa skupinom vretenastih stubova pokrivenih kamenim kapama koje nauka naziva zemljanim piramidama, a narod kulama

O nastanku ovog impozantnog prirodnog fenomena u narodu kruži više legendi, a najčešće one koje govore da stubovi predstavljaju po božjoj kazni okamenjene svatove. Nauka pak tvrdi da je stvaranje Đavolje varoši prouzrokovao, ne tako davno, čovek uništavajući šumu i otvarajući put za razorno dejstvo vodene erozije.

  Prirodni fenomen
  Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji izgledaju izuzetno atraktivno i dva izvora kisele vode sa visokom mineralizacijom. Ova dva retka prirodna fenomena, posmatrana zajedno, Đavolju varoš čine pravim čudom prirode. Lokalitet Đavolja varoš je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite - spomenik prirode. Jaruge takođe imaju čudne nazive: jedna je Đavolja jaruga, a druga Paklena jaruga. Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od dva do 15 metara, širine od pola do tri metra, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno nestaju i ponovo stvaraju. Ceo ovaj proces odvija se sporo i dugo traje. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od spiranja i ostaje u terenu u vidu zemljanih stubova - figura. Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja i koja spira materijal. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure strm, vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materijala i stvaranje stubova. Ovako nastale zemljane stubove vetar, sunce i promena temperature oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda koje, kada se duže posmatraju, deluju nestvarno.
 
  Đavolja voda
  Druga prirodna retkost u Đavoljoj varoši su dva izvora vode čudnih svojstava. Đavolja voda, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u Đavoljoj jaruzi, hladan je i ekstremno kiseli (pH 1,5) izvor sa visokom mineralizacijom (15 g/l vode). Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor) ekstremno je visok u odnosu na običnu vodu za piće, povećan je za 10 do 1.000 puta. Crveno vrelo je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, na ravnom terenu. On je manje kiseo (pH 3,5) i sa nižom opštom mineralizacijom (4,372 mg/l vode). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Voda ima mnogo gvožđa koje oksidiše i tako se stvara crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje zanimljivo i atraktivno. Đavolja voda, po nekim verovanjima naroda, pomaže u lečenju određenih bolesti, ali nauka kaže da ne sme da se unosi u organizam ili na neki drugi način upotrebljava u lečenju.
 
  Legende
  Čudno izvajane, a još čudnije poređane zemljane figure, voda čudnog ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar, uticali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv Đavolja varoš, a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao. O Đavoljoj varoši postoje mnoge priče. Prema prvoj legendi, nekada davno ovde su živeli skromni i mirni stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu" da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima. Po drugoj legendi, zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje, a njih su se otarasili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Svete Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.