Broj 60
Početna > Poznati > SALVADOR DALI

EKSCENTRIČNI GENIJE

SALVADOR DALI

Katalonski slikar Salvador Dali, poznat po prodornom pogledu i šiljatim brkovima, znao je da kaže: „Jedina razlika između mene i ludaka je ta što ja nisam lud"

Dali je rođen 11. maja 1904. godine kao Salvador Domingo Felipe Hasinto Dali i Domenek u gradu Figueresu, u Kataloniji. Tri godine pre njega rodio se njegov brat, takođe Salvador, koji je umro devet meseci kasnije. Njegov otac bio je advokat i pisar srednje klase. Kada je imao pet godina, Dalija su roditelji odveli na grob brata i rekli mu da je on njegova reinkarnacija, u šta je Dali ceo život verovao. O svom bratu, Dali je govorio: „Ličili smo jedan na drugoga kao dve kapi vode, ali sa različitim odrazima. On je bio, verovatno, prva verzija mene, ali začet previše u apsolutnosti." Dali je bio veoma teško dete, sve mu je bilo dozvoljeno, ali uprkos takvom ponašanju, roditelji su uspeli da prepoznaju genijalnost i talenat u svom sinu pa su od najranijih dana ohrabrivali njegovo interesovanje za umetnost. Iako je bio dobar student, bio je izbačen sa fakulteta zbog ekscentričnog oblačenja i bizarnog ponašanja. Očajni otac, kome je Dalijevo isključenje iz škole značilo kraj njegove javne karijere, odveo ga je u Kadakes, gde je Dali počeo da živi kao asketa predajući se potpuno slikanju i čitanju.

Prva izložba
Svoju prvu javnu izložbu imao je u okružnom pozorištu u Figueresu 1919. godine. Kada mu je 1921. umrla majka od raka dojke, njegov otac ženi se njegovom tetkom, majčinom sestrom. Smrt majke nikada nije preboleo, ali se nije protivio očevom braku jer je veoma poštovao svoju tetku. Godinu dana kasnije Dali odlazi u Madrid i pohađa školu lepih umetnosti San Fernando, gde se sprijateljio sa pesnikom Federikom Garsijom Lorkom. Međutim, Dali biva izbačen sa Akademije neposredno pred diplomski, posle izjave da niko na fakultetu nije dovoljno kompetentan da ga oceni. Majstorstvo slikanja je već tada dokazao slikom Korpa hleba. Godine 1926. Dali je prvi put posetio Pariz, gde je upoznao Pabla Pikasa, koga je poštovao, a koji je već tada čuo pozitivne stvari o talentovanom i ekscentričnom slikaru od Huana Miroa. Dali je uradio nekoliko dela pod jakim uticajem Pikasa i Miroa tokom sledećih par godina dok je razvijao svoj stil.


Žena njegovog života

Dalijeve izložbe u Barseloni su privukle dosta pažnje, dok ga je kritika čas hvalila, čas davala osrednje ocene. Sarađivao je i sa režiserom Luisom Bunjuelom na čuvenom kratkom nadrealističkom filmu Andaluzijski pas, kome je pomagao oko scenarija. U to vreme sreo je svoju muzu, inspiraciju i buduću ženu Galu, Ruskinju i emigrantkinju, koja je od njega bila starija deset godina. Susret sa Galom bio je najvažniji trenutak u njegovom životu. Kada ju je sreo, bila je udata za francuskog pesnika Pola Elijara, ali je odlučila da ostane sa Dalijem. Postala je njegov prijatelj, njegova muza, ljubavnica, njegov model u brojnim umetničkim radovima i njegov poslovni agent. Za njega ona je bila sve, smisao njegovog života. Gala se razvela od muža 1932. godine, a već 1934. Gala i Dali su se venčali i sklopili građanski brak u Parizu, a 1958. venčali su se i u crkvi. „Jedno jedino biće dostiglo je jedan vid života čija se slika može uporediti sa smirenim savršenstvima renesanse. To biće je Gala, moja žena, koju sam nekim čudom imao sreće da izaberem." Uz njenu pomoć, Dali je postao ugledni slikar u Parizu. Tokom tridesetih godina prošlog veka njegove izložbe bile su najposećenije i u Evropi i u Americi.


Porinuće u ljudski um

Dalijeva izložba u Njujorku bila je okarakterisana kao senzacija. Pojavio se na svečanosti noseći oko vrata staklenu kutiju u kojoj se nalazio brushalter. Dve godine kasnije učestvovao je na Londonskoj međunarodnoj izložbi nadrealista. Na njegovo predavanje nazvano „Autentični paranoični fantomi" došao je obučen u ronilačko odelo, noseći bilijarski štap i vodeći sa sobom par ruskih pasa. Morao je često da odvrće šlem da bi došao do vazduha. Rekao je: „Samo sam želeo da vam pokažem koliko sam zašao u ljudski um."

Duboka depresija
Endi Vorhol priznaje Daliju ogroman uticaj na celokupni pop-art. Šezdesetih godina Dali počinje da radi na svom „Dali Pozorištu i Muzeju" u rodnom Figueresu i to je bila njegova glavna preokupacija tih godina. Godine 1980. Dali je bio prisiljen da se povuče u penziju zbog paralize koja je prouzrokovala konstantno drhtanje ruku i slabost u njima. Nije bio sposoban da drži četkice za slikanje. Činjenica da više nije mogao da uživa u slikanju, a posebno Galina smrt (1982. godine) bacila ga je u duboku depresiju. Život za njega više nije imao smisla. Posle njene smrti odselio se u Pubol, dvorac koji je kupio i uredio samo za Galu. Dok je ležao u krevetu, 1984. godine, iznenada je izbio požar u kom je zadobio opekotine, a dve godine kasnije, ugrađuju mu pejsmejker. Do kraja života živeo je u tornju njegovog ličnog dvorca gde je i umro u januaru 1989. godine, zbog srčanih problema.