Broj 6
Početna > Zanimljivosti > SPORT- PRITISAK ILI VOLJA DETETA

Deca i sport

SPORT- PRITISAK ILI VOLJA DETETA

Svako ko je bar jednom pokušao da isprati dnevne aktivnosti svoga deteta ubrzo bi odustao i taj pokušaj nazvao „Nemogućom misijom“. Možda se tu i nalazi koren priče da ko uspe u ovoj nameri komotno može na svetsko prvenstvo u bilo kom sportu! Dečiju potrebu za igrom roditelji često usmere na sport kao najdelotvorniji način da se njihovi mališani oslobode viška energije. Međutim, veoma je važno da pre donošenja takve odluke potraže savet stručnjaka i pre svega oslušnu stvarne potrebe i mogućnosti njihove dece.

Pod uticajem roditelja deca se već od 4. godine mogu uključiti na plivanje, hokej na ledu ili gimnastiku ali sami mališani želju da se uključe na neki sport mogu da pokažu od 5 godine. Takođe, istraživanje je pokazalo da sa intenzivnijim treninzima deca započinju od 6 do 10. godine i bez obzira da li je reč o dečacima ili devojčicama, odluku da se ozbiljno bave nekim sportom najčešće donose samostalno. U velikom broju slučajeva presudna je uloga i roditelja ali je primetan i uticaj vršnjaka, nastavnika fizičkog vaspitanja ili sportskih idola. U preko 80 odsto slučajeva od porodice zavisi da li će se dete baviti nekim sportom i kojim, a taj procenat je još izraženiji u porodicama gde se formirao pozitivan stav deteta prema sportu. Takođe, istraživanja su pokazala da obrazovaniji, ekonomski situiraniji i profesionalno realizovaniji roditelji pozitivnije gledaju na sportske aktivnosti svoje dece od onih koji to nisu. Dok je za najmlađe u Srbiji sport prevashodno prostor za lično ostvarivanje i druženje, američka deca u sport ulaze najpre zbog zabave, ličnog usavršavanja, potrebe za uzbuđenjem, akcijom i izazovom. Kod naših sportista je izražena potreba da budu zdraviji, zatim sledi ljubav prema sportu, potreba za afirmacijom i druženjem. Kada je reč o dugoročnim ciljevima među polovima su uočene razlike pa tako dečaci žele da u sportu postignu najviše što mogu, da ovladaju sportskom veštinom, postanu dobri sportisti i demonstriraju ličnu kompetentnost. Za razliku od njih, devojčice imaju potrebu da učeštvuju na velikim međunarodnim takmičenjima, uđu u reprezentaciju i steknu popularnost. Bitan momenat da li će dete istrajati u bavljenju nekim sportom ili ne je njegova spremnost da svoje slobodno vreme utroši na sportske aktivnosti. Najveći broj mladih sportista u Srbiji trenira jedanput dnevno što je u proseku oko 2 sata vremena, a kada se to pomnoži sa 6 treninga u nedelji, dolazi se do cifre od 12 sati vežbanja. Ako se toj brojci doda i vreme potrebno da bi se došlo i otišlo sa treninga ispada da aktivno bavljenje sportom iziskuje veliku materijalnu investiciju porodice i spremnost mladih da se odreknu mnogih drugih zanimljivih i privlačnih aktivnosti. Tu je verovatno i najkritičniji momenat kada talentovano dete može da nastavi dalje da razvija svoj sportski potencijal ili zauvek odustane od toga. Od velikog značaja je i psihološki momenat jer detetu treba predočiti da pobeda nije jedini cilj bavljenja sportom već mnoge druge blagodeti koje ovakve aktivnosti pružaju.   

 Socijalne prednosti bavljenja sportom

 Dete razvija veštine komunikacije i unapređuje odnose sa drugim ljudima, stvara trajna prijateljstva, unapređuje saradnju sa vršnjacima, spremnije je da prihvata odgovornost i obaveze, razvija radne navike, fer plej i sportski duh, uči se organizacionim veštinama, nesebičnosti i spremnosti da sa drugima deli, uči kako da se nosi sa pobedama a kako sa porazima, formira ličnu odgovornost za preuzimanja rizika.

 Dobrobit za dete

 Mališani uživaju u igri, druženju, takmičenju, izazovima i zabavljaju se. Poboljšava se njihovo samopoštovanje i samopouzdanje, povećava im se koncentracija i pažnja, olakšava postizanje boljih rezultata u školi, razvija orijentisanost ka maksimalnom iskorišćavanju ličnih potencijala, smanjuje se verovatnoća da se formiraju nezdrave navike kao što su pušenje, konzumiranje alkohola i droga. Dete se kroz sport uči samodisciplini, zalaganju, istrajnosti i odgovornosti, uči kako da savladava stanje  pritiska i stresa, kako da razvija poštenje, iskrenost, empatičnost, pravičnost, velikodušnost, poštovanje drugih, razvija sposobnost moralnog rezonovanja i odlučivanja, razvija navike koje su povezane sa zdravljem, kao što su pravilna ishrana i redovno vežbanje.

 Fizička korist bavljenja sportom

 Poboljšava snagu deteta, povećava njegovu fleksibilnost i koordinaciju, poboljšava opšte zdravlje i kontroliše telesnu težinu, razvija motoričke sposobnosti i formira zdravo ponašanje koje će mladi imati tokom celog života.

 Dobrobiti za roditelje

 Prateći dete koje se bavi sportom roditelji mogu više da se uključe u njegov život, da sa njim  podele njegovo iskustvo, da u svakom trenutku znaju gde su im deca, da su na sigurnom, pod kontrolom odraslih stručnjaka, da su bezbedna, da uče i da se zabavljaju. Istraživanje je pokazalo da deca koja se bave sportom stiču veće obarazovanje i imaju bolje školske ocene. Sport doprinosi da se spreči pojava asocijalnih oblika ponašanja kao što su delinkvencija, kriminal, agresivnost... Bavljenje sportom podrazumeva zdraviju decu, a pokazalo se i da su deca koja se bave sportom orjentisana na ostvarivanje viših ciljeva. Takođe, sport pomaže da se razvijaju zdrave navike koje podstiču duži, zdraviji život i blagostanje.

  Sportski trougao
Psiholog u Republičkom zavodu za sport Mr Ljubica Bačanac

 Sportski trougao je pojednostavljeno govoreći naziv za ''timski rad''
predstavljen složenim odnosima na relaciji dete (sportista), trener,
roditelj. On čini sasvim prirodnu logičnost u dečijem sportu i njegovom
okruženju i ne može se izbeći. 
 Roditelji mogu imati povoljan ili nepovoljan uticaj na sportski razvoj
svog deteta, kao u ostalom i trener. Roditelji bi morali da poznaju
osnovne činjenice o dečijem sportu, o tome kako da podrže svoje dete i
kako da se ponašaju na takmičenjima. 
 Trener ima ključnu ulogu u razvoju sportskih sposobnosti deteta. On
mora biti karakterna osoba visokih kvaliteta, stručna i sposobna da
obavlja složen i specifičan vaspitno-obrazovni višegodišnji pedagoški
rad, koji će formirati psihofizičke sposobnosti i karakter sportiste.
Treneri su ''specijalna'' vrsta nepokolebljivi i samouverenih ljudi, sa
ogromnom željom da uspeju u onome što rade. Oni moraju poznavati
karakteristike razvojnog perioda dece sa kojom rade: fizičke, motoričke
i  funkcionalne sposobnosti, kao i psihosocijalne karakteristike:
razvoj crta ličnosti, saznajnih sposobnosti, odlike mišljenja, pažnje i
pamćenja. Tome treba dodati i poznavanje osetljivih faza ili perioda
povoljnih za razvoj motoričkih sposobnosti deteta, kao i odnos biološke
i hronološke starosti (da li je on -prirodan, ubrzan ili usporen).
Trener se u svom radu treba pridržavati osnovnog zahteva koji
podrazumeva višestrani trening koji istovremeno pospešuje razvoj većeg
broja psihofizičkih svojstava. Trening ne sme biti jednostran, usmeren
na razvoj samo jedne fizičke ili motoričke sposobnosti.