Broj 6
Početna > Poznati > HIROŠIMA ŠIK - Jođi Jamamoto

Jođi Jamamoto

HIROŠIMA ŠIK - Jođi Jamamoto

Pravi umetnik je onaj koji radi ono što želi. Kreator koji stvara bez straha od predrasuda ljudi zarobljenih u pravila i postojeće krojeve. Čovek koji prati snove da bi ostvario zacrtani cilj. Jer, kaže Jođi Jamamoto "Ako ne pratiš svoj san, onda si poražen". Nosilac crnog pojasa i francuske titule modnog viteza, Jamamoto je uspeo da se izbori sa strogim japanskim šablonima i svoj san pretvori u javu. "Ja sam već dostigao svoj cilj. Sad mi samo preostaje da uživam u životu."

Najzanimljiviji su oni vitezovi koji ni iz čega stvore pravu imperiju.
 Jođi Jamamoto rođen je u Jokohami 1943. godine. Drugi svetski rat mu je obeležio detinjstvo, te bi u njegovim najčešće u crno obojenim modelima poneki psihijatar mogao prepoznati kakvu traumu. Rat mu je odneo oca, pa je odrastao u krojačnici svoje majke.
 "Njena životna priča liči na hiljade drugih životnih priča. Njena prošlost je prošlost dvadeset hiljada drugih ratnih udovica u Japanu. Kada joj je muž poginuo na frontu, naučila je da šije."
 Životni put mu je donekle bio zacrtan. Učenje zanata započeo je od majke, a potom ga je usavršio u čuvenom modnom koledžu Bunka Fukuso Gakuin u Tokiju.
 "To je za mene bio užasan period. Konkurenciju mi je predstavljalo šezdeset mladih devojaka."
Šezdesetih godina u Japanu krojač nije bio smatran za umetnika. Krojenje haljine bilo je jednako proizvodnji bilo koje druge stvari neophodne za svakodnevno funkcionisanje. Šnajder je morao biti ponizan prema mušterijinim prohtevima isto koliko i bilo koji drugi prodavac. Ali ne i Jamamoto. U to vreme on je već proputovao Evropu, upoznao se sa čarima Pariza i shvatio da je kreiranje ravno slikarstvu. Odlučio je da to i dokaže.
 Nakon što je četiri godine sticao iskustvo u majčinoj radionici, odlučio je da od svog imena stvori novu etiketu na modnom tržištu. Godine 1972. osnovao je sopstvenu kompaniju, a pet godina kasnije je svoj jedinstveni stil prikazao i na prvoj modnoj reviji u Tokiju. Izmešao je egzotičnost tradicionalne japanske nošnje i običnost svakodnevne garderobe sa zapada. Srušio je granice među stilovima i zaboravio na pravila oblačenja.
 "Dosadile su mi Japanke u odeći nalik šarenim lutkicama. Zamislio sam ženu u vojničkoj uniformi."
 Stvorio je nešto drugačije i ljudi su to prihvatili.
 Sredinom sedamdesetih počinje saradnju s Rei Kavakubo, i kreativno i emotivno. Posle uspeha u Tokiju, zajedno odlaze u Pariz. Jamamotov debi u glavnom gradu mode nije prošao kako je očekivao. Modeli su bili sumorni, ozbiljnih lica japanski obojenih u belo, a u asimetričnim crnim haljinama, lišenim svakog ukrasa. Hod manekenki je pratio samo elektronski zvuk otkucavanja srca. Minimalizam na svakom nivou. Oslanjajući se na odsustvo boja i otklanjajući sve nepotrebne elemente hteo je da kolekcijom "Hirošima šik" dodirne suštinu odevanja. Sloboda i hrabrost koju Pariz nije bio spreman da prihvati iz prve. Štampa je oplakala njegovu reviju. Međutim, dok je modna elita odbijala Jamamotovu avangardnu nošnju, mlade generacije su ga prigrlile. Ipak, na njima ostaje svet! Danas je Jođi Jamamoto jako ime u modnoj industriji. Osim brojnim obožavateljima među sledbenicima, diči se i sa 158 prodavnica širom sveta, uspešnim partnerstvom u Adidasu, tri parfema i neponovljivim modnim ludostima. Jedna od njih je svakako venčanica koja je zatvorila njegovu reviju 1999. godine, a čiji su propratni detalji šešir prečnika četiri metra i četiri roba koja ga pridržavaju bambusovim štapovima.
 Tokom proteklih petnaest godina, pored modnih, Jamamoto je kreirao i kostime za više opera, baleta i filmova i sarađivao sa imenima poput Vima Vendersa i Takeši Kitana.
 Među poslednjim velikim poduhvatima se izdvaja i njegova retrospektivna izložba "Samo odeća", organizovana u jesen 2005. godine u pariskom Muzeju mode i tekstila. Na jednom mestu bilo je okupljeno 90 modela iz Jamamotovih najplodnijih perioda.
 Nosilac crnog pojasa i francuske titule modnog viteza, Jamamoto je uspeo da svoj san pretvori u javu.
"Ja sam već dostigao svoj cilj. Sad mi samo preostaje da uživam u životu."

Autor: Dragana Barjaktarević