Broj 59
Početna > Intervju > OZBILJNA IGRA KOSTE BUNUŠEVCA

KOSTA BUNUŠEVAC

OZBILJNA IGRA KOSTE BUNUŠEVCA

Multimedijalni umetnik Kosta Bunuševac više od tri i po decenije stvara „drugi svet" sa predmetima i slikama koje ne podležu zakonitostima novca i koristi. Iz ozbiljne kreativne igre nastali su jedinstven dizajn, arhitektura, muzika, rad na filmu i u pozorištu. Osmislio je vizuelni identitet emisije „Beograd noću", logo Vojvođanske banke i imidž Olivera Mandića koji je izazvao pravu kulturnu revoluciju usred socijalizma

Protiveći se formalizmu svake vrste, šezdesetogodišnji Kosta Bunuševac nastavlja da stvara „drugačiji svet" jer u ovom u kome živimo vlada pravilo da „nije dovoljno dobro biti dobar".
U predstavi „Kosta - dramska slika", koja se igra na maloj sceni Madlenijanuma, Kosta Bunuševac glumom i predmetima koje je napravio saopštava filozofski pogled na život i umetnost. U građenju priče pomažu mu glumci, Bojan Serafimović i Snežana Jeremić. Krajnja poruka je da u budućnosti neće postojati borba između dobra i zla, već samo jedna emocija - ljubav.
- Počevši od našeg rođenja, tela i same činjenice da je čovek duhovno biće, vidimo kakva nam je struktura. Imamo kičmu, jetru, pluća, i svi ti delovi, iako različiti, čine savršenstvo organizma. A celokupna civilizacija i istorija bile su neozbiljne prema tome. Ideja uništenja čoveka postoji od pamtiveka i prvi čin pada u destrukciju desio se kada je Kain ubio Avelja.

Revolucija s Oliverom Mandićem
Kosta se nikada nije povinovao društvenim normama jer da je bilo tako, sigurno se ne bi usudio pre 27 godina da smisli Oliveru Mandiću imidž koji je bio šokantan.
- Bila je to visoka producentska forma, a Oliver je imao pamet da kaže - Ti radi šta hoćeš, ja neću da ti se mešam. Tu sam se razulario do daske, uopšte ne uračunavajući prisustvo realnosti. Posle premijere njegovog spota moja majka je bila u predinfarktnom stanju, a stric je poludeo.
Usred socijalizma nastala je tada prava psihodelija. Srećom, tadašnji urednik sa RTS-a Sloba Novaković imao je sluha za ovakve ideje i uspeo je da „umiri uzburkane duhove".
- RTS je snimak poslao na festival u Montrealu i dobili smo nagradu. Tada je izašao jedan od omiljenih mi naslova u novinama „Neki su se zatrčali”.

Biznis je realizam planete
- Oliverova veličina je bila u tome što je svoj ego potisnuo i rekao mi - Stvori me. Onda sam ušao u kontakt sa lepom pevačicom „Denis i Denis" Marinom Perazić, koja je takođe htela da joj osmislim imidž. Ali je ona širila oči na moje skice i ponavljala - Ali to nisam ja.
Za Kostu umetnost je uvek stvaralački čin, a imidž ne može biti samo lepa haljina i frizura. Slađana Milošević je pak imala svoj jak estetski stav. Od tad su prošle godine i došla je nova, tehno generacija. Stvari su postavljene na nivo glamura i visokog estetskog čuda.
- Holivud je osetio Merlinku i krenuo u njenu sofisticiranu obradu, visokotehnološku i psihološku, a to su obrade koje mi još nismo ni dotakli. Imate primer iz istorije gde neko dobro psihološki „obradi nečiji slučaj" i on onda lako „obradi" 50 miliona Nemaca. Hitler je tako napravio Drugi svetski rat. Biznis je postao realizam ove planete.

Stvaram drugi svet
Još na petoj godini akademije Kosta je došao na ideju da stvara svoj drugi svet, a na to su ga potakla i kretanja u umetnosti. Ništa od viđenog mu se nije dopadalo.
- Takva odluka je bila zaista teška jer je trebalo da stvorim novi svet u kome neće biti Armanija niti Ikee. Moj tata je bio građevinski inženjer i na to je gledao blagonaklono mada je često i sarkastično govorio - Nemoj da se igraš, od čega ćeš da živiš kad ja umrem. Crtaj karanfile pa da ih prodajemo. Ostavi te kartone.
Tako se otisnuo u život za koji kaže da je lutrijski, uvek pun neizvesnosti koji će loz biti izvučen. Da li onaj od sto, dvesta, ali velikih izvlačenja nije bilo. Linija gde je sprečavao životu da uđe u njegov svet bila je precizno određena. Majka mu je govorila da je konformista od rođenja, a on joj je tvrdio da samo ne želi da mu bude ugrožena ideja. To je ovog umetnika odvelo u mimikrijsku priču iako je znao da bi mu život bio mnogo lepši s finansijama koje bi mogao da pokazuje svom okruženju, a ne izložbama i predstavama.
- Svet budućnosti je i te kako racionalan, ali nije opterećen psihom. Psihizam smo gradili kao kulu od karata, kao kad švaler kreće da osvoji ženu, a u sebi nije siguran u želju za njom, ne zna ni da li ona ima ozbiljne namere s njim, pa se sve to razvuče u nedogled. Život među ljudima treba da bude bez trunke ograničenja, agresije. Zlo je zagađenje, a ne ozon. Etar planete mora da se očisti od duhova koji su vređani vekovima.
Mnogi mu kažu da bi takav „drugi svet" bio mnogo dosadan jer bi vesti započele rečenicom da je lep dan, da je čovek dobar. Kosta zna da se to neće uskoro desiti, ali da za to nije kriv čovek. On ne nosi krivicu jer je uradio samo ono što je znao. Bog mu je dao i ljubav i logos i uputio ga na put. A, kakav je put izabrao, zapisano je u svim udžbenicima istorije.